Šta je ubilo radio

Teško je objasniti nekome ko je odrastao sa mobilnim telefonom koliko je ljudima nekada značio tranzistor. Već i samo ime unosi zabunu, jer zašto bi neko portabl radio-aparat nazivao po jednoj komponenti koju sadrži? Ali za to postoji adekvatno protiv-pitanje: a zašto ovaj aparat od kojeg se ne razdvajamo nazivamo mobilni telefon, po jednoj od stotinak aplikacija koje u njemu držimo? Stoga, vratimo se tranzistoru.

Prvi prenosni radio-aparat (tranzistor) nastao je 1954. godine. Do tada su radio aparati bili isključivo cevni i stacionarni. Budući da je radio u to vreme bio najbrži način da ljudi dođu do informacija, moglo bi se reći da od tada vesti nosimo u džepu. U mnogim situacijama ljudi su se okupljali oko tranzistora da bi saznali šta se dešava, bilo da se radi o vestima sa nekog fronta ili utakmici. Koncept portabl informisanja smišljen je barem pola veka pre pojave pametnih telefona.

Sada smo negde pri kraju te epohe kada je radio bio izvor vesti, a to, po običaju, saznajemo na grub način. Za nešto manje od dva meseca, 22. maja, radio CBS prestaće da emituje vesti, tačnije ukida njuz redakciju. A radi se o servisu koji postoji od 1929. godine. Sama radio-stanica nastala je dve godine ranije, ali je emitovala program zabavnog karaktera. A onda je osnivač Vilijam Pejli angažovao novinara Pola Vajta da oformi servis koji će pisati vesti i dao im dozvolu da prekidaju (zabavni) program kada se dogodi nešto važno. Tako je nastao pojam brejking njuz, odnosno prekid programa zbog najnovijih vesti. Kao i mnoge druge stvari koje se smatraju osnovom broudkast novinarstva.

Radio vesti prolazile su kroz razne faze, najpre su sedamdesetih godina prošlog veka izgubile svoj primat pojavom i omasovljenjem televizije, ali su dugo odolevale internetu. Sve do sada. Brejking njuz je da takve vesti (brejking) više ne postoje. Danas se vesti čitaju na mobilnim telefonima i jedino što mogu da prekinu su druge vesti. Isto važi i za koncept vesti “na svaki pun sat” što je osnov svakog dobrog radio programa.

CBS news nije poražen od konkurentskog radija, kao što ni radio kao medij nije izgubio od televizije. Pobedile su ga društvene mreže i aplikacije za vesti. Umesto živih urednika i spikera čije smo likove zamišljali, vesti nam sada plasiraju algoritmi. Sve češće ih čitaju sintetizovani glasovi, koji ne prave greške i lapsuse. Nekada je bilo važno da vest dolazi iz pouzdanog izvora, danas je važno ko će da je objavi prvi, nije bitno da li je tačna. U takvom okruženju medij poput CBS news-a nema šta da traži.

Osim algoritama, večitih krivaca za sve, radijskim sadržajima dohakali su strimovi i podkasti. Iako je i sam radio bio sinonim za gerilski medij, dovoljno je bilo da nabavite jeftin predajnik, mikrofon, mikseticu i kasetofon za muziku pa da se upustite u radijski pirateriju, konkurenciju Jutjuba i Spotifaja nije mogao da izdrži. Radijske aplikacije nisu se primile na telefonima, a podkaster se postaje legalno za razliku od radio pirata.

Za snuždene nostalgičare dobra vest je da su novi audio-formati koji su zavladali internetom idealni za sve radijske novinare koji će ostati bez posla kada radio stanice krenu putem CBS-a. Oni će moći sami ili udruženi da prave dobar ili čak bolji program od onog na radio stanici. Ostaje pitanje ko će biti spreman na to da se pretplati ili da ih materijalno podrži i tu dolazimo do suštine. Radio vesti prestaju da postoje jer gube novac, a audio-novinarstvo treba da pokaže kako je u stanju da ga zaradi.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!