Upomoć, ja sam milioner!

Luc Trabalski (63) je čovek prijatnog, mirnog glasa. To je dosta važno za njegov posao u Lutriji grada Berlina. Trabalski je u poslednje dve decenije zadužen da dočeka dobitnike najveće premije na lotou i popriča sa njima.

Kaže, babice na svet donose bebe, a on milionere. Za naš njuzleter „Međuvreme“ je Trabalski nedavno govorio o tome šta savetuje novopečenim bogatašima i kako oni reaguju.

VREME: Jeste li i Vi uzbuđeni kad stigne novi milioner?

Luc Trabalski: Radim ovo veoma dugo pa je to za mene postala svakodnevica. Ovde ne slavimo, ne pijemo šampanjac, više su u pitanju formalnosti. Ali, jeste uzbudljivo upoznati nove ljude i videti u kakvom stanju stižu, jesu li uzbuđeni ili više okrenuti sebi. U novembru 2022. smo u Berlinu imali dobitnika evropskog džekpota od 120 miliona evra. E tada sam i ja bio uzbuđen.

Kako ljudi uglavnom reaguju?

Zavisi od temperamenta. Neki su euforični i mnogo pričaju, a taj sa 120 miliona je bio obrnuto – skroz miran. Njemu je bilo svega previše pa je došao drugi put i rekao da mu je sada bolje i da ima pitanja.

Šta pitaju novi milioneri?

Često prvo pitaju šta je sledeći korak. Svako ima normalan bankovni račun gde dobija novac, par hiljada evra mesečno. A sada odjednom dolazi milionska suma. Preporučujem im da otvore odvojeni konto u banci kojom su zadovoljni.

Kome smeju da ispričaju za zgoditak?

Ne znam kakvi su im porodični odnosi, ali je bolje ne reći ništa nego reći previše. Jer, odjednom čovek ima previše prijatelja. Dobitnici onda ne znaju da li su ljudi dobri prema njima jer su fini ili jer hoće pare. To se dešava i unutar porodica. Imao sam slučajeve gde se braća svađaju jer traže deo para, pomoć, izmišljaju bolesti. Dobitnik ima pravo da radi šta god hoće sa parama, nije dužan da nekome pomogne, osim ako to sam ne želi.

Kažu da je kašalj i ljubav nemoguće sakriti, ali teško je sakriti i pare.

Da, to je praktično nemoguće. Posebno ako hoćete da kupite novi automobil ili kuću ili idete na veliko putovanje. To morate objasniti, ljudi pitaju otkud pare da ideš na Karibe. Preporučujemo da prođe nešto vremena, a onda da se prizna dobitak, ali ne toliki. Da se kaže ‘hej dobio sam na lotou pre par sedmica’, ali da navede manju sumu, možda milion evra.

Da li se ljudi boje lopova, prevaranata ili otmičara?

Imao sam jednu porodicu – kod mene je prvo bio muškarac, sasvim kul i miran. Onda je došao opet, sa ženom, a ona je počela da plače. Mislio sam da je od sreće. Ali ne, plašila se da doći na udar kriminalaca. Jer, ispričali su deci, a to je najveća greška. Šta će deca reći u školi kad učitelj kaže ‘moraš da učiš da postigneš nešto’? Reći će da su milioneri. Još je gore kad za to čuju pogrešni ljudi. Nažalost, iznude, otmice, krađe su moguće.

Ima po medijima priča i o ljudima koji su spiskali sve pare veoma brzo. Koliko je takvih?

Iznenađujuće je da se te priče uporno održavaju. Ali, meni nisu poznati mnogi takvi slučajevi. Dobitnici sa kojima sam u kontaktu zapravo su zadovoljni životom. Posao im je važan, imaju dobre porodice i svoj život samo poboljšavaju i ulepšavaju. Oni već imaju životnog iskustva. Obično su to ljudi starosti između 40 i 70 godina, skromni ljudi koji znaju šta hoće i koje dobitak ne poremeti.

Pročitao sam da ljudima ne savetujete da daju otkaz. Zašto?

Mnogo društvenih kontakata imamo kroz posao. Ako bih dao otkaz, istrgao bih korene. Koreni su porodica i radni svet. Ali, ako sam nesrećan na poslu, onda je to u redu. Inače, možda preporučujemo kraće radno vreme, duži odmor ili slično.

Često su ljudi fascinirani time da je neko „milioner“. Danas u Nemačkoj sa milion evra možete taman da kupite pristojnu kuću.

To je tačno. Ranije ste sa milion maraka mogli da živite ceo život od kamate. A sada jedva da je dovoljno za veću nekretninu. Računam da sa tri do četiri miliona evra možete ceo život živeti bezbrižno.

Šta Vam kažu ljudi, kako misle da parama promene svoj život?

Jedna žena mi je rekla da je za nju luksuz da kupi suhomesnato na merenje, a ne spakovano u celofan. Parma pršut ili jetrenu paštetu na merenje – to je njoj bio znak da se život promenio. Jedan čovek je rekao da više nikad u životu neće kupiti tost-hleb. Svakog dana će, kaže, kupovati sveže zemičke.

Doduše, ovo je kliše, ali je tako: Kod žena su prva nagrada lepe cipele i tašna. Kod muškaraca automobil, ponekad i sat. Neki kažu da će jesti kavijar svakog dana.

Vi zapravo srećete ljude koji su dobili igru sa užasno malom verovatnoćom.

Da. Šanse da se dobije džekpot su praktično nepostojeće, a ipak stalno neko dobija. I ja sam igram loto sa kolegama. Jer, to je jeftina karta za ulazak u bioskop snova. Teško da ću dobiti, ali mi niko ne može zabraniti da sanjam.

I još nešto hoću da kažem: Imao sam slučajeve dobitnika koji bi menjali pare za zdravlje koje im je narušeno. To često zaboravljamo. Zdravlje je najvažnije.