Foto: AP Photo/Pavlo PalamarchukU nepriznatoj Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici je proglašena opšta mobilizacija, primirja se praktično ni jedna strana više ne drži, desetine hiljada ljudi zbog straha od eskalacije sukoba beži na sigurno, Rusija i Belorusija su zbog „povećanih vojnih aktivnosti“ blizu njihovih granica produžile združene vojne vežbe, a Zapad uvek nanovo resetuje odbrojavanje do početka navodne ruske ofanzive
Prema izveštaju posmatračke misije OEBS-a za Ukrajinu u regionu Donjecka je zabeleženo 591 slučaj kršenje primirja, uključujući 553 eksplozije, dok su prethodnog dana zabeležena 222 kršenja primirja.
U oblasti Luganska Misija OEBS-a je zabeležila 975 slučaja kršenja primirja, uključujući 860 eksplozija. U prethodnom izveštajnom periodu je primirje kršeno 648 puta. U izveštajima se ne kaže koja strana više krši primirje.
Crveni krst istovremeno upozorava da zbog oštećenja civilne infrastrukture usled oružanih sukoba veliki broj stanovnika može da ostane bez električne energije i bez vode.
U Rostovsku oblast u Rusiji je do nedelje u podne stiglo više od 40 hiljada stanovnika Donjecka i Luganska, samoproglašenih, nepriznatih narodnih republika, saopštio je vršilac dužnosti načelnika ruskog Ministarstva za vanredne situacije Aleksandar Čuprijan. Radi se uglavnom o ženama sa decom i starijim ljudima. Vlada Rostovske oblasti je saopštila da stanovnici „Donjecke i Luganske narodne republike koji imaju rusko državljanstvo i koji će biti smešteni u Rusiji kod rođaka imaju pravo na paušalne isplate od 10.000 rubalja (114 evra)“.
Učenici iz Donjecka i Luganska biće raspoređeni po školama u Rostovskoj oblasti, saopštio je krizni pres centar tog regiona, te da su obrazovne institucije regiona spremne da organizuju obrazovni proces za sve učenike koji su stigli iz DNR i LNR. Po potrebi će im biti pružena psihološka pomoć i podrška.
Ruske izbeglice iz kriznog područja su u Rostovskoj oblasti smeštene u objektima za privremeni smeštaj u kojima se dele topli obroci. Čuprijan kaže da je preko 2 hiljade ljudi prevezeno vozovima u Voronješku i Kursku oblast. Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da planira da u nedelju 20. februara sa još šest vozova preveze 5.000 izbeglica iz Donbasa u oblasti Belgorod, Brjansk, Voronjež i Kursk. Jedan voz sa evakuisanim žiteljima Donbasa upućen je u Njižnij novogorod.
Nakon što je u nepriznatoj Luganjskog i Donjeckoj narodnoj republici proglašena opšta mobilizacija pozvani su svi muškarci između 18 i 55 godina da se po ratnom rasporedu jave vojnim komitetima. U Lugansku su u nedelju zavijale sirene za opasnost. Ministarstvo za vanredne situacije LNR pozvalo je stanovnike da ostanu mirni i prestanu sa svim „manifestacijama panike“ pošto je u pitanju bila tehnička provera.
Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je da su Moskva i Minsk produžile zajedničke vojne vežbe za koje je ranije bilo planirano da se okončaju danas, 20. Februara. „Odluka o produženju je doneta zbog povećane vojne aktivnosti u blizini granica Rusije i Belorusije i nakon eskalacije situacije u Donbasu“, navodi se u saopštenju. „Njujok tajms“ piše da SAD to tumače kao pripreu snaga za invaziju na Ukrajinu.
Nakon što su Kijev i Moskva razmenili optužbe za novo granatiranje blizu granice razdvajanja između proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga, i Francuska i Nemačka su pozvale svoje državljane u Ukrajini da napuste krizni region.
M.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
