Foto: N1
Statistika kaže da Srbija ima dobru pijaću vodu, ali u nekim mestima voda sa česme puna je arsena. Pojedina mesta u Vojvodini decenijama čekaju rešenje problema, a Bojan Simišić iz „Eko straže“ kaže za „Vreme“ da je jedan od ključnih problema prevencija kojom se država ne bavi dovoljno
Svega 2,5 odsto od ukupne količine vode na Zemlji čini slatka voda, ali je ona većinom zaleđena ili se nalazi duboko ispod površine, pa je samo njen mali deo dostupan u rekama i jezerima. Upravo ta voda koristi se za svakodnevne životne potrebe i industriju.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2024. godini ukupno iskorišćeno 5166 miliona kubnih metara vode, dok je procenat domaćinstava priključenih na vodovodnu mrežu 88 odsto.
Na prvi pogled, Srbija ne stoji loše. Prema podacima sajta World Population Review o kvalitetu vode za piće za 2026. godinu naša zemlja je na trideset trećem mestu sa indeksom kvaliteta 81 od 100. Najčistiju vodu, prema istom izveštaju, imaju Nemačka, Velika Britanija, Italija, Finska, Grčka i Švajcarska, dok najlošiju pijaću vodu na svetu ima Čad.
Od zemalja na Balkanu najbolje je rangirana Crna Gora sa indeksom 95,2, dok najlošije stoji Severna Makedonija sa indeksom 69,4.
Međutim, prosečna ocena kvaliteta vode ne pokazuje celu sliku. U nekim delovima Srbije kvalitet vode sa česme se ne dovodi u pitanje, dok se u drugim mestima građani godinama bore sa ovim problemom i kupuju flaširanu vodu.
Bojan Simišić iz organizacije „Eko straža“ kaže za „Vreme“ da problem ne mora uvek da bude u trenutnoj neispravnosti vode za piće, već u odsustvu ozbiljne prevencije kojom se država ne bavi dovoljno.
On objašnjava da se mora praviti razlika između vode iz gradskih vodovoda i stanja reka i drugih vodotokova. Kada je reč o rekama problem je, kaže, mnogo vidljiviji.
Još od 2004. godine voda iz zrenjaninskog vodovoda bila je zvanično zabranjena za upotrebu zbog opasnosti po zdravlje ljudi. Prošle godine Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo stavio je van snage zabranu upotrebe vode iz gradskog vodovoda. Ipak, mnogi građani se i danas ne usuđuju da piju vodu sa česme, jer je i ranije bilo tvrdnji da je voda ispravna, što se kasnije ispostavilo kao netačno.
Kako je Zrenjaninac Milan Lukić prošle godine rekao za „Vreme“, nakon što je pušteno u probni rad postrojenje za prečišćavanje vode: „Malo je bilo čudno ispočetka. Povučeš vodu na vodokotliću, ono bude belo, nije više žuto. Umivaš se, a voda nema boju. Više nije voda žuta.“
Simišić kaže da je u Vojvodini problem delom i geološki, jer se u podzemnim vodama često javlja arsen. To, međutim, ne znači da problem ne može da se reši, već da su potrebni ozbiljni sistemi za preradu vode. Dodaje i da problem te vode nije samo u tome što nije za piće.
„Ljudi nam pišu da tom vodom ne mogu da kupaju decu, jer se mogu javiti brojni dermatološki problemi. Voda za piće se može kupiti u flaši, ali ne može se svaki dan kupovati desetine litara vode da bi se ljudi okupali,“ kaže Simišić.
U samom vrhu po lošem kvalitetu vode nalazi se Kula. Prema poslednjim dostupnim podacima Instituta „Batut“, voda u Kuli ima „udruženu neispravnost“ – fizičko-hemijsku 47,6 odsto i mikrobiološku 9,4 odsto.
Najgora situacija je u mestima Ruski Krstur i Kruščić, gde je voda izuzetno neprijatnog mirisa zbog povećane količine arsena i zabranjena je za piće više od 15 godina.
Iako je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2019. govorio da se sa izgradnjom fabrike vode za ova dva mesta kreće „odmah“, tek je ove godine, odmah nakon lokalnih izbora potpisan ugovor vredan 287 miliona dinara sa Ministarstvom za javna ulaganja na čijem je čelu Darko Glišić, za rekonstrukciju prvih 14,3 kilometara vodovodne mreže.
Bojan Simišić iz „Eko straže“ kaže da se loše stanje voda u Vojvodini ne završava na vodi za piće. Zagađeni su, dodaje, i rečni tokovi i kanali. „U Vojvodini su rečni vodotokovi zagađeni zbog industrijskog i komunalnog otpada. Ne samo Dunav, nego i kanal Dunav-Tisa-Dunav. To su protočne deponije,“ zaključuje Simišić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dokle god nema Saveta REM-a režimski,propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno da targetiranje nepodobne građana. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Kako predsednik Aleksandar Vučić unosi novu zbunjenost i razdor najavom „ostavke“? I da li opozicioni front zna šta će i kako će? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Aleksandar Vučić možda koristi najave o ostavci i izborima kako bi testirao političku klimu i da bi mogao da odustane od obećanja da će se povući ako proceni da tajming nije povoljan, piše Fajnenšel tajms
Studenti su istakli da je Jelena Pavlović samostalna poslanica, ali i advokat u postupcima koji se vode protiv studenata, te da njen govor ne predstavlja kršenje principa studentskog pokreta
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
