Gotovo šest meseci nakon pada nadstrešnice i početka blokada fakulteta i školskih ustanova, usled brojnih protesta i pritisaka, stigao je apel Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) da visokoškolske ustanove preduzimu hitne mere, kako bi se obezbedilo nesmetano i kontinuirano odvijanje nastavnog procesa
Poziv da se nastavi dijalog u ponedeljak ili utorak uputio je Univerzitet u Beogradu premijeru Srbije Đuru Macutu. Šta se do sada dogodilo?
Studenti blokiraju zgradu Radio-televizije Srbije sa zahtevom da se raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
U Rafinineriji u Pančevu se tokom pretakanja izlilo na desetine hiljada litara nafte. Zavod za javno zdravlje uzeo je uzorke vode u okolini barže, kao i na delu „Milje“ na Dunavu da bi se utvrdio stepen zagađenja
U biti svih srpskih problema je da zločini prolaze bez kazne, a kazne se izriču bez zločina. Smrt 16 ljudi u Novom Sadu prelila je bačvu nalivenu slučajevima bezakonja
Biro za društvena istraživanja (Birodi) predložio je osam mera koje bi trebalo da obezbede što viši nivo kvaliteta kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Nakon studenata na veliku protestnu scenu su stupili novi „teroristi“ – srednoškolici. Oni su se iz Beograda, Valjeva, Užica, Gornjeg Milanovca, Šapca, Čačka, Kraljeva, Bajine Bašte pešice uputili ka Novom Sadu
U državi sa više kladionica nego apoteka, prošla godina pokazala je da je igra na sreću — ozbiljan biznis. Pet najvećih firmi inkasiralo je preko 120 miliona evra profita. Dok broj kladionica raste, a uplate ne jenjavaju, ostaje pitanje: čija je to zapravo dobit
Otpor prema papi Franji u vrhu hrvatske Katoličke crkve nije bio samo verske prirode – bio je i politički i ekonomski. Njegova otvorenost prema marginalizovanima i distanca od etnoreligijskog nacionalizma učinili su ga nezgodnim saveznikom za one koji od crkve prave instrument vlasti
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Nije još zabeležen slučaj da je neko iznenađen što vlasti u Kini, Rusiji ili Izraelu nisu podržale demokratske snage u Srbiji. Prag očekivanja, uspostavljen još u prošlom veku, drastično je drugačiji kada je reč o EU. Od nje se očekuje da ne zatvara oči na zloupotrebu institucija, na batinaše koji u režiji vlasti lome vilice studentkinjama, na političke zatvorenike kakvih danas ima i previše u Srbiji, počevši od šestoro ljudi u Novom Sadu koji već drugi mesec sede u zatvoru kao taoci pomahnitalog režima. Ovo razočaranje manifestuje se i na ulicama, gde nema evropskih zastava. Iako bi mi bilo draže da ih ima, ne samo da razumem zašto ih nema već mislim da njihovo odsustvo može biti blagotvorno i za EU
Moj deda Josif je u Zagrebu imao 21, ja u Parizu 22, moja ćerka u Budimpešti 17. Svesno smo stali na stranu podjarmljenih i na tim smo pozicijama postojano. Eto, zato idem na proteste. Zato je išao i Josif, zato idu i njegovi potomci, srećom ima nas u velikom broju. Muka nam je od raznih uzurpatora i pripadajućih im ljigavaca, siledžija i kojekakve koterije, klovnova i animir--dama kojima nikad dosta dok se smenjuju kao na traci. Jer – kako je to pre nekih 150 godina u Londonu zapisao taj jedan tip po čijem je imenu nazvana ulica u Berlinskom kvartu Nojkeln, gde se nalazi stan na mansardi u kojem sam provodio neke od najlepših i najsudbonosnijih dana u svom životu – društvo se ne sastoji od pojedinaca, već izražava zbir međusobnih odnosa, odnosa u kojima se ti pojedinci nalaze. I zato je važno kako se ti odnosi uspostavljaju
Članak “Obzor države” Jevrema Grujića štampan je u Zemunu 1849. godine jer ga je cenzura zabranila u Srbiji. Reči koje su posvećene “unutrašnjem oslobođenju” vrlo su aktuelne i dan-danas, a današnjim “zrelim” generacijama ne ide nimalo u prilog što ih današnja mladost mora ponavljati kao da nismo 170 godina udaljeni od vremena njihovog nastanka. Ukratko: “Za unutrašnje oslobođenje mora se narodu našem predstaviti: Šta je on kao narod jedan, kakva prava treba da ima? – Šta je vlada, zašto i od koga, i koje su granice njene? Kazati mu upravo: Šta znači jednom narodu u državi živeti i pozvati ga da i on tako živi”
U društvu u kojem više od trideset godina vlada zaglušujući muk u odnosu na devedesete, u kojem smo okruženi muškarcima koji nose neobrađene traume sa ratišta, svaka iskrena reč koja doprinosi suočavanju, posebno izrečena u momentu duboke krize i potrage za pravdom, isceliteljska je
Vrhovni poglavar Katoličke crkve pokušavao je da održi ravnotežu između vođstva i služenja (verujući da pravo vođstvo i jeste služenje), između liberalne i konzervativne struje, između vernosti crkvenom učenju i vernosti čoveku koji pati i traga. Otuda, sigurno da je bio razapet, što znači – ispunio je suštinu hrišćanskog života
Na planeti K2-18b, vrlo, vrlo daleko, čak 124 svetlosne godine od Zemlje, atmosfera je puna gasa koji miriše neugodno kao kuvane rotkve i koji navodno mogu da proizvedu samo i jedino – živi organizmi. Da li smo najzad, i to baš sada, u najnezgodniji čas, pronašli život izvan Zemlje
Jasno je zašto politički protivnici pozivaju na otpor, ali ne izgleda ni da su oni koji su doveli aktuelnog predsednika na vlast presrećni zbog svega što se dešava u zemlji, jer je izbor krajnje jednostavan: ili će predsednik poštovati zakone, ili zakoni prestaju da važe. Trećeg nema
Antarktički kril, sićušni račić čija se gusta jata (na slici) vide iz kosmosa, na meti je ulova jer daje ulje koje ljudi vole, a njime se tovi i losos. Ceh plaćaju kitovi, foke i pingvini
Za nas koji dolazimo sa Balkana sve deluje kao paralelni univerzum. Ovde nema drame i vidljivih prenaglašenih emocija. Postoji jedno temeljno uverenje da je život ozbiljna stvar, ali da se u toj ozbiljnosti mora naći prostor za igru, harmoniju i nežnost. I da se to ne postiže slučajno, nego vežbom, redom, kulturom
Karakteristika svakog od pripovednih tokova jeste učenje o različitim oblicima otpora. Zato sam roman pisao pod radnim naslovom Resistance, iako sam znao da ga pod tim naslovom neću objaviti. S vremenom, shvatio sam da između tog radnog naslova i mesta događanja radnje – planine Rtanj, postoji zajednički imenitelj, dva slova koja podsećaju na hemijski element za koji se bore junaci mog romana. A to je “Rt”, koji, pored toga što označava istureni slobodni deo kopna, predstavlja i oznaku za Slobodu – kritični mineral koji nam nasušno nedostaje
“Jarboli”, Probaj golog muškarca, Odličan hrčak, 2024
Nismo nikad izgledali retro, već tako kako izgledaju osobe koje nisu spremne da same sebe ponižavaju. Ko je kriv porobljenoj većini koja se ponižava praćenjem sezonskih trendova?
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio donošenje novog zakona, po kom će država raspodeliti novac za budžetsko finansiranje studenata, kako bi izjednačila državne i privatne fakultete.
„Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiljniji kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima. U državnoj, kao i u društvenoj, svi misle da imaju prava da koriste sva prava, a da nemaju nikakve obaveze, državu tretiraju kao poslednju rupu na svirali”, rekao je Vučić.
', title: 'Obrazovanje pod pritiskom: NAT zahteva prekid blokade', pubdate: '2025-04-24 19:37:20', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Blokada,Blokada fakulteta,Studenti u blokadi,Visokoškolske ustanove", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Obrazovanje pod pritiskom: NAT zahteva prekid blokade', 'pageContent': 'Fakulteti su blokirani, narod je na ulicama, studiranje i školovanje su pritisli dugme ‘stop’, kako bi borba započeta 1. novembra imala pozitivan ishod.
Šest meseci kasnije, NAT podseća da je izvođenje nastave suštinski i obavezan element studjiskih programa, uključujući i definisane oblike nastave kao što su predavanja, vežbe i njihova organizacija.
U saopštenju je navedeno da svaka visokoškolska ustanova ima obavezu da organizuje i izvodi nastavu tokom školske godine, koja počinje od 1. oktobra i traje 12 meseci.
Kako je navedeno u saopštenju, NAT će preduzeti sve mere iz njegove nadležnosti kako bi obezbedio da visokoškolske ustanove poštuju sve propisane obaveze, u interesu studenata, društva i u skladu sa najvišim standardima Evropskog prostora visokog obrazovanja.
A „odstupanja od zakona i propisa neće biti tolerisana“.
Moguće oduzimanje akreditacija?
„Nepoštovanje ovih obaveza može dovesti do ozbiljnih posledica po status visokoškolske ustanove, uključujući pokretanje postupka vanredne spoljašnje provere kvaliteta, u skladu sa članom 22. Zakona o visokom obrazovanju, što u krajnjem slučaju može rezultirati oduzimanjem akreditacije ustanove i/ili studijskih programa“, piše u saopštenju NAT-a.
Iako je ovo telo apelovalo na prekid trenutnog stanja i povratak na fakultete sa ciljem da se nastava ponovo održava, u saopštenju je rečeno da to telo prepoznaje pravo studenata na izražavanje nezadovoljstva i učešće u demokratskim procesima.
„Međutim, pozivamo sve aktere da pronađu načine za izražavanje svojih stavova koji neće narušavati osnovne funkcije obrazovnog sistema i prava ostalih studenata na obrazovanje“, piše u saopštenju.
Kako se dodaje, „NAT kao jedino ovlašćeno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju u Republici Srbiji, ima jasno propisanu i nedvosmislenu obavezu da, u skladu sa zakonom, akredituje visokoškolske ustanove i studijske programe, ali i da tokom čitavog akreditacionog perioda nadgleda, prati i unapređuje kvalitet nastave i ukupnog obrazovnog procesa“.
Naglašeno je da rad ovog tela prate ne samo nadležne institucije u zemlji, već i relevantne međunarodne asocijacije čiji je NAT pridruženi ili polupravni član.
„Članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), kao i registracija u Evropskom registru za obezbeđenje kvaliteta (EQAR), podrazumevaju obavezu dosledne primene međunarodno priznatih standarda i smernica za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ESG standarda)“, navodi se u saopštenju.
Đukanović: „Država najhitnije da prekine sa finansiranjem univerziteta”
Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, na društvenoj mreži Iks (X) objavio je svoj stav u vezi sa radom visokoškolskih ustanova.
„Država najhitnije da prekine sa finansiranjem univerziteta. Svakome na ravne časti. Finansije ako se daju, ravnopravno da se raspodele na državne i privatne", napisao je Đukanović.
Држава најхитније да прекине са финансирањем универзитета. Свакоме на равне части. Финансије ако се дају, равноправно да се расподеле на државне и приватне.
— Владимир Ђукановић 🇷🇸 (@adv_djukanovic) April 24, 2025
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio donošenje novog zakona, po kom će država raspodeliti novac za budžetsko finansiranje studenata, kako bi izjednačila državne i privatne fakultete.
„Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiljniji kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima. U državnoj, kao i u društvenoj, svi misle da imaju prava da koriste sva prava, a da nemaju nikakve obaveze, državu tretiraju kao poslednju rupu na svirali”, rekao je Vučić.
', 'pageDate': '2025-04-24 19:37:20', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
