Niko ne zna gde su: Nestalo više 51.000 maloletnih izbeglica u Evropi

Nemački policajci nisu mogli da veruju svojim očima kada su kasno uveče septembra 2023. iza nemačko-poljske granice zaustavili kombi Mercedes sa švedskim tablicama: vozio ga je 15-godišnji sirijski dečak. U tovarnom prostoru – 27 sirijskih i jemenskih izbeglica koje je trebalo prokrijumčariti u Nemačku, prenosi „Dojče vele“ (DW).

Sirijski dečak nije bio nepoznat vlastima u Nemačkoj: sa 13 godina je došao kao izbeglica bez roditelja ili rođaka i dve godine je živeo u jednoj ustanovi za maloletnike u Tiringiji.

Nakon registracije prihvatnom centru, ovakvi maloletnici bez pratnje se distribuiraju širom zemlje i Zavodi za brigu o maloletnicima im obezbeđuju smeštaj gde su zbrinuti i pod kontrolm. To je često uspešno, ali uvek nešto krene naopako – pa deca i mladi nestaju iz tih objekata. Često tako potpuno nestanu sa radara vlasti, i to širom Evrope.

Veliki nedostaci u prikupljanju podataka

Trenutno se širom Evrope 51.433 maloletnih izbeglica vode kao nestali. Pre samo tri godine ovaj broj je bio oko 18.300. Tokom ovog perioda i u Nemačkoj se značajno povećao broj nestalih maloletnika – sa 724 u 2021. godini na 2.005 danas.

To je rezultat ekskluzivnog istraživanja evropske novinarske mreže „Lost in Europe”, u koju su uključeni belgijski „De Standaard”, holandski „NRC”, italijanska ANSA i nemački rbb24 Recherche.

Istraživanje otkriva značajne nedostatke u prikupljanju podataka o nestalim maloletnim izbeglicama. Od nadležnih organa u 31 evropskoj zemlji, a to su pored 27 članica EU i Moldavija, Norveška, Švajcarska i Velika Britanija -samo 15 je odgovorilo na upite istraživačke mreže. Sedam država među kojima i Hrvatska nisu odgovrila na upit, a 9 država nema specifične podatke za maloletnike: među njima su i Grčka, Bugarska i Španija.

Italija i Austrija navode posebno drastične brojke, sa više od 20.000 nestale dece i mladih.

Komisija EU govori o „pokvarenom“ sistemu

Trenutno u EU ne postoje propisi za registraciju i razmenu informacija o sudbini maloletnih izbeglica bez pratnje.

Odgovorna komesarka EU za migracije i unutrašnje poslove, Šveđanka Ilva Johanson, stoga ne može da komentariše veoma veliki broj nestalih mladih izbeglica. „Nemam saznanja da li su vaše brojke tačne. Mogu da kažem da imamo pokvareni migracioni sistem u Evropi“, kaže ona u ekskluzivnom intervjuu za nemački rbb24.

Kada maloletne izbeglice nestanu iz smeštaja pod nadzorom vlasti, moraju se prijaviti kao nestala lica. Neki se ponovo pojave, posle nekoliko dana, u drugom gradu, drugoj komuni.

U Nemačkoj stručnjaci pretpostavljaju da mnogi napuštaju objekte u kojima su smešteni, jer su nezadovoljni dužinom postupka, nadaju se bržoj pomoći u drugim zemljama ili zapravo žele kod rođaka ili prijatelja u drugim evropskim zemljama. Nemačka policija potvrđuje ovu pretpostavku.

Istraživanje širom Evrope pokazuje: razlozi nestanka maloletnika često se ne mogu precizno utvrditi ni u drugim zemljama. Jedan od razloga je taj što često ne funkcioniše unutarevropska razmena podataka.

Nemačke strukture su preopterećene

U Nemačkoj su strukture trenutno veoma preopterećene, kaže Helen Sundermajer iz nemačkog Saveznog udruženja za maloletne izbeglice bez pratnje (BumF).

„Primećujemo da većina mladih nestaje na samom početku, kad stignu. U ovoj fazi sniženi su standardi nadzora kako bi se obezbedilo zbrinjavanje uprkos nedostatku osoblja“, kaže on.

Dodaje da preopterećenost struktura je praćena nepotpunim podacima o tome gde se maloletnici nalaze.

„Posledice mogu biti ozbiljne po maloletnike“, upozorava Tereza ​​Kajl iz Nemačkog dečijeg fonda.

„Kada se deca smatraju nestalim, moramo poći od toga da su izložena određenim rizicima, da mogu da padnu u ruke kriminalnih organizacija, da su eksploatisana ili da doživljavaju seksualno zlostavljanje. Znamo za takve slučajeve“, dodaje ona.

Kao 15-godišnji Sirijac s početka priče, kojeg je u septembru uhapsila policija. Prema novinskom izveštaju, on je navodno svedočio na sudu da ga je regrutovao upravo švercer koji ga je dve godine ranije doveo u Nemačku.

Prema rečima Helen Sundermajer, jedan od razloga da takvo regrutovanje uspeva je i nedostatak perpsktive sa kojim se suočavaju mnoge mlade izbeglice u Nemačkoj.

„Trenutno je na mnogim mestima loše zbrinjavanje i previše je ljudi koji nisu profesionalci, koji nemaju ni vremena ni resursa da malolletenicima pruže orijentaciju.“

U takvoj situaciji mladi ljudi mogu biti posebno prijemčivi da se uhvate u zamku raznih sumnjivih ponuda i obećanja novca.

Pakt o migraciji bi trebalo da olakša registraciju

Evropska komesarka Johanson takođe vidi opasnost da „maloletne izbeglice bez pratnje postanu žrtve trgovaca ljudima kada su ti maloletnici već u EU“.

EU radi na tome da uvede jedinstven sistem registracije maloletnih izbeglica bez pratnje. To ne rešava problem trenutno nestale dece. Ali, zemlje EU treba da stvore bolje uslove i olakšaju pronalaženje kontakt osoba i staratelja.

Ali, do sada je usvojen samo mali deo planiranih propisa. Konačno glasanje je u maju. Potom će države članice morati da ugrade nove propise u svoje nacionalno zakonodavstvo. „Svih 27 država su mi obećale da će to učiniti“, kaže komesarka EU Johanson. A ukoliko to neka država ne učni, postoji mogućnost pokretanja postupka zbog povrede ugovora – a takvi postupci traju godinama.