Razmena vatre Irana sa Izraelom i SAD se svodi na brojeve: da li Islamska republika ima više projektila od raketa-presretača neprijatelja. Teheran je očigledno promenio taktiku
Nakon „Dvanaestodnevnog rata“ u leto prošle godine vojna komanda Irana je očigledno promenila svoju raketnu doktrinu, piše u kratkoj analizi nemački „Špigel“.
Umesto velikih salvi Teheran sada najednom ispaljuje manji broj jeftinih raketa na tečni pogon, ali sa većom udarnom snagom. Cilj je očigledno da se napregne protivnička vazdušna odbrana. Tako se prvo ispaljuju manje vredne rakete koje na sebe navlače i redukuju broj skupih raketa-presretača.
Iranci su svesni toga da su rakete-presretači tipa Thaad, Arrow i David’s Sling izuzetno skupe i da su potrebne godine da se proizvedu u dovoljnom broju, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Robert Kempbel, nekadašnji stručnjak za vazduhoplovstvo britanske vojske.
Skupe i razornije balističke rakete na čvrsti pogon iranska vojska očigledno čuva za kasnije. Ova taktika može, doduše, da da rezultate samo ako Iranci uspeju da sačuvaje lansirne rampe.
Zalihe američkih raketa-presretača su tajna, ali se može poći od toga da je njihova zaliha smanjena u dosadašnjim konfliktima na Bliskom istoku.
„Zalihe bi mogle veoma brzo da se potroše“, kaže za „Volstrit džurnal“ Keli Griko iz tink-tenka Stimson Center. „Ispaljujemo ih brže, nego što možemo da ih nadoknadimo“.
I Izrael je zabrinut zbog svojih zaliha municije. Navodno nedostaju zalihe raketa Arrow-3.
Džonatan Konrikus, bivši portparol izraelske vojske koji sada radi u
Foundation for Defense of Democracies kaže: “Na kraju krajeva sve se svodi na brojeve. Koliko raketa-presretača imamo mi u odnosu na broj raketa koje može da lansira Iran”.
Veći broj žrtava među američkim vojnicima i u Izraelu mogao bi da zada ozbiljne glavobolje administarciji Donalda Trampa i vladi Benjamina Netanjahua.
Rat se brzinom prerijskog požara proširio na čitav region Bliskog istoka.
Praksu postavljanja ograde svuda, sa planom i projektom ili bez njih, uključujući mesta koja nisu opravdana sa stanovišta struke imaju države u kojima ni obrazovanje ni saobraćajna kultura nisu razvijeni, a urbanizacija se poslednjih godina ili decenija naglo razvila. Šta nam to govori o građanima, a šta o nosiocima gradske vlasti
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Advokat Rastko Naumov smatra, „zato što smo svesni na šta je spremna ova vlast“, da je svako ko je govorio o „zvučnom topu“ ili izrazio sumnju da je korišćen, potencijalni okrivljeni u tom slučaju
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
