Penzionisani stanovnici Srbije plaćaju znatno višu kamatnu stopu na kredite od onih koji su zaposleni, čak skoro tri puta
Penzioneri plaćaju više kamate za gotovinske kredite od zaposlenih sugrađana. Zna se i zašto: zbog njihovih godina. Tokom poslednje godine te kamate su još dodatno uvećane.
Kamate za senior kredite se razlikuju od banke do banke a kreću se od 15 do 23 odsto na godišnjem nivou.
Na primer, za pozajmicu od 300.000 dinara i rokom otplate na dve godine, moraće da plate više od 65.000 dinara, dok će zaposleni platiti samo 43.250 dinara.
Većina banaka reklamira pogodnosti za podizanje penzionerskih kredita. Tom prilikom navode procente koji se odnose na nominalnu kamatnu stopu (NKS), a ne na efektivnu kamatnu stopu (EKS) koja je najvažnija za izvođenje računice krajnjeg iznosa koji klijent na kraju treba da vrati banci. NKS jre znatno niža, pa samim tim i primamljivija za potencijalne klijente.
Uslovi za podizanje kredita su kod svih manje-više isti.
Minimum je, da je osoba u penziji bar jedan mesec i da ima između 55 i 79 godina. Većina banaka se od rizika zbog brojnih godina klijenta u penziji štiti obaveznim osiguranjem kredita, a trošak osiguranja uračuna u kamatu.
Maksimalni iznosi za pozajmicu razlikuju se od banke do banke i kreću se od 1.200.000 do 2,4 miliona dinara. Gornja granica perioda otplate je 71 mesec, odnosno nepunih šest godina. U momentu isplate poslednje rate, penzioneri ne smeju da imaju više od 80, odnosno 75 godina.
U pojedinim bankama, 20.000 dinara je najniža penzija koja je potrebna da bi najstariji građani konkurisali za kredit. Penzioneri koji imaju manje penzije, ne mogu da konkurišu za kredit.
Prosečna penzija za novembar 2023. godine iznosila je 39.861 dinara, a prosečna plata , prema poslednjim podacima je 86.738 dinara.
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Borbena politička retorika na stranu, niko i ne traži da Srbija “stane” nego, naprotiv, da se pokrene. Srbija je stala odavno
Bez trunke želje da predviđam političku budućnost Aleksandra Vučića, mogu samo da primetim ogromnu potrebu za prisustvom u medijima, iz čega je moguće izvesti logičan zaključak da Predsednik svoj politički život percipira isključivo kroz medije
Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
