Razmena vatre Irana sa Izraelom i SAD se svodi na brojeve: da li Islamska republika ima više projektila od raketa-presretača neprijatelja. Teheran je očigledno promenio taktiku
Nakon „Dvanaestodnevnog rata“ u leto prošle godine vojna komanda Irana je očigledno promenila svoju raketnu doktrinu, piše u kratkoj analizi nemački „Špigel“.
Umesto velikih salvi Teheran sada najednom ispaljuje manji broj jeftinih raketa na tečni pogon, ali sa većom udarnom snagom. Cilj je očigledno da se napregne protivnička vazdušna odbrana. Tako se prvo ispaljuju manje vredne rakete koje na sebe navlače i redukuju broj skupih raketa-presretača.
Iranci su svesni toga da su rakete-presretači tipa Thaad, Arrow i David’s Sling izuzetno skupe i da su potrebne godine da se proizvedu u dovoljnom broju, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Robert Kempbel, nekadašnji stručnjak za vazduhoplovstvo britanske vojske.
Skupe i razornije balističke rakete na čvrsti pogon iranska vojska očigledno čuva za kasnije. Ova taktika može, doduše, da da rezultate samo ako Iranci uspeju da sačuvaje lansirne rampe.
Zalihe američkih raketa-presretača su tajna, ali se može poći od toga da je njihova zaliha smanjena u dosadašnjim konfliktima na Bliskom istoku.
„Zalihe bi mogle veoma brzo da se potroše“, kaže za „Volstrit džurnal“ Keli Griko iz tink-tenka Stimson Center. „Ispaljujemo ih brže, nego što možemo da ih nadoknadimo“.
I Izrael je zabrinut zbog svojih zaliha municije. Navodno nedostaju zalihe raketa Arrow-3.
Džonatan Konrikus, bivši portparol izraelske vojske koji sada radi u
Foundation for Defense of Democracies kaže: “Na kraju krajeva sve se svodi na brojeve. Koliko raketa-presretača imamo mi u odnosu na broj raketa koje može da lansira Iran”.
Veći broj žrtava među američkim vojnicima i u Izraelu mogao bi da zada ozbiljne glavobolje administarciji Donalda Trampa i vladi Benjamina Netanjahua.
Rat se brzinom prerijskog požara proširio na čitav region Bliskog istoka.
Klimatske promene već utiču na živote ljudi, prirodu i ekonomiju. Posledice će, po svemu sudeći, bivati sve ekstremnije. Evropa se čini nespremnom za distopiju koja se pretvara u stvarnost
Mitropolija crnogorsko-primorska reaguje na izjave Aleksandra Vučića o litijama u Crnoj Gori 2020. koje „vrve od nejasnoća”
U Srbiji još uvek nije usvojena nikakva strategija kako da se zemlja, a pogotovu veći gradovi, prilagodi sve češćim, dužim i žešćim toplotnim talasima koji su posledica klimatskih promena
Radovi 61 umetnika iz Beograda biće izloženi u Sarajevu u okviri projekta Kreativni dijalog, s porukom da kultura nikada ne nastaje u izolaciji
Posle veoma toplog petka sledi još toplija subota. U pojedinim delovima Srbije na snazi je crveni meteoalarm
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
