Početkom 2026. godine postaje jasno da botovi VI više nisu neutralni alati, već nova medijska platforma
Malo je stvari za koje ne tražim savet od veštačke inteligencije, od kuhinjskih recepata, predloga kako da organizujem putovanje do zdravstvenih pitanja. Malo je reći da sam prezadovoljan brzinom i preciznošću odgovora, koji prolaze i test ljudi stručnih za tu oblast. Ali je zato veliko moje razočaranje zbog mogućnosti da mi veštačka inteligencija podvaljuje gurajući mi robu koju sama reklamira.
Ideja da se reklame pojave u botovima VI nije od juče. Prve ozbiljne rasprave počele su još tokom 2023. i 2024. godine, kada je postalo jasno da generativna VI menja način na koji ljudi pretražuju, pitaju i donose odluke. Krajem 2024. godine kompanije poput OpenAI (ChatGPT) prvi put javno priznaju da razmatraju oglašavanje kao dugoročni model finansiranja. Tokom 2025. godine tema prelazi iz teorije u praksu: Gugl počinje da integriše oglase u pretragu VI i tzv. AI Overviews, dok Meta koristi razgovore sa alatima VI kao dodatni signal za preciznije targetiranje oglasa na Fejsbuku i Instagramu.
Početkom 2026. godine postaje jasno da botovi VI više nisu neutralni alati, već nova medijska platforma. Mesto gde se informacija, savet i komercijalna poruka sve češće stapaju u jedno.
U januaru 2026. OpenAI je odlučio da započne ograničeno testiranje reklamnih poruka u ChatGPT-u, kao deo dugoročne strategije monetizacije. Oglasi su definisani kao jasno označeni, kontekstualni i odvojeni od samog odgovora VI, uz naglasak da ne utiču na osnovni kvalitet modela. Tom odlukom OpenAI je prvi put formalno potvrdio da ChatGPT ulazi u zonu medijske i oglasne platforme, a ne samo tehnološkog alata.
Razlozi za ovu odluku su jasni. Treniranje i razvoj alata VI je abnormalno skupo, počevši od količine energije (struje) neophodne za to. Svaki dolar je dobrodošao, a potrebni su im trilioni. Dobra okolnost za sada je da su od reklama pošteđeni pretplatnici. Ali ovde govorimo o brutalnim reklamama poput onih koje vam prekidaju gledanje filma ili serija na televiziji. Da li se to odnosi na suptilne reklame, integrisane u scenario ili scenografiju, to ne znamo. A u slučaju četbotova, ta integracija je u odgovorima i preporukama koje dobijamo.
Dobro, i šta onda može da krene po zlu? Mnogo toga. Sve je više ljudi koji se na botove VI oslanjaju kao na prijatelje koji daju bezrezervno dobre savete i spremni su i strpljivi da nas čuju. To poverenje utiče da donosimo male ili velike odluke u životu verujući da činimo pravu stvar jer smo dobili dobar savet, što bi se reklo, krojen po našoj meri – bespoke. Nije prijatno saznati da je savet industrijski sašiven. I da je naša odluka propagandno usmerena, dok mi verujemo da smo beskrajno samostalni.
Još sve pada na nezgodnu desetogodišnjicu Bregzita i prvog izbora Donalda Trampa za predsednika SAD opterećenih aferom Kembridž analitika, gde su društveni mediji potajno (a obilno) uticali na odluke glasača. Teško je bilo i tada poverovati da su Fejsbuk i ostali zaista onemogućili tu vrstu manipulacije, kako su se kleli. Danas, kada se vodi ozbiljan tehnološki rat između SAD i Kine, još je teže poverovati da će američke kompanije iz moralnih razloga preskočiti ovakav resurs. Sve i da njihovi čelnici nisu formalno i manje formalno članovi Trampovog tima. Do novembarskih izbora u SAD ima vremena da se vežba na drugim tržištima.
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Predsednik Vučić se nalazi u, kako to on kaže, istorijskoj poseti Republici Kini. U režimskim medijima, ova poseta je dobila epske razmere, gotovo kao delo Marka Pola Milion, koje je, kažu, bilo vezano za stub na mostu Rijalto u Veneciji kako bi ga zainteresovani mogli čitati. Putovanje je promovisano kao nastavak poseta svetskih lidera Pekingu, pa je bilo logično da posle Putina i Trampa tamo dođe Vučić, tek malo manje važna politička figura od prethodnika
Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu
Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
