Ako je dobro skočiti kroz prozor kada vidiš da to radi švajcarski banker, onda je još bolje gledati šta rade Finci kada razmišljaš o reformi školstva. Koja je trajni proces. A Finci ovih dana iz škola izbacuju kompjutere i vraćaju olovke i papir. O čemu se, dođavola, radi?
Finci ne odbacuju tehnologiju, već preispituju ideju da ekran mora biti u središtu svakog časa. Posle godina snažne digitalizacije, odlučili su da vrate ravnotežu između digitalnog i analognog rada. Procena je da previše ekrana otežava koncentraciju, remeti radnu disciplinu i smanjuje kvalitet neposredne komunikacije u učionici.
Finska Nacionalna agencija za obrazovanje je još 2024. preporučila školama da ograniče upotrebu mobilnih telefona tokom nastave i odmora, a 2025. je usvojen zakon po kome su telefoni i slični uređaji na času dozvoljeni samo uz odobrenje nastavnika i kada zaista služe obrazovanju i vaspitavanju. Uz to, početkom 2026. objavljene su nove nacionalne preporuke o korišćenju digitalnih uređaja kod dece, sa strožim granicama za ekrane i stavom da lični smartfon nije preporučljiv pre 13. godine.
Posledica digitalnog entuzijazma je da nove generacije dece u Finskoj imaju poteškoće da se koncentrišu kod čitanja dužih tekstova i razumevanja istih, strpljenje i pažnja kod mladih se strmoglavljuju, teže uče da pišu i računaju. Digitalno su superiorni, analogno su značajno zaostali u odnosu na starije generacije i taj se jaz povećava svakodnevno.
Potpuni zaokret ka analognom još je drastičniji u SAD, gde je pre samo nekoliko godina, tokom epidemije kovida, krenula euforija apsolutne digitalizacije i ekranizacije nastave i u većini škola dostignut je standard jedan đak – jedan uređaj. U to su uložene desetine milijardi dolara da bi sada primetili kako kvalitet znanja kod učenika pada, a javljaju se rđave nuspojave slične onima u Finskoj.
Ima i gore od toga. Većinu servisa za škole pravile su velike IT kompanije, jer ko bi drugi. U genima tih kompanija je da razmišljaju komercijalno i osnova tih servisa je da od đaka naprave konzumenta njihovih usluga. Tako su učenici postali korisnici, a nastavnici menadžeri prenosa znanja. Sada se koči sa obe noge, donose se rigidni propisi o dozvoljenom vremenu pred ekranom za đaka, a vraćaju se starovremenski modeli učenja i predavanja i odnosa učitelja i učenika. Bazirani na olovci kao najboljem interfejsu za razvoj inteligencije.
Ni Finci niti Amerikanci ne odustaju od tehnologije, naprotiv. Svesni su prednosti (i mana) koje veštačka inteligencija donosi poput oluje. Ali im je jasno da u digitalnom okruženju mozak atrofira podjednako kao i organizam koji hranimo isključivo industrijski prerađenom hranom. A da bismo bili zdravi, potrebno je da jedemo sveže voće i povrće, proteine iz jaja i mesa. Prevedeno na informatički jezik: mozak koji se trenirao analogno postiže bolje rezultate od onog koji se razvijao u pretežno digitalnom okruženju.
Na početku ovog veka, što i nije bilo baš toliko davno, ambicija je bila da se škole napune kompjuterima jer ih većina dece tada nije imala u svom domu. Sa mobilnim telefonima to se promenilo, sada svi kompjuter imamo u džepu. Zato je vreme da se promeni pristup nastavi jer kako se veštačka inteligencija bude ustalila u naše svakodnevne procese tako će informatičke veštine postati inferiorne u odnosu na ideje i kreativnost koje dolaze od razvijenog mozga.
Najgore od svega je da se kompjuteri to jest ekrani u školama potpuno zabrane, kao i onlajn nastava, umesto da se pronađe razuman odnos analognog i digitalnog. Slikovitije rečeno, nemojmo skakati kroz prozor sa laptopom u rukama zato što nam se učinilo da finski nastavnik svoj računar baca.
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Trudnoća, porođaj i gubitak trudnoće spadaju među najosetljivija iskustva u životu žene. U tim trenucima ona je često u bolu, strahu i neizvesnosti, oslonjena na znanje i pomoć zdravstvenih radnika. Zbog toga način na koji joj se lekari, babice i drugo osoblje obraćaju, obaveštavaju je i uključuju u donošenje odluka može bitno uticati ne samo na njeno neposredno iskustvo, već i na fizičko i mentalno zdravlje nakon izlaska iz bolnice
Jedna hospitalizacija vodi izopštenosti, samoći, ćutanju: niko više neće dozvoliti da mu govorite o svom unutrašnjem životu ili će na svaki vaš pokušaj da otpočnete ličnu priču prosto reći ili makar pomisliti: “Ma, pusti ga, šizofreničar”. U “niko” treba ubrojati i članove porodica i supružnike, pošto istraživanja pokazuju da, zbog straha da bi i sami mogli biti stigmatizovani, i oni često odlučuju da prekinu kontakt s pacijentom
Kosovska policija saopštila je da je povređeno šest njenih pripadnika, dok je 11 demonstranata zatražilo medicinsku pomoć. Tri osobe sprovedene su u policijsku stanicu
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
