Ukrajina nije samo zemlja u kojoj se pre 35 godina dogodila najveća nuklearna havarija na svetu, već država sa impozantom flotom aktivnih nuklearnih reaktora koji usred rata predstavljaju veći hazard od u beton zalivenog Černobilja
Dok su se vlade svih drugih zemalja izjasnile o ruskom napadu na Ukrajinu, Vučić i dalje okleva. I ova tišina pri državnom vrhu govori mnogo
U obraćanju naciji predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je pozvao svakog vojnog sposobnog Ukrajinca da se priključi borbi za odbranu države i proglasio opštu mobilizaciju
Rusija je priznala dve republike u Donbasu i tamo poslala “mirotvorce”, a Vladimir Putin je konstatovao da Zapad “ponovo pokušava da uceni Rusiju sankcijama”. Podigao je ulog poručivši da će Rusija da preduzme uzvratne mere radi sopstvene bezbednosti, ako NATO nastavi širenje na istok i ako rasporedi udarne sisteme naoružanja na ruskim granicama
Čak i da vojno ne napadne, Rusija permanentnim držanjem tenzija može ekonomski teško da ošteti Ukrajinu. Šteta je već sada ogromna, kapital beži, investitori zaobilaze viskorizična područja, a pomoć Zapada je oskudna
Od „grmljavine već pripremljenih sankcija“, „atomskih“ sankcija, „nikada viđenom paketu“ kaznenih mera „koje su spremne za upotrebu pohranjene u škriliji sa otrovima“ i treba da se primene u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, za sada se ne vidi ništa. A Rusija jeste priznala nezavisnost samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk, njene trupe su već u Donbasu, a Krim je odavno anektiran
Reakcija Pekinga na rusko priznanje otcepljenih narodnih republika Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine je uzdržana: načelno se podržava teritorijalni integritet svake suverene države, ali se istovremeno kritikuje širenje NATO-a na istok. U sukobu čiji se kraj ne nazire Kina će voditi računa o sopstvenim interesima i da ne pogorša trgovinske odnose ni sa Zapadom, ni sa Rusijom
Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Jelisejska palata je saopštila da su predsednici SAD i Rusije u noći na ponedeljak načelno pristali na sastanak na vrhu. Američki uslov za to je da “ruske trupe ne umarširaju u Ukrajinu”
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov francuski kolega Emanuel Makron složili su se da preduzmu hitne mere za zaustavljanje eskalacije sukoba na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju Jelisejske palate u nedelju 20. februara kasno popodne
Zapad već mesecima insistira na tome da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu, Moskva to uporno demantuje. Kremlj saopštava da povlači deo trupa, Zapad to demantuje i tvrdi da je sve više ruskih vojnika spremnih da krenu na Ukrajinu. Rusija upozorava da bi ukrajinske snage mogle da pokušaju da isprovociraju Ruse u Donjecku i Lugansku koji su proglasili republike ne bi li izazvali sukobe, zapadni političari stavljaju u izgled ruski napad “pod lažnom zastavom” na sunarodnike koji bi iskoristili kao izgovor za početak invazije. Obe strane se međusobno optužuju za medijski rat i beskrupuloznu propagandu. Za to vreme sve je više puškaranja na istoku Ukrajine, rat zaista jeste u vazduhu
U nepriznatoj Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici je proglašena opšta mobilizacija, primirja se praktično ni jedna strana više ne drži, desetine hiljada ljudi zbog straha od eskalacije sukoba beži na sigurno, Rusija i Belorusija su zbog „povećanih vojnih aktivnosti“ blizu njihovih granica produžile združene vojne vežbe, a Zapad uvek nanovo resetuje odbrojavanje do početka navodne ruske ofanzive
Kršenje prekida vatre, dve eksplozije na gasovodu, evakuacija žena i dece u Rostov na Donu u Rusiji, opšta mobilizicaija u Lugansku i Donjecku. Ukrajina, ipak, tvrdi da je situacija na istoku zemlje pod kontrolom i da ne namerava da interveniše u Donbasu. Istovremeno Rusija je najavila manevre sa balističkim raketama koje će nadgledati lično Vladimir Putin
Vojni manevri traju, avioni bruje, tenkovi ostavljaju tragove u snegu, pregovori se nastavljaju, uz “ratno buđenje” Evropljana i odbranu mirnog Kijeva “ratnom” diplomatskom evakuacijom
Makron je svojom mirovnom misijom u Moskvi i Kijevu pokušao da vrati EU u igru koju vode SAD i Rusija, a i da sebe izbaci u prvi plan pred predsedničke izbore u aprilu. Bez obzira na ishod moći će da kaže da je vredelo pokušati
Dok državna turistička organizacija Ukrajinu promoviše sloganom „Keep Calm and Visit Ukraine“, širom zemlje se održavaju ratni kursevi i borbeni trenizi na kojima u velikom broju učestvuju i žene. Istraživanje Kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je jedna trećina Ukrajinaca spremna da u slučaju rata uzme oružje u ruke
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
“NATO je isključio svaku mogućnost slanja trupa u Ukrajinu u slučaju ruske invazije, ali se toj državi pomaže na druge načine: u fokusu pažnje ostaje slanje oružja, opreme, logistika, razvijanje komunikacionih sistema, razmena obaveštajnih podataka i slično. Amerika raspoređuje hiljade vojnika u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji kako bi smanjila zabrinutost, ali je istovremeno naglasila da neće ratovati u Ukrajini”
U Tbilisiju eksponati iz vremena Zlatnog runa, a u nekada raskošnom banjskom lečilištu Chaltubo koje je posetio Staljin, sada žive izbeglice iz Abhazije
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate nalaze se na udaru kritika zbog odbijanja da naoružaju Ukrajinu i obavežu se na najstrože sankcije protiv Rusije. Lajtmotiv njihovih kritičara je da Putin “razume samo jezik sile”, te da Nemačka mora da pošalje Kijevu nešto ubojitije od šlemova
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope
Da tražiš od građana jedno, a sam da radiš drugo, to političarima u Britaniji ne prolazi tek tako, ako ih uhvate. Borisu Džonsonu nikako da oproste korona žurke u Dauningstritu 10 za vreme lokdauna. Dok trvenje oko partijanja traje, on najavljuje da će zbog ukrajinske krize da duplira trupe u istočnoj Evropi
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
