S pažnjom treba pratiti projekat sasecanja administracije u SAD koji je ovih dana dobio novu dimenziju – alat veštačke inteligencije čiji je zadatak da broj federalnih propisa prepolovi tako što će prepoznati i ukinuti sve što je prevaziđeno
Svako od nas može da se seti nekog besmislenog propisa koji moramo da poštujemo, bilo da pred administraciju stupamo kao fizičko ili pravno lice. Kod fizičkih lica to je, najčešće, davanje ličnih podataka koji su suvišni i nepotrebni. Često se ti podaci moraju najpre prikupiti na nekom drugom šalteru u obliku uverenja o ovom i potvrdi o onom, uz večiti strah da bi administracija mogla da nam zatraži još nešto, a rok nam ističe. Kada se to digne na nivo pravnog lica, komplikacije su neograničene, kao i potencijalni gubici.
Zato s pažnjom treba pratiti projekat sasecanja administracije u SAD koji je ovih dana dobio novu dimenziju – alat veštačke inteligencije čiji je zadatak da broj federalnih propisa prepolovi tako što će prepoznati i ukinuti sve što je prevaziđeno, nelogično i nepotrebno. Procena je da će od aktuelnih 200.000 propisa već posle prvog prosejavanja ostati polovina, a taj zadatak mora biti obavljen do prve godišnjice drugog mandata predsednika Trampa.
Prema PowerPoint prezentaciji u koju su uvid imali novinari “Vašington posta”, ovaj alat je već primenjen u Ministarstvu za stanovanje i urbani razvoj (HUD), gde je za manje od dve nedelje obradio više od 1.000 regulatornih sekcija. Sličan pristup je primenjen i u Birou za finansijsku zaštitu potrošača (CFPB), gde je VI navodno već napisala 100% predloga za deregulaciju.
Iza razvoja alata stoje inženjeri koji su u vladu došli preko Maskovog projekta DOGE za unapređenje efikasnosti administracije. Zvaničnici navode da je cilj smanjenje birokratije, ušteda triliona dolara i podsticaj spoljnim investicijama. Međutim, mnogi postavljaju pitanje zakonitosti, tačnosti alata i nedostatka stručnosti u analizi složenih pravnih propisa. A neki republikanci se žale da je u prvom mandatu, bez veštačke inteligencije, seča nepotrebnih propisa išla brže i efikasnije.
Suština ove akcije je u dramatičnom skraćivanju vremena potrebnom da se utvrdi neophodnost postojanja nekog propisa. Ekipa DOGE tvrdi da je stručnim licima za ovaj posao potrebno 3,6 miliona radnih sati, dok će primenom softvera biti ostvarena ušteda u vremenu od 93%. Ako se računa da softver nema radno vreme i slobodne dane, jasno je da će i tako skraćeni posao biti obavljen barem dvostruko brže u realnom vremenu.
Najveći problem je u sposobnosti alata da prepozna specifične potrebe, odnosno njegova racionalnost. Kritičari kažu da je vrlo verovatno da VI neće prepoznavati neke ekološke potrebe odnosno da će ih ocenjivati kao zanemarljive, isto kao i propise koji treba da zaštite neka posebna prava i koriste se retko, ali ipak postoje i potrebni su. Reformatori na to odgovaraju kako je ovo samo alat koji predlaže izmene dok će konačan predlog za ukidanje donositi stručna lica.
Oni koji se bore za unapređenje poslovanja i eliminaciju nepotrebnih propisa trebalo bi pažljivo da prate koliko je ovaj pristup u SAD uspešan. Još bolje bi bilo da se, bez čekanja, upuste u osmišljavanje načina kako da se VI upotrebi na lokalnom nivou u tu svrhu.
Ako u Americi, koja nikada nije menjala svoj društveni sistem, propisi mogu da se prepolove, kakav bi tek bio rezultat u Srbiji koja je u poslednjih sto godina oscilovala između kapitalizma i socijalizma, sve sa primesama feudalizma i tranzicijama između, na šta se dodaje prilagođavanje EU. Još važniji je razvoj veštačke inteligencije koja bi potom obezbedila da se propisi dosledno primenjuju, moćnije od prirodne inteligencije koja je vekovima razvijana da ih zaobilazi.
Zašto sve to rade i naročito daju gas pred parlamentarne izbore 25. oktobra? I vlasnici i Marko Stjepanović kažu da je to samo slučajnost. Da nije to zbog onoga što će se dešavati na izborni dan i sledećih dana? Možda tada treba da budemo uber profesionalni i malo okrenemo glavu na drugu stranu, pričekamo sa objavljivanjem onoga što će se dešavati – pritisci, pretnje, predizborne mahinacije, “postizborna kreativnost”. That’s not going to happen, Brent
Mi spadamo među narode koji sebi moraju da postave pitanja o greškama u postavljanju nacionalnih ciljeva kroz istoriju i da se konačno usmerimo na izgradnju jakih nezavisnih institucija koje će moći da se odupru pokušajima zloupotrebe, što bi istovremeno značilo da konačno postanemo prava politička zajednica sa podelom vlasti i usmerenošću na slobodu
Vlada u tehničkom mandatu poručila je na promociji 168 novih policajaca u Sremskoj Kamenici da će nastaviti da ulaže u obuku, opremu i uslove rada policije. Macut je mladim policajcima poručio da budu odlučni, pravedni i humani, a Dačić da će ih država štititi.
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
