"Spoljnu politiku Srbije danas bih definisao kao pokušaj da se na neki način preživi. U njoj nema konsekventnosti. Jedan dan imaš jednog brata, drugi dan imaš drugog brata. Država mora da ima konsekventnu osnovnu spoljnu politiku"
Mantra da je Vučić nepokolebljivi borac protiv kriminala i korupcije, čistog srca, čistog obraza, protiv koga se vodi besomučna kampanja tajkuna, opozicije i medija, ali on ipak nadljudskim naporima uspeva da pobedi, traje već osam godina. Efekti ove "borbe" takvi su da se s pravom može reći da je Vučić sredinom 2012. poveo državni aparat i sve njegove resurse, uz povezane firme i povezana lica, u borbu za korupciju, a ne u borbu protiv nje
Očito da je predsednik Srbije izvukao mnogo pouka iz 5. oktobra, čak više i od onih koji danas pretenduju da ga ruše. Za razliku od opozicije, ili barem većeg dela njegovih političkih oponenata koji sanjaju rimejk 5. oktobra, Vučić na ovaj događaj gleda iz sasvim drugog ugla – kako da predupredi i teorijsku mogućnost da se njemu desi nešto slično onome što se desilo te 2000. godine. I, hteli to da priznamo ili ne, za sada u tome uspeva
Ko je činio prevagu zbog koje je Milošević izgubio izbore 2000? Šta bi se desilo sa Vučićem da je opstao tadašnji režim? Da li bi umesto kod Trampa u Bijeloj kući, sada sa Šešeljem sedio u palati Bašara el Asada? I čega je na kraju dana predsednik Srbije svjesniji od bilo koga drugog
"Kroz dubinu Gazivoda možete da vidite težinu i dubinu svih naših sporova i neslaganja", poručio je sa gazivodske brane Aleksandar Vučić u septembru 2018. Nad površinom vode dve godine kasnije moglo je da se pročita da se jezero zove po Donaldu Trampu i sazna da su se Srbi i Albanci složili
"Građani su 5. oktobra 2000. pokazali kuraž i spremnost da se bore protiv jednog autoritarnog režima, a bez toga ne može da postoji republika. Utoliko je reč o važnom istorijskom događaju. No, ono što je usledilo svakako je umanjilo njegov istorijski značaj, jer ishod je kapitalistička oligarhizacija društva"
Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo
Povlačenje srpskih vojnika iz mirovnih misija širom sveta nanelo bi veliku štetu ugledu Vojske Srbije. Takvu mogućnost ministar odbrane Aleksandar Vulin najavio je nakon što je Srbija, na insistiranje SAD, proglasila Hezbolah "terorističkom organizacijom", pa valjda postoji bojazan za bezbednost srpskih vojnika pri mirovnoj misiji u Libanu gde ova organizacija ima ključnu ulogu
Nije jasno da li smena načelnika novosadske policije Milorada Šušnjića ima veze sa slučajem premlaćivanja (na slici). Neki tvrde da je dubinska pozadina ove afere zapravo vezana za odnose koje imaju Andrej Vučić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a koji su navodno veoma loši. Oni se, kažu, bore za kontrolu nad novosadskom policijom, između ostalog. Šušnjić je, vele, bio Stefanovićev čovek i trebalo ga je diskreditovati
Kako će se iz galimatijasa obaveza iz Vašingtona vlast u Srbiji izvući, a da se nikome ne zameri i nikoga ne slaže, verovatno ni ona sama ne zna. Poznajući njen način promišljanja stvarnosti i sveta, i njene sposobnosti, jedino je sigurno da će cenu eventualnih teških posledica plaćati svi građani ove zemlje
Kako je predsednik Aleksandar Vučić, pokušavajući da uz posredstvo SAD normalizuje ekonomske odnose sa "privremenim institucijama u Prištini", dozvolio da Srbija bude uvučena u jedan od najdugotrajnijih sukoba na Bliskom istoku i još pride, posle onolikog lobiranja srpske diplomatije za povlačenje nezavisnosti, dao svoj blagoslov da Izrael prizna Kosovo kao samostalnu državu
Dijalog o kosovskom problemu vratio se u Brisel, nakon što je privremeno zglajznuo u Vašington. Najave da bi "konačan sporazum" mogao da se postigne brzo, već su toliko puta viđene. Nasuprot Ričardu Grenelu, kojeg su zanimali politički poeni za svog šefa Donalda Trampa, Evropska komisija možda zaista radi na rešenju, ali joj baš i ne ide
Da ovakvi sastanci nemaju nikakvog značaja, ne bi bili ni organizovani, a američki predsednik ne bi potrošio čitavo popodne (samo dva meseca uoči izbora) zamajavajući se sa ljudima čija imena, funkcije, pa i probleme njihovih država suštinski i ne poznaje
Kako se predsednik Srbije predstavio kao pravi rijaliti igrač? Zašto je bolje da ga Marko Đurić ne brani od Marije Zaharove? Da li su Vučiću bili važniji susret s Trampom i objave na društvenim mrežama od onoga što je potpisivao? I čime je sam doprineo da postane koloritna ličnost kojoj se smeju iza leđa
Američki predsednik rekao je da se upravo dogodio "istorijski sporazum" koji je "svet učinio bezbednijim". Vest je obišla svet. Reči predsednika SAD odjekuju, pa bio on i Donald Tramp. Drugo je pitanje šta je to što su potpisali Vučić i Hoti u Ovalnom kabinetu – da li je reč o međunarodnom ugovoru ili razmeni pisama o namerama? Ko se tu s kim dogovorio i o čemu, da li je ono što je potpisano obavezujuće ili nije
Pandemija je pružila mogućnost da se kao društva preispitujemo – gde smo, kakvi smo jedni prema drugima, da se podsetimo šta je u životu važno, a šta sporedno iako se nameće kao glavno. Ta refleksija bi svakako morala da obuhvati i odnos prema starosti kao takvoj i prema starijim sugrađanima
Pandemija, psihologija i ekonomija, Kosovo, Amerika i Rusija, EU i reforme, opoziciona kuvanja, Crna Gora – to su ključne teme i ključni izazovi za dolazeću srpsku jesen i zimu
Vladimir Putin je Emanuelu Makronu rekao da se Zapad ne meša u unutrašnje stvari Belorusije. Kada je trećeg dana protesta u Belorusiji Aleksandar Lukašenko tražio pomoć od Putina, rečeno mu je da je Rusija spremna da štiti belorusku zapadnu granicu od NATO-a. Time je jasno rečeno šta je šta, i šta je čije, da je Belorusija "unutrašnje dvorište" Rusije
Naizgled smešna i banalna tema – koliko košta garderoba Aleksandra Vučića, postala je ozbiljna onog trenutka kad je on dao uvredljiv i, po svemu sudeći, neistinit odgovor da se oblači iz nekakvog fundusa. Cena predsednikove odeće zapravo je deo odgovora na pitanje na šta se sve troši naš novac
Kada jedna od država ili neki pojedinac pokuša napraviti mali korak za čovjeka, a veliki za srpsko-hrvatsko odnose – kao što su to napravili Anja Šimpraga i Boris Milošević – druga strana odmah krene s retorikom koja izazove kontraefekt
Slobodan Milošević je obećavao brze pruge Srbije, a Aleksandar Vučić da će se vozom stizati do Niša za sat i 20 minuta. Takođe, obojica su u raznim prilikama znali da se hvale stopama rasta: dvostruko višim od najviših u Evropi, odnosno najvećim privrednom rastom u Evropi – kako kad i kako koji. Milošević i Vučić su delili i isti odnos prema opoziciji, "spoljnim" pritiscima, domaćim neprijateljima, slobodi medija i još mnogo čemu drugom. Ipak, postoje i velike razlike. Između ostalog, Milošević je imao neuporedivo samostalnije saradnike od Vučića, partijske disidente i retko kad se pojavljivao u medijima. Sve to je danas nezamislivo
Kako usrećiti Evropsku uniju i Putina? Koliko koštaju socijalisti u vlasti, a pošto su u opoziciji? Mogu li naprednjaci sami izneti teret Kosova? Zbog čega su predsednički i gradski izbori 2022. za Vučića pakleni posao u najavi? Konačno, kako namiriti sve gladnija usta u partiji sa sve oskudnijim resursima u zemlji? Bez obzira na 188 poslanika u Skupštini, predsednik Srbije nema pravi odgovor na sve ove nedoumice
"One koji imaju primedbe vlast svrstava u neprijateljsku legiju i ne sluša njihovu reč kako privatni interes ne bi bio ugrožen. To što je javno gradsko zemljište poklonjeno privatnom investitoru pokazuje do koje mere je vlast posrnula i odustala od svojih obaveza prema gradu i građanima"
Vučić je do sada imao mnoštvo prilika da pokaže političku zrelost (veština nije sporna), pluralizuje scenu i podeli odgovornost. I sve ih je nepogrešivo propustio
Kombinovani model ili onlajn nastava, šta će biti? "Od ministra smo do sada čuli mnogo toga, ali odgovor na jednostavno pitanje kako će nastava izgledati od 1. septembra, on nije dao. Krizni štab koji treba da se izjasni o modelu nastave?! Skoro bizarno", kaže Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika Srbije
Broj zaraženih blago opada, za sada nema govora o popuštanju mera, a predsednik se sprema za jesen tako što počinje izgradnju bolnice koja će biti gotova do zime
Najava Ane Brnabić koja je rekla da Aleksandar Vučić najozbiljnije razmišlja o koaliciji za formiranje Vlade Srbije sa Aleksandrom Šapićem, te da je predsednik Srbije "teško podneo to što su visoki predstavnici SPS dali podršku nasilnim demonstracijama", može vrlo lako u cenjkanju sa SNS dovesti do toga da Dačić kao jedan od ustupaka ponudi na pladnju i glavu "gazda Noketa" i Surdulicu u paketu. Ukoliko pak socijalisti budu gurnuti u opoziciju, Novica Tončev će biti jedan od glavnih krivaca
