Ako je dobro skočiti kroz prozor kada vidiš da to radi švajcarski banker, onda je još bolje gledati šta rade Finci kada razmišljaš o reformi školstva. Koja je trajni proces. A Finci ovih dana iz škola izbacuju kompjutere i vraćaju olovke i papir. O čemu se, dođavola, radi?
Finci ne odbacuju tehnologiju, već preispituju ideju da ekran mora biti u središtu svakog časa. Posle godina snažne digitalizacije, odlučili su da vrate ravnotežu između digitalnog i analognog rada. Procena je da previše ekrana otežava koncentraciju, remeti radnu disciplinu i smanjuje kvalitet neposredne komunikacije u učionici.
Finska Nacionalna agencija za obrazovanje je još 2024. preporučila školama da ograniče upotrebu mobilnih telefona tokom nastave i odmora, a 2025. je usvojen zakon po kome su telefoni i slični uređaji na času dozvoljeni samo uz odobrenje nastavnika i kada zaista služe obrazovanju i vaspitavanju. Uz to, početkom 2026. objavljene su nove nacionalne preporuke o korišćenju digitalnih uređaja kod dece, sa strožim granicama za ekrane i stavom da lični smartfon nije preporučljiv pre 13. godine.
Posledica digitalnog entuzijazma je da nove generacije dece u Finskoj imaju poteškoće da se koncentrišu kod čitanja dužih tekstova i razumevanja istih, strpljenje i pažnja kod mladih se strmoglavljuju, teže uče da pišu i računaju. Digitalno su superiorni, analogno su značajno zaostali u odnosu na starije generacije i taj se jaz povećava svakodnevno.
Potpuni zaokret ka analognom još je drastičniji u SAD, gde je pre samo nekoliko godina, tokom epidemije kovida, krenula euforija apsolutne digitalizacije i ekranizacije nastave i u većini škola dostignut je standard jedan đak – jedan uređaj. U to su uložene desetine milijardi dolara da bi sada primetili kako kvalitet znanja kod učenika pada, a javljaju se rđave nuspojave slične onima u Finskoj.
Ima i gore od toga. Većinu servisa za škole pravile su velike IT kompanije, jer ko bi drugi. U genima tih kompanija je da razmišljaju komercijalno i osnova tih servisa je da od đaka naprave konzumenta njihovih usluga. Tako su učenici postali korisnici, a nastavnici menadžeri prenosa znanja. Sada se koči sa obe noge, donose se rigidni propisi o dozvoljenom vremenu pred ekranom za đaka, a vraćaju se starovremenski modeli učenja i predavanja i odnosa učitelja i učenika. Bazirani na olovci kao najboljem interfejsu za razvoj inteligencije.
Ni Finci niti Amerikanci ne odustaju od tehnologije, naprotiv. Svesni su prednosti (i mana) koje veštačka inteligencija donosi poput oluje. Ali im je jasno da u digitalnom okruženju mozak atrofira podjednako kao i organizam koji hranimo isključivo industrijski prerađenom hranom. A da bismo bili zdravi, potrebno je da jedemo sveže voće i povrće, proteine iz jaja i mesa. Prevedeno na informatički jezik: mozak koji se trenirao analogno postiže bolje rezultate od onog koji se razvijao u pretežno digitalnom okruženju.
Na početku ovog veka, što i nije bilo baš toliko davno, ambicija je bila da se škole napune kompjuterima jer ih većina dece tada nije imala u svom domu. Sa mobilnim telefonima to se promenilo, sada svi kompjuter imamo u džepu. Zato je vreme da se promeni pristup nastavi jer kako se veštačka inteligencija bude ustalila u naše svakodnevne procese tako će informatičke veštine postati inferiorne u odnosu na ideje i kreativnost koje dolaze od razvijenog mozga.
Najgore od svega je da se kompjuteri to jest ekrani u školama potpuno zabrane, kao i onlajn nastava, umesto da se pronađe razuman odnos analognog i digitalnog. Slikovitije rečeno, nemojmo skakati kroz prozor sa laptopom u rukama zato što nam se učinilo da finski nastavnik svoj računar baca.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Hoće li Srbija živeti pod normalizovanim nasiljem i legalizovanim batinaškim eskadronima? Zašto građane čeka odmazda ukoliko Vučić bude čitao premijerski ekspoze u Skupštini? Šta bi u tom slučaju procvalo u Srbiji, pored kmetskog mentaliteta i nastavka kleptokratije? Zbog čega je važna borba za svaki, ali baš svaki glas? I da li će to konačno shvatiti deo opozicije zaglavljen u pozicioniranju i kombinovanju u politici zbog politike
Kadijević je rekao da je snimajući bajke o našim najdubljim strahovima, tresao gaće onima koji su se pobunili kada je u svojim prvim filmovima, u doba crnog talasa, preispitivao pitanja revolucije i kontrarevolucije
U našoj unutrašnjosti čuči i vreba neki produžetak spoljašnih kritičara koji može zastrašujuće da nam zakomplikuje, pa i upropasti živote, te da je velika odgovornost za to kako ćemo živeti u umovima onih kojima je naš sud posebno važan, i treba uvek da je imamo u vidu – pre no što progovorimo, podsmehnemo se ili osudimo
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
