Razmena vatre Irana sa Izraelom i SAD se svodi na brojeve: da li Islamska republika ima više projektila od raketa-presretača neprijatelja. Teheran je očigledno promenio taktiku
Nakon „Dvanaestodnevnog rata“ u leto prošle godine vojna komanda Irana je očigledno promenila svoju raketnu doktrinu, piše u kratkoj analizi nemački „Špigel“.
Umesto velikih salvi Teheran sada najednom ispaljuje manji broj jeftinih raketa na tečni pogon, ali sa većom udarnom snagom. Cilj je očigledno da se napregne protivnička vazdušna odbrana. Tako se prvo ispaljuju manje vredne rakete koje na sebe navlače i redukuju broj skupih raketa-presretača.
Iranci su svesni toga da su rakete-presretači tipa Thaad, Arrow i David’s Sling izuzetno skupe i da su potrebne godine da se proizvedu u dovoljnom broju, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Robert Kempbel, nekadašnji stručnjak za vazduhoplovstvo britanske vojske.
Skupe i razornije balističke rakete na čvrsti pogon iranska vojska očigledno čuva za kasnije. Ova taktika može, doduše, da da rezultate samo ako Iranci uspeju da sačuvaje lansirne rampe.
Zalihe američkih raketa-presretača su tajna, ali se može poći od toga da je njihova zaliha smanjena u dosadašnjim konfliktima na Bliskom istoku.
„Zalihe bi mogle veoma brzo da se potroše“, kaže za „Volstrit džurnal“ Keli Griko iz tink-tenka Stimson Center. „Ispaljujemo ih brže, nego što možemo da ih nadoknadimo“.
I Izrael je zabrinut zbog svojih zaliha municije. Navodno nedostaju zalihe raketa Arrow-3.
Džonatan Konrikus, bivši portparol izraelske vojske koji sada radi u
Foundation for Defense of Democracies kaže: “Na kraju krajeva sve se svodi na brojeve. Koliko raketa-presretača imamo mi u odnosu na broj raketa koje može da lansira Iran”.
Veći broj žrtava među američkim vojnicima i u Izraelu mogao bi da zada ozbiljne glavobolje administarciji Donalda Trampa i vladi Benjamina Netanjahua.
Rat se brzinom prerijskog požara proširio na čitav region Bliskog istoka.
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
