Dok se najavljuje veliki studentski protest za 28. jun, a društvena i politička temperatura u Srbiji raste, Gojko Božović, član inicijative ProGlas, za Dojče vele govori o dubokoj krizi u kojoj se nalazi zemlja – i o pokušaju da se ta kriza prekine kolektivnim otporom. Za Božovića, protesti nisu iznenadna reakcija, već rezultat dugotrajnog nezadovoljstva koje se samo pojačava.
„Očekujem da protest 28. juna bude manifestacija velikog narodnog nezadovoljstva. Verujem da će biti masovan, miran i da će pokazati upornost društva koje traži pozitivne promene“, ocenjuje Božović.
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje odbija mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, studenti pripremaju sopstvenu izbornu listu, a ProGlas ostaje dosledan građanskoj, nestranačkoj poziciji.
„ProGlas nije pokret za male promene i kompromise. Tražimo sistemske promene, a one počinju promenom režima“, dodaje on.
Božović podseća da je inicijativa predstavila i program za „dan posle“, koji bi svaka demokratska vlada morala da sprovede u prvih šest meseci – od slobode medija, do reformi izbornog zakonodavstva. Za njega, trenutna kriza nije počela juče – ona traje godinama, a u poslednje dve godine, kako kaže, Srbija živi u „neproglašenom vanrednom stanju“.
„Izbori u Zaječaru i Kosjeriću pokazali su sve: kupovina glasova, dovođenje birača koji ne žive u tim mestima. To nisu regularni izbori“, poručuje Božović.
Na pitanje o postavljanju Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, Božović daje jasan odgovor: to je, kaže, kazna režima.
„To je osveta kulturnoj zajednici jer je stala uz građanske i studentske proteste. Režim ne može da upravlja kulturom dekretima, a pogotovo to ne može neko ko toj zajednici ne pripada“, ističe pisac.
Kao primer šire politike „disciplinovanja kulture“, Božović navodi obustavu gradskih konkursa, pomeranje tradicionalnih manifestacija i ignorisanje uglednih institucija poput Sterijinog pozorja. Sve to, kaže, deo je istog obrasca represije i kontrole.
U paraleli sa Peruom i izborom Alberta Fudžimorija, Božović upozorava da Srbija može doživeti sličan scenario ako se, kako kaže, „odluči za još jednu spin diktaturu“.
„Spin diktature se ne uspostavljaju pučem – one se izgrade kroz manipulaciju, kontrolu medija i razaranje javnog prostora. Ljudi ne mogu da biraju ako nemaju informacije“, predoćava Božović.
Na kraju, govoreći o 18 godina Arhipelaga, izdavačke kuće koju je osnovao, Božović pokazuje da se i u ovakvim okolnostima može istrajati u visokoj kulturi. Među planovima su nova izdanja Mihajla Pantića, knjiga o Danilu Kišu i studije o autoritarnosti na Balkanu.
U danima uoči velikog studentskog protesta, njegovi odgovori potvrđuju nešto dublje: da su kultura i demokratija povezane u osnovi, i da je borba za obe – nerazdvojiva.
