Ako je dobro skočiti kroz prozor kada vidiš da to radi švajcarski banker, onda je još bolje gledati šta rade Finci kada razmišljaš o reformi školstva. Koja je trajni proces. A Finci ovih dana iz škola izbacuju kompjutere i vraćaju olovke i papir. O čemu se, dođavola, radi?
Finci ne odbacuju tehnologiju, već preispituju ideju da ekran mora biti u središtu svakog časa. Posle godina snažne digitalizacije, odlučili su da vrate ravnotežu između digitalnog i analognog rada. Procena je da previše ekrana otežava koncentraciju, remeti radnu disciplinu i smanjuje kvalitet neposredne komunikacije u učionici.
Finska Nacionalna agencija za obrazovanje je još 2024. preporučila školama da ograniče upotrebu mobilnih telefona tokom nastave i odmora, a 2025. je usvojen zakon po kome su telefoni i slični uređaji na času dozvoljeni samo uz odobrenje nastavnika i kada zaista služe obrazovanju i vaspitavanju. Uz to, početkom 2026. objavljene su nove nacionalne preporuke o korišćenju digitalnih uređaja kod dece, sa strožim granicama za ekrane i stavom da lični smartfon nije preporučljiv pre 13. godine.
Posledica digitalnog entuzijazma je da nove generacije dece u Finskoj imaju poteškoće da se koncentrišu kod čitanja dužih tekstova i razumevanja istih, strpljenje i pažnja kod mladih se strmoglavljuju, teže uče da pišu i računaju. Digitalno su superiorni, analogno su značajno zaostali u odnosu na starije generacije i taj se jaz povećava svakodnevno.
Potpuni zaokret ka analognom još je drastičniji u SAD, gde je pre samo nekoliko godina, tokom epidemije kovida, krenula euforija apsolutne digitalizacije i ekranizacije nastave i u većini škola dostignut je standard jedan đak – jedan uređaj. U to su uložene desetine milijardi dolara da bi sada primetili kako kvalitet znanja kod učenika pada, a javljaju se rđave nuspojave slične onima u Finskoj.
Ima i gore od toga. Većinu servisa za škole pravile su velike IT kompanije, jer ko bi drugi. U genima tih kompanija je da razmišljaju komercijalno i osnova tih servisa je da od đaka naprave konzumenta njihovih usluga. Tako su učenici postali korisnici, a nastavnici menadžeri prenosa znanja. Sada se koči sa obe noge, donose se rigidni propisi o dozvoljenom vremenu pred ekranom za đaka, a vraćaju se starovremenski modeli učenja i predavanja i odnosa učitelja i učenika. Bazirani na olovci kao najboljem interfejsu za razvoj inteligencije.
Ni Finci niti Amerikanci ne odustaju od tehnologije, naprotiv. Svesni su prednosti (i mana) koje veštačka inteligencija donosi poput oluje. Ali im je jasno da u digitalnom okruženju mozak atrofira podjednako kao i organizam koji hranimo isključivo industrijski prerađenom hranom. A da bismo bili zdravi, potrebno je da jedemo sveže voće i povrće, proteine iz jaja i mesa. Prevedeno na informatički jezik: mozak koji se trenirao analogno postiže bolje rezultate od onog koji se razvijao u pretežno digitalnom okruženju.
Na početku ovog veka, što i nije bilo baš toliko davno, ambicija je bila da se škole napune kompjuterima jer ih većina dece tada nije imala u svom domu. Sa mobilnim telefonima to se promenilo, sada svi kompjuter imamo u džepu. Zato je vreme da se promeni pristup nastavi jer kako se veštačka inteligencija bude ustalila u naše svakodnevne procese tako će informatičke veštine postati inferiorne u odnosu na ideje i kreativnost koje dolaze od razvijenog mozga.
Najgore od svega je da se kompjuteri to jest ekrani u školama potpuno zabrane, kao i onlajn nastava, umesto da se pronađe razuman odnos analognog i digitalnog. Slikovitije rečeno, nemojmo skakati kroz prozor sa laptopom u rukama zato što nam se učinilo da finski nastavnik svoj računar baca.
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
