Šlus, ende, aus: Kraj svih stereotipa o Nemačkoj

Gari Lineker, najcitiraniji Englez u Nemačkoj, davno je rekao da je fudbal igra u kojoj 22 čoveka šutiraju loptu 90 minuta, a na kraju pobede Nemci.

Tokom turnira u Americi, i on je od ovog nemačkog sastava digao ruke: „Nemci žive od svoje prošlosti“, rekao je još pre eliminacije, kao i da verovatno nikad nije video ovako loš sastav Nemačke.

Od čarobne noći na Marakani 2014. godine, Nemci na tri turnira zaredom nisu ušli među šesnaest najboljih. U Rusiji i Kataru nisu izašli iz grupe. U Americi jesu, ali to možda imaju zahvaliti nezajažljivosti Fife koja je proširila turnir. Od tog finala protiv Argentine, Nemci – to jest, Manuel Nojer – su na svakoj utakmici primili barem po gol.

Užasan turnir

Sve je slutilo na ovo. Euforija u Nemačkoj bila je pre turnira jedva prisutna, a i to malo nade otišlo je kada je Džonatan Ta tukao preko gola iz jedanaesterca.

Nemci više izgleda ni penale ne umeju da šutiraju.

Na kraju, ne računajući utakmicu protiv družine iz Kurasaa koji ima stanovnika koliko Leverkuzen, nemački Elf je igrao je tri užasne utakmice od kojih je jednu, protiv Obale Slonovače, izvukao Deniz Undav.

Duele protiv južnoamerikanaca su izgubili, a ovaj Paragvaj je baš zaboleo u sitne sate.

Ko „stoji“, a ko igra

Gledamo dekadentan fudbal na Mundijalu, sa favoritima čiji napadi liče na rukometne, samo bez ograničenja vremena.

Autsajderi, kako je lepo primetio reditelj Gorčin Stojanović, sve češće u prenosima dobijaju pohvale komentatora da „dobro stoje“. Dakle, ne da igraju dobar fudbal, nego da „stoje“ kako treba, da se organizovano brane.

I nisu autsajderi krivi što su našli način da doakaju tehnički doteranijim ekipama. Odbrana, snaga, brzina za poneku kontru, ludačko posvećivanje prekidima… to je često dovoljno.

Pa opet, i među tim što „dobro stoje“, Paragvaj nije bogzna šta. Ne može se ni porediti sa Japanom, recimo, koji je namučio Brazil.

Brazilci su, kao isprva i Nemci, do izjednačenja došli skoro zaboravljanim i prokazanim centaršutom iz dubine, bez ikakve ostvarene prednosti ili viška, bez driblinga i razmene pasova na malom prostoru.

Foto: AP / Marc Stockwell

Nema ključa

Ali, ova Nemačka našla je samo taj jedan ključić, inače prolaza nije bilo. Jalovost Liroja Sanea bila je upadljiva, nemogućnost Aleksandra Pavlovića i Feliksa Nmeče da se ubace i naprave višak na teren je uvela Leona Gorecku pa i to mačku o rep.

Deniz Undav jedva da je pipnuo loptu. Inače su mediji selektora Julijana Nagelsmana udavili Undavom. Zašto ne igra od početka? Evo, možda zato.

Skaj sport u komentaru piše da lopta kod Nemaca kruži kao da se igra prijateljska utakmica. Nema hitrine, nema probojnosti. Tabloid Bild piše: „Langsam. Langweilig. Lethargisch“ – sporo, dosadno i letargično.

Na favoritu je, naime, da u jednom trenutku – bolje pre nego kasnije – nađe ključ za ove što „dobro stoje“ i nisu voljni da se „otvore“ pa da prime sedam komada. Nemačka nije imala ni ideju gde je ključ.

Bačena generacija

Nema – niti je kod Nemaca ikad bilo – nekog Lionela Mesija da uzme loptu i naprosto da gol. Pa čega je onda ranije bilo što je nateralo Linekera na legendarni citat?

Verovatno neke protestantske upornosti, fatalne rešenosti da se ne izgubi. Ta nemoguće da su igrači poput Meceldera, Fringsa, Hevedesa bolji nego ovi današnji.

Kako je u Nemačkoj, makar po bespućima interneta, opet dopušteno da se bude latentni fašista, to pljušte kritike na račun multi-kulti reprezentacije u kojoj tobože nema „pravih“ Nemaca.

Ali, da to tako ide, onda Francuska ne bi dvaput zaredom igrala finala, a i danas važila za jednog od favorita.

Nemačka pak ima bačenu generaciju igrača koji su tu, oko trideset godina, a imaju velike klupske karijere. Džošua Kimih, recimo, ili Antonio Ridiger, Sane, možda i Kaj Haverc.

Verovatno ubeđeni Feler

Mediji već smenjuju Julijana Nagelsmana. Sportski direktor saveza Rudi Feler (u njegovo vreme ovako nešto Nemačkoj nije moglo da se desi) kaže: „I dalje sam ubeđen da je Julijan Nagelsman verovatno pravi čovek da nastavi.“

Ubeđen je da je verovatno… To znači da će sigurno biti smenjen. Svi zazivaju Jirgena Klopa, a on kaže da to nije pitanje za sada, a posebno ga ne treba postaviti prvo njemu.

U opštem proglašenju katastrofe, ima po Nemačkoj malo kukanja zbog poništenog gola posle kornera u produžetku, ali to je već folklor i niko tome ne pridaje veći značaj.

Ovo su dani i godine kada Nemci bolno udaraju u krhotine stereotipa o sebi.

Živi se lošije nego pre šest-sedam godina. Folksvagen otpušta sto hiljada ljudi, što su prvi otkazi otkako je Hitler udario temelje fabrike u Volfsburgu. Kaska se na polju veštačke inteligencije i električnih automobila. Vozovi beznadežno kasne.

A fudbal više nije igra u kojoj 22 čoveka šutiraju loptu 90 minuta, a na kraju pobede Nemci.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!