Koliko košta NATO perspektiva:  Ekonomsko mrcvarenje Ukrajine

U raspravama o situaciji u Ukrajini relativno malo pažnje se posvećuje ekonomskim efektima ratne krize na tu državu sa preko 44 miliona stanovnika, koja i bez konflikta sa Rusijom ima ogromne probleme: društveni proizvod po stanovniku praktično stagnira od 1990. godine.

U poređenju sa Poljskom, Rusijom, Belorusiom ili Gruzijom Ukrajina stoji ubedljivo najlošije. Ni izuzetno visoka podrška MMF-a od 2015. godine u visini od 17,5 milijardi dolara nije dovela do rasta ukrajinske ekonomije.

Pretnja ratom, pritom, potpuno destimuliše bilo kakve dugoročne i ozbiljne investicije. Još gore, podstiče beg kapitala koji po definiciji ne voli nestabilnost. Pored kapitala beže i bogataši, pa je sredinom februara, kada se činilo da će Rusija da „udari“, zabeleženo na desetine odlaznih letova privatnih aviona sa aerodroma u Kijevu, što se vidi na sajtovima koji prate avijaciju.

Udar na aviosaobraćaj

Zaoštravanje krize u Ukrajini prvo se osetilo u međunarodnom avio saobraćaju. Loše iskustvo sa obaranjem malezijskog boinga na letu MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur iznad Ukrajine u julu 2014 godine uticalo je da osiguravajuće kuće naglo podignu premije osiguranja za letove ka Ukrajini. Avio kompanije su, da navedemo samo KLM i Lufthanzu, počele da otkazuju letove, pa je ukrajinska vlada brže bolje morala da obezbedi fond od 592 miliona dolara za subvenciju naglog poskupljenja troškova osiguranja i lizinga za avione.

Procenjuje se da će ekonomija Ukrajine pretrpeti udar od najmanje 5 milijardi, a verovatnije preko 10 milijardi dolara, i to pod uslovom da se situacija stabilizuje do jeseni.

Izvor: WDI

Neposredni troškovi su ogromni, ne samo zbog subvencionisanja avio letova: treba platiti mobilizaciju vojnika iz rezervnog sastava i sve što uz to ide. Ukrajina se pored toga intenzivno naoružava, a to mora da se plati, i to u kešu – ko god misli da se oružje daje kao bespovratna pomoć, grdno se vara.

Pomoć u nedovoljnim kreditima

Sigurno je da će ekonomija pretrpeti mnogo veći indirektni trošak usled vojno-političke nestabilnosti koja će, izvesno, potrajati duže vreme. Ni ne naslućuje se da bi Ukrajina ili Zapad mogli da prihvate ruske zahteve, niti se može poći od toga da će Rusija povući priznanje pobunjenih „republika“. Zveckanje oružjem će tek pokazati duboke i dugoročne štetne posledice po ukrajinsku ekonomiju.

Interesantno je da Ukrajinci „mnogo hladnije“ regauju na ruske pretnje nego predstavnici zapadnih država. Čak je više puta ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ukazivao da je situacija „pod kontrolom“, dok su zapadni mediji neprestano izveštavali o ratu koji tek što nije izbio, uz licitiranje o datumu napada (16. februar, 20. februar, pre kraja zimske Olimpijade itd).

Razlog za to je više nego očigledan: Ukrajinci su svesni razmera ekonomske štete koju će pretrpeti i da račun za medijsko pumpanje rata na kraju neće platiti Zapad, već oni.

Zapad za sada nudi samo kredite: SAD daju garanciju Ukrajini za kredit od milijardu dolara, a EU će dati kredit od 1,3 milijarde evra. Te pare će brzo „nestati“, jer samo subvencije za letove koštaju 600 miliona dolara.

Čak i da vojno ne napadne, Rusija može permanentnim držanjem tenzija da ekonomski teško ošteti Ukrajinu. I sve to zbog, manje-više, jednog jedinog pitanja: hoće li ta zemlja imati „perspektivu“ u NATO-u, ili ne.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com