U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima
...Bratislav Mitrović
Prirodnjački muzej u Beogradu predstavlja jednu od temeljnih institucija nacionalne naučne infrastrukture. Njegova uloga nije samo u čuvanju zbirki, među kojima je vredno naučno nasleđe srpskih istraživača Cvijića, Pančića, pa čak i Arčibalda Rajsa, već u sistematskom istraživanju, obrazovanju i formiranju odnosa društva prema prirodi. U tom kontekstu treba posmatrati i akvarijum – ne kao zaseban projekat, niti kao turističku atrakciju, već kao organizacionu jedinicu Muzeja, njegov funkcionalni i prostorni produžetak.
Akvarijum je zamišljen kao deo jedinstvene muzejske postavke. Za Muzej i akvarijum važi jedna karta jer je reč o jedinstvenom sadržaju, o istom institucionalnom okviru i o istoj misiji. Posetilac se kreće kroz različite oblike predstavljanja prirode – od klasične muzejske eksponatne građe do živih akvatičnih sistema. Time se briše veštačka podela između nauke i njenog iskustvenog doživljaja.
U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima.
Akvarijum treba da bude deo naučne infrastrukture Univerziteta u Beogradu gde studenti Veterinarskog i Biološkog fakulteta treba da imaju vežbe i praksu, kao što su do sada radili u postojećem Javnom akvarijumu i tropikarijumu u Beogradu.
Objekat akvarijuma u Parku prijateljstva na Ušću nije koncipiran kao dominantna forma niti kao arhitektonski znak koji pretenduje na samostalnu prepoznatljivost. Polazi se od pretpostavke da arhitektura nije izdvojeni artefakt, već deo ambijenta, deo zatečenog prostora sa sopstvenim slojevima i ograničenjima. Novo se gradi iz postojećeg, u kontinuitetu sa pejzažom i urbanim kontekstom.
Akvarijum je, u tom smislu, arhitektura mimikrije. Ne kao skrivanje, već kao prilagođavanje logici mesta. Visina objekta, materijalnost i prostorna organizacija proističu iz potrebe da se objekat ponaša kao deo ambijenta. Arhitektura ne imitira prirodu, već preuzima njene principe – slojevitost, kontinuitet i prilagođavanje.
Zelenilo na krovu Akvarijuma je ravnopravni činilac prostorne strukture. Nije dekor, već generator odnosa i karaktera. Učestvuje u regulaciji mikroklime, u formiranju vizura i u prostornom povezivanju objekta sa okruženjem. Nestaje granica između prirodnog i izgrađenog. Prostor je kontinuitet našeg vizuelnog doživljaja ambijenta.
Trebalo bi naglasiti da rad na ovom konkursu nije bilo samo profesionalni izazov, već i traženje modela ponašanja u ovakvom zelenom ambijentu. Struka mora da učestvuje i odlučuje o velikim arhitektonsko-urbanističkim temama. Konkurs je mehanizam koji omogućava da se različite ideje analiziraju kroz suočavanje stavova o prostoru, a ne isključivo interesima naručioca. Da je, na primer, za prostor na kome je danas Beograd na vodi bio raspisan otvoreni i dosledno sprovedeni urbanističko-arhitektonski konkurs, možda bismo danas govorili o drugačijem pejzažu – o lakšim, protočnijim urbanim strukturama, o pejzažima sa mešavinom različitih sadržaja i javnih prostora, umesto o čvrstim i zatvorenim frontovima. To nije pitanje nostalgije, već pitanje procedure i poverenja u znanje.
Projekat našeg biroa na konkursu je prepoznat upravo po doslednosti i jasnoći koncepta. Nije nagrađena forma koja obećava spektakl, već rešenje koje pokazuje razumevanje mesta i institucije kojoj pripada. To je važna poruka u vremenu kada je pritisak na prostor sve veći.
Autor je član SANU i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da li će i kako Ratko Mladić učestvovati na predstojećim izborima? Zašto je požar mržnje zahvatio region? I zbog čega će Vučić posle Užica i Novog Sada nastaviti da vodi “kaznene ekspedicije” po drugim gradovima
Ajnštajn nikada nije dobio Nobelovu nagradu za teoriju relativiteta, a kao mladiću su mu govorili da od njega nikad ništa neće biti. Ko zna da li ćemo ikad razumeti šta nam je Tesla zapravo poručivao. Sezan je umro nepoznat, Ničea su otkrili tek kada više ni sa kim nije bio u stanju da komunicira, Bize je umro od muke što Karmen nije bila prihvaćena... Zamislite kakav bi vaš život bio da su ovi i slični ljudi odustali prvi put kada u nečemu nisu uspeli i kada im je rečeno da su luzeri. Ili peti. Ili hiljaditi
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
