Beograd

Šapić: Da izbori budu što pre, najbolje 28. aprila

Prvo mora da se izabere predsednik nacionalne Skupštine kako bi raspisao nove izbore u Beogradu. Doskorašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić navija da to bude 28. aprila

Parlament

Gužva za ministarsko mesto u kulturi

Ljubica Vraneš, solistkinja Beogradske opere, Dejan Ristić direktor Muzeja žrtava genocida i Maja Gojković, ministarka kulture u tehničkoj vladi, pominju se kao mogući ministri kulture u novoj Vladi

Dragan Ambrozić: Uvek sam verovao da pesma može da promeni svet

Uvek je verovao da pesma može da promeni svet, pa je zato bio zapeo da to i dokaže. I pisana reč i koncerti za njega su „akcije koje imaju snagu da menjaju ljude, jer kroz doživljaj menjamo način na koji sebe vidimo“

Preporuka

Zapratite me je dobar naslov

Informacije koje čitaocu nudi Nedim Sejdinović u zbirci poezije „Zapratite me za još korisnih informacija“ su i blagotvorne, i smešne i potresne, i gorke i slatke - sve zavisi kako ste kad raspoloženi

Iran

Izbori kao potvrđivanje vlasti manjine

U Iranu se danas bira novi parlament. Skoro niko u zemlji ne veruje da bi učešćem na izborima mogao bilo šta da promeni. Kritičari vlasti pozivaju na bojkot izbora. Očekuje se veoma mala izlaznost

Intervju

Jelena Mijović: Bol zbog poniženja i nepravde oslobađa ogromnu snagu

„Gubi se iz vida da su u našem društvu ekonomska i politička moć u rukama istih ljudi koji plasiraju neke neverovatne podele na krug jedne tramvajske linije i narod, pa ispada da je vlast bliža narodu od nekih ljudi koji sticajem okolnosti žive u određenom delu grada“

Politička scena

Milica Đurđević Stamenkovski prašta vlastima i kritikuje „probriselsku opoziciju“

Vlast joj jeste crtala keče na glavi, ali ona sve prašta jer nam danas treba sabornost, rekla je šefica Zavetnika na televiziji Hepi. U sabornosti pak nema mesta za one koji „potkopavaju sopstvenu državu“ tužakanjem u Briselu

Analiza

Izveštaj ODIHR-a: Vlast i opozicija žive u različitim kosmosima

Posmatračka misija ODIHR-a kao da je konačnim izveštajem obradovala i vlast i opoziciju, ocenjuje Dojče vele. Analitičari očekuju da vlast do idućih izbora preduzme tek kozmetičke promene, ali da nastavi sa krađom glasova

Kolektivni portret: MI – Glas iz naroda

Trinaest čudnih ljudi

Ekipa koja je na listi Branimira Nestorovića ušla u Narodnu skupštinu i Skupštinu Beograda posvađala se među sobom. Mediji sukob prate kao sapunicu, a izgleda da su se glavni akteri upoznali ispred studija na snimanju “Ćirilice” Milomira Marića

Crna Gora, 100 dana 44. Vlade

Paf, paf i nema Evrope sad

Jakov Milatović napustio funkcije u Evropi sad, PES izbacio ministra pravde iz partije i raspustio odbor u Podgorici. Premijer obećao devet deonica autoputeva i brzih cesta, a bezbednosni sektor na udaru političara i kriminalaca

Šta je sve EKSPO

Mašina za pranje para

Šta se sve može sa 17,8 milijardi evra koliko će se investirati za EKSPO i još ponešto? O kakvim se investicijama radi? Kuda vodi takvo ulaganje? I kakve to veze ima sa još većim otvaranjem prostora za korupciju? Pitanja se nižu, a odgovora je malo. Ono što znamo je da je reč o novcu s kojim bi se, prema rečima profesora FEFA fakulteta Gorana Radosavljevića, mogla izgraditi Srbija, da izgleda dosta bolje nego danas. Jer, kako kaže, godišnje investicije iz javnih sredstava na nivou čitave zemlje iznose oko sedam milijardi. Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da dug koji košta više nego privredni rast jeste srljanje u propast

Intervju: Dr Predrag Đurić, ekspert za javno zdravlje

Kataklizma zdravstvenog sistema u Srbiji

Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto