Prijemni ispiti na Univerzitetu u Beogradu su završeni, a na brojnim fakultetima ima još mnogo slobodnih mesta za brucoše, čak i na budžetu.
Tokom analize malih odziva posebno se izdvojio podatak da je na Fizičkom fakultetu samo jedan kandidat polagao prijemni ispit za nastavnički smer, odnosno Opštu fiziku.
To znači da će generacija 2025/26 iznedriti samo jednog budućeg nastavnika ili profesora fizike, ako brucoš koji se za ovaj smer opredelio na kraju odluči da se tim poslom zaista bavi.
Na ovaj fakultet, koji nudi 155 mesta za četiri smera, prijavila su se ukupno 54 kandidata.
Dekan Radovanović: Tradicionalno mali broj prijavljenih studenata
Dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović za „Vreme“ potvrđuje da je uobičajen mali odziv na nastavničkom smeru, smeru za nastavnike i profesore fizike u srednjim i osnovnim školama.
„Tu nam se tradicionalno u poslednjih nekoliko godina prijavljuje jako mali broj studenata. Ove godine smo upisali samo jednog, bar u ovom prvom upisnom roku“, objašnjava Radovanović.
Dodaje da ni drugi smerovi nisu popunjeni, ali je veće interesovanje.
„Na primer za teorijsku i eksperimantalnu fiziku se prijavio 31 student, a ima 50 mesta. Takođe imamo i meteorologiju. Tu je isto u poslednje vreme primetno opadanje broja studenata, što je paradoksalno, zato što živimo u doba gde klimatske promene postaju jako aktuelne. Tako da studije meteorologije, odnosno takvi stručnjaci, trebaju našoj zemlji. Kao i nastavnici fizke, i fizičari uopšte“, ističe dekan.
Bez nastavnika nema obrazovanja
Samo jedan kandidat danas, znači samo jedan profesor ili nastavnik sutra, što nije dovoljno. Radovanović u tom duhu za „Vreme“ objašnjava kuda nas takva situacija vodi.
On naglašava da „ako nemamo dobre nastavnike fizike i drugih predmeta u školama, a s time se suočavamo u zadnjih desetak godina, to neminovno vodi ka urušavanju obrazovanja“.
„Na primer, ako nemate dobre fizičare i matematičare, onda ćete saseći granu tehničkim, tehnološkim i prirodno-matematičkim fakultetima. Bez dobre nastave hemije i biologije nećete imati dobrih lekara, farmaceuta, stomatologa“, objašnjava dekan Fizičkog fakulteta, dodajući da je isto i sa drugim naukama.
„Ako nemate osnovno i srednje obrazovanje, taj problem će vas sačekati vrlo brzo, jer će dolaziti generacije koje su sve lošije i lošije obrazovane, i nećete od njih sutra moći da napravite dobre stručnjake“, ističe Radovanović.
Šta demotiviše kandidate?
Sagovornik „Vremena“ navodi nekoliko glavnih razloga slabog odziva na smerove koji studente oblikuju u buduće nastavnike i profesore.
„Ja mislim da je jedan od osnovnih razloga zašto se slabo upisuju profesorski smerovi na svim fakultetima koji školuju profesore taj što su, na prvom mestu, plate relativno niske. A profesori ipak završe vrlo ozbiljne fakultete. Drugo, socijalni položaj profesora u društvu je isto jako loš. Stanje u školama je isto poprilično loše“, objašnjava Radovanović.
Dodaje da se zna da većinu direktora škola bira politika i vlast, bez obzira na njihovu stručnost.
„Oni se posle ne bave time kako da zaposle što bolje kadrove. Nastavnike i profesore maltretiraju uprave, imate odnos učenika prema njima, odnos roditelja. Sve to kad se uzme u obzir, nije ni čudno što je broj studenata koji se upisuju na profesorske smerove jako mali“, naglašava dekan.
Dodaje da „država treba tim problemom jako ozbiljno da se pozabavi i da se ugleda na zemlje koje ulažu u obrazovanje“.
Fizički fakultet posle blokada
Brucoši koji su se opredelili za Fizički fakultet trebalo bi da bez strepnje očekuju oktobar, jer se stanje na ovoj visokoškolskoj ustanovi polako normalizuje, što se može zaključiti iz dekanovih reči.
„Studenti Fizičkog fakulteta su pre dvadesetak dana izglasali izlazak iz blokada. Nastava je krenula sredinom juna. Za predavanja i računske vežbe nastavu izvodimo onlajn. Eksperimentalne vežbe se izvode uživo. To smo organizovali tako da izdvojimo dve nedelje u toku semestra gde bi se samo izvodile eksperimentalne vežbe, gde bi studenti bili fizički prisutni u laboratorijama“, kaže Rdovanović.
On ističe da taj vid nastave za sada ide nesmetano i misli da je to jedini oblik nastave koji fakultet sada može da izvede.
„Mogli bismo mi nastavu i uživo da izvodimo, ali je problem u tome što je veliki broj naših studenata koji su iz unutrašnjosti otkazao svoje stanove, tako da njima odgovara onlajn nastava“, objašnjava on.
Dodaje da je za sada realizovan jedan zaostali ispitni rok, januarski, i da se nastavlja dalje sa nadoknadom.
„Naredne jedno četiri nedelje ćemo imati predavanja onlajn, pa će onda biti sledeći rok. Mislim da ćemo se izboriti. Nadam se, a i vrlo je izvesno, da će sledeća školska godina krenuti normalno u učionicama. Mislim da to moramo da uradimo i zbog studenata, a oni onda nek odvoje vremnastavnike ako žele i dalje da učestvuju u protestima“, zaključuje dekan Radovanović za „Vreme“.
Slabo interesovanje na ostalim fakultetima
Studenti sa dovoljnim brojem bodova najkasnije do 7. avgusta mogu se upisati na željeni fakultet, a za one na kojima je ostalo nepopunjenih mesta biće organizovani novi upisni rokovi.
Na Rudarsko-geološkom fakultetu prijemni ispit polagao je svega 21 kandidat, iako je predviđeno čak 298 mesta. Slična je situacija kao i na Fizičkom fakultetu, jer se za smer Geofizika opredelio samo jedan kandidat.
Fakultet za fizičku hemiju nudi 100 mesta za brucoše, od čega čak 80 budžetskih. Za sada se prijavio sam 31 kandidat, te je slobodno još 49 mesta na budžetu.
Geografski fakultet je ove godine ponudio 250 mesta za šest smerova. Međutim, broj prijavljenih kandidata je svega 86, zbog čega je Uprava ovog fakulteta već najavila dodatni upisni rok koji počinje u sredu 6. avgusta.
Na Šumarskom fakultetu popunjeno je 121 mesto od predviđenih 340. Više od 200 slobodnih mesta čeka na drugi upisni krug u septembru.
Hemijski fakultet nudi ukupno 185 mesta, od kojih je veći broj njih na budžetu, ali su se prijavila samo122 kandidata.
Polovično je popunjen i Filološki fakultet. Od ukupno 1.393 slobodnih mesta, popunjeno je samo 765.
Na prijemni ispit na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu izašla su 134 kandidata, koliko se i prijavilo. Ovaj fakultet nudi 230 mesta.
Tehnički fakultet u Boru, koji pripada Univerzitetu u Beogradu, prima 240 studenata, a za njega je, kako pokazuje prijavna lista, zainteresovano 50 kandidata.
Na Poljoprivredni fakultet prijavilo se 200 kandidata, iako je odobreno i predviđeno 790 mesta.
**Veliki letnji popust na „Vreme“! **Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
