U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima
Prirodnjački muzej u Beogradu predstavlja jednu od temeljnih institucija nacionalne naučne infrastrukture. Njegova uloga nije samo u čuvanju zbirki, među kojima je vredno naučno nasleđe srpskih istraživača Cvijića, Pančića, pa čak i Arčibalda Rajsa, već u sistematskom istraživanju, obrazovanju i formiranju odnosa društva prema prirodi. U tom kontekstu treba posmatrati i akvarijum – ne kao zaseban projekat, niti kao turističku atrakciju, već kao organizacionu jedinicu Muzeja, njegov funkcionalni i prostorni produžetak.
Akvarijum je zamišljen kao deo jedinstvene muzejske postavke. Za Muzej i akvarijum važi jedna karta jer je reč o jedinstvenom sadržaju, o istom institucionalnom okviru i o istoj misiji. Posetilac se kreće kroz različite oblike predstavljanja prirode – od klasične muzejske eksponatne građe do živih akvatičnih sistema. Time se briše veštačka podela između nauke i njenog iskustvenog doživljaja.
U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima.
Akvarijum treba da bude deo naučne infrastrukture Univerziteta u Beogradu gde studenti Veterinarskog i Biološkog fakulteta treba da imaju vežbe i praksu, kao što su do sada radili u postojećem Javnom akvarijumu i tropikarijumu u Beogradu.
Objekat akvarijuma u Parku prijateljstva na Ušću nije koncipiran kao dominantna forma niti kao arhitektonski znak koji pretenduje na samostalnu prepoznatljivost. Polazi se od pretpostavke da arhitektura nije izdvojeni artefakt, već deo ambijenta, deo zatečenog prostora sa sopstvenim slojevima i ograničenjima. Novo se gradi iz postojećeg, u kontinuitetu sa pejzažom i urbanim kontekstom.
Akvarijum je, u tom smislu, arhitektura mimikrije. Ne kao skrivanje, već kao prilagođavanje logici mesta. Visina objekta, materijalnost i prostorna organizacija proističu iz potrebe da se objekat ponaša kao deo ambijenta. Arhitektura ne imitira prirodu, već preuzima njene principe – slojevitost, kontinuitet i prilagođavanje.
Zelenilo na krovu Akvarijuma je ravnopravni činilac prostorne strukture. Nije dekor, već generator odnosa i karaktera. Učestvuje u regulaciji mikroklime, u formiranju vizura i u prostornom povezivanju objekta sa okruženjem. Nestaje granica između prirodnog i izgrađenog. Prostor je kontinuitet našeg vizuelnog doživljaja ambijenta.
Trebalo bi naglasiti da rad na ovom konkursu nije bilo samo profesionalni izazov, već i traženje modela ponašanja u ovakvom zelenom ambijentu. Struka mora da učestvuje i odlučuje o velikim arhitektonsko-urbanističkim temama. Konkurs je mehanizam koji omogućava da se različite ideje analiziraju kroz suočavanje stavova o prostoru, a ne isključivo interesima naručioca. Da je, na primer, za prostor na kome je danas Beograd na vodi bio raspisan otvoreni i dosledno sprovedeni urbanističko-arhitektonski konkurs, možda bismo danas govorili o drugačijem pejzažu – o lakšim, protočnijim urbanim strukturama, o pejzažima sa mešavinom različitih sadržaja i javnih prostora, umesto o čvrstim i zatvorenim frontovima. To nije pitanje nostalgije, već pitanje procedure i poverenja u znanje.
Projekat našeg biroa na konkursu je prepoznat upravo po doslednosti i jasnoći koncepta. Nije nagrađena forma koja obećava spektakl, već rešenje koje pokazuje razumevanje mesta i institucije kojoj pripada. To je važna poruka u vremenu kada je pritisak na prostor sve veći.
Autor je član SANU i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Predsednik Vučić se nalazi u, kako to on kaže, istorijskoj poseti Republici Kini. U režimskim medijima, ova poseta je dobila epske razmere, gotovo kao delo Marka Pola Milion, koje je, kažu, bilo vezano za stub na mostu Rijalto u Veneciji kako bi ga zainteresovani mogli čitati. Putovanje je promovisano kao nastavak poseta svetskih lidera Pekingu, pa je bilo logično da posle Putina i Trampa tamo dođe Vučić, tek malo manje važna politička figura od prethodnika
Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu
Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
