Foto: Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APReakcija Pekinga na rusko priznanje otcepljenih narodnih republika Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine je uzdržana: načelno se podržava teritorijalni integritet svake suverene države, ali se istovremeno kritikuje širenje NATO-a na istok. U sukobu čiji se kraj ne nazire Kina će voditi računa o sopstvenim interesima i da ne pogorša trgovinske odnose ni sa Zapadom, ni sa Rusijom
Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji precizirao je stav Pekinga u vezi sa događajima oko Ukrajine nekoliko dana pre nego što je predsednik Rusije najavio ulazak ruskih “mirovnih snaga” u Donjeck i Lugansk. On je naglasio da suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja treba da budu poštovani i zaštićeni. To je osnovna norma u međunarodnim odnosima, tih principa se pridržava Kina i oni naravno važe i za Ukrajinu. Ni jedna zemlja, čak ni supersila, ne sme svojevoljno menjati međunarodne norme, niti se postaviti iznad tih normi.
U prvim izveštajima kineske agenicje Sinhua na ruskom jeziku ne pominje se, međutim, ovaj stav o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, iako se to na sajtu kineskog MID jasno navodi, a to su preneli i kineski mediji.
Na dan kada je Putin potpisao dekret o priznavanju samostalnosti Donjecka i Luganska, Sinhua je pod navodnike stavila reči “samostalnost” i “ dve države”. Kinesko ministarstvo inostranih poslova pozvalo je “sve strane” da ukrajinski problem reše kroz dijalog i pregovore. Pri tom, Kina procenjuje da je jedini put za rešenje problema dogovor iz 2015. godine poznat pod nazivom “Minsk 2”. Taj dogovor prihvatio je i Savet bezbednosti UN, ali nikada nije sproveden. Ukrajina i Rusija tumače ga na različite načine.
Peking procenjuje da Kina, kao velika država, ne treba da se u ovom sporu opredeljuje, već da podstiče mirno rešenje i dijalog između zainteresovanih strana. Zato kineskim stavovima i Rusija i Zapad mogu da budu delimično zadovoljni, a delimično ne.
Zapad, na primer, može da pozdravi kinesku izjavu o poštovanju suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Ukrajine, a Rusija kao podršku svojim stavovima može da iskoristi kinesku izjavu o tome da “evropski prijatelji” treba ozbiljno da razmisle da li širenje NATO-a na istok predstavlja doprinos evropskoj stabilnosti ili ne, kao i da treba uvažiti brigu Rusije za sopstvenu bezbednost.
Stav Pekinga je balansiran i to se može objasniti unutrašnjim kineskim potrebama, ekonomskim razlozima i, ne na poslednjem mestu, ulogom koju ova superdržava ima ili pretenduje da ima u svetskoj politici. Kina balansira jer nastoji u isto vreme da održi svoje odlične odnose sa Kremljom, ali i da ne pogoršava dalje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnim zemljama.
Pragmatična kineska politika prisutna je posebno u trgovinsko-ekonomskoj sferi. I pored svih sankcija i oštrih izjava, trgovina između Kine i SAD prošle godine je porasla za 27 odsto i dostigla blizu 800 milijardi dolara. Sa Rusijom kineska razmena je nekoliko puta manja i pretežno se odnosi na gas i naftu koji su glavni eksportni adut Moskve.
Priznavajući suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, Kina ima u vidu vlastite probleme sa Tajvanom, Sinđangom i Tibetom. Svaka eventualna promena statusa kvo u ovim kineskim regionima dovela bi do mnogo većih ratnih sukoba nego što su sadašnji u Ukrajini.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
