Zna li veštačka inteligencija kada će pući balon VI

Krajem devedesetih bilo je dovoljno da svom poslu dodate prefiks E i ulazili ste u elitni svet digitalizacije. Tako smo dobili e-vladu, e-izbore, e-banke ili, naprosto, e-mail. E kao skraćenica od elektonski ukazivala je na nešto što je suprotno od analognog i papirnog, nešto što će uskoro zgromiti zastareli svet kakav smo poznavali. Onda su se dogodile dve oluje, jedna preterana i druga prepumpana. Prva je bila strah od milenijumskog virusa, odnosno od toga da će kompjuteri poludeti kada iz 999 godine pređu u 000 zato što je zbog štednje memorije godina zapisivana sa tri umesto sa barem četiri cifre. Ništa značajno nije se dogodilo jer su kompjuteri na vreme unapređeni.

Onaj prepumpani problem zvao se internet i on jeste napravio popriličan haos kada je sredinom 2000. pukao internet balon. Internet hajp s kraja devedesetih doveo je do ludačkih investicija u sve što je bilo na E. Dovoljno je bilo da nešto radiš na internetu i pare su padale sa neba, svako je hteo da bude u toj priči koja je obećavala enormne profite, ali jednoga dana, kada postane profitabilna. Omiljeni primer mi je sajt za trgovinu čelikom koji je na berzi vredeo više nego cela američka industrija čelika. Kada je balon pukao, mnogi investitori ostali su bez podosta para (pa su sa onim što je preostalo pohrlili u nekretnine, da se izvade, ali to je neka druga, takođe tužna priča).

Danas se nalazimo u sličnoj situaciji koju prate nove strepnje. Treba li zasipati novcem sve što se naziva veštačkom inteligencijom i što će, kako najavljuju, pregaziti to što sada radimo običnim softverom?

U obe epohe (E i VI) postoji isti osećaj: ako nisi u tom vozu, već si zakasnio. Manje je onih koji se pitaju kuda taj voz ide i zašto. Ali postoji i sve snažniji strah da bi voz mogao da se skrlja, to jest da pukne kao internet balon pre 25 godina. S tim što su investicije sada mnogo veće, samo OpenAI je nedavno dobacio do vrednosti od 500 milijardi dolara, a startap je u pitanju.

Skeptici kažu da većina današnjih projekata VI nije dovoljno isplativa. Troškovi treniranja modela idu i do 70 odsto, a to je samo temelj na kojem tek treba da se zida. Energetski zahtevi i neizvesnost oko autorskih prava često prevazilaze realne koristi. Tržište je preplavljeno startapima bez jasnog proizvoda i plana monetizacije. Novac se više troši na marketing kako bi se privukle nove investicije, umesto u održivost. Takozvani “AI washing” stvara iluziju inovacije, dok su mnoge firme tek u fazi eksperimenata. Vrednovanja kompanija su nerealna, bazirana na budućnosti koja se možda neće dogoditi tim tempom. Sve previše podseća na dot–com groznicu – racionalni investitor mora da bude svestan da će mnogo para kalirati pre nego što se pojavi stvarna i naplativa vrednost.

S druge strane, veštačka inteligencija više nije obećanje nego infrastruktura buduće ekonomije. Kompanije koje rano integrišu VI već beleže rast produktivnosti i smanjenje troškova. VI automatizuje rutine, otvara nova tržišta i generiše čitave ekosisteme aplikacija. Investicije u VI nisu samo ulaganje u tehnologiju, već u sposobnost preduzeća da opstane u svetu u kojem će inteligentni sistemi biti standard, ne luksuz. Baš kao što danas nije moguće raditi ozbiljan posao bez interneta, samo što više niko ne misli da je biti onlajn čarolija sama po sebi.

Pristalice ulaganja u VI kažu da oni koji investiraju danas kupuju vreme i iskustvo za dane kada će algoritmi postati neizbežni poslovni partneri. I misle da će se to dogoditi brže nego što predviđamo.

Situacija je slična šumskom požaru. Koliko god delovao katastrofalno, požar oslobađa prostor za obnovu šume jer očisti sve što je suvišno izraslo. Ozbiljno drveće spremno je za taj scenario jer se šume tako obnavljaju otkako postoje i one i vatra. Onima kojima pare izgore u tom požaru nije neka uteha da iz toga niče bolji svet. Ako investirate u VI, imajte to na umu.