U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima
Prirodnjački muzej u Beogradu predstavlja jednu od temeljnih institucija nacionalne naučne infrastrukture. Njegova uloga nije samo u čuvanju zbirki, među kojima je vredno naučno nasleđe srpskih istraživača Cvijića, Pančića, pa čak i Arčibalda Rajsa, već u sistematskom istraživanju, obrazovanju i formiranju odnosa društva prema prirodi. U tom kontekstu treba posmatrati i akvarijum – ne kao zaseban projekat, niti kao turističku atrakciju, već kao organizacionu jedinicu Muzeja, njegov funkcionalni i prostorni produžetak.
Akvarijum je zamišljen kao deo jedinstvene muzejske postavke. Za Muzej i akvarijum važi jedna karta jer je reč o jedinstvenom sadržaju, o istom institucionalnom okviru i o istoj misiji. Posetilac se kreće kroz različite oblike predstavljanja prirode – od klasične muzejske eksponatne građe do živih akvatičnih sistema. Time se briše veštačka podela između nauke i njenog iskustvenog doživljaja.
U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima.
Akvarijum treba da bude deo naučne infrastrukture Univerziteta u Beogradu gde studenti Veterinarskog i Biološkog fakulteta treba da imaju vežbe i praksu, kao što su do sada radili u postojećem Javnom akvarijumu i tropikarijumu u Beogradu.
Objekat akvarijuma u Parku prijateljstva na Ušću nije koncipiran kao dominantna forma niti kao arhitektonski znak koji pretenduje na samostalnu prepoznatljivost. Polazi se od pretpostavke da arhitektura nije izdvojeni artefakt, već deo ambijenta, deo zatečenog prostora sa sopstvenim slojevima i ograničenjima. Novo se gradi iz postojećeg, u kontinuitetu sa pejzažom i urbanim kontekstom.
Akvarijum je, u tom smislu, arhitektura mimikrije. Ne kao skrivanje, već kao prilagođavanje logici mesta. Visina objekta, materijalnost i prostorna organizacija proističu iz potrebe da se objekat ponaša kao deo ambijenta. Arhitektura ne imitira prirodu, već preuzima njene principe – slojevitost, kontinuitet i prilagođavanje.
Zelenilo na krovu Akvarijuma je ravnopravni činilac prostorne strukture. Nije dekor, već generator odnosa i karaktera. Učestvuje u regulaciji mikroklime, u formiranju vizura i u prostornom povezivanju objekta sa okruženjem. Nestaje granica između prirodnog i izgrađenog. Prostor je kontinuitet našeg vizuelnog doživljaja ambijenta.
Trebalo bi naglasiti da rad na ovom konkursu nije bilo samo profesionalni izazov, već i traženje modela ponašanja u ovakvom zelenom ambijentu. Struka mora da učestvuje i odlučuje o velikim arhitektonsko-urbanističkim temama. Konkurs je mehanizam koji omogućava da se različite ideje analiziraju kroz suočavanje stavova o prostoru, a ne isključivo interesima naručioca. Da je, na primer, za prostor na kome je danas Beograd na vodi bio raspisan otvoreni i dosledno sprovedeni urbanističko-arhitektonski konkurs, možda bismo danas govorili o drugačijem pejzažu – o lakšim, protočnijim urbanim strukturama, o pejzažima sa mešavinom različitih sadržaja i javnih prostora, umesto o čvrstim i zatvorenim frontovima. To nije pitanje nostalgije, već pitanje procedure i poverenja u znanje.
Projekat našeg biroa na konkursu je prepoznat upravo po doslednosti i jasnoći koncepta. Nije nagrađena forma koja obećava spektakl, već rešenje koje pokazuje razumevanje mesta i institucije kojoj pripada. To je važna poruka u vremenu kada je pritisak na prostor sve veći.
Autor je član SANU i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Ministarstvo unutrašnjih poslova aktiviralo je sinoć sistem "Pronađi me" za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka desetogodišnjeg dečaka Bobana Đorđevića iz Velike Plane. Dečak je pronađen u Beogradu na Železničkoj stanici Prokop.
Koliko je stvarno solventna Bezbednosno-informativna agencija? Da li je Srbija osuđena na izreku da “sve prolazi, a samo Služba ostaje”? I čime se sve hvali direktor Bije Vladimir Orlić
Mogu reći da imamo retku priliku da na televiziji gledamo epski pad režima i medija koji su verovali da su nepotopivi i nepobedivi. Posle toga, od Studentske liste očekujem jednako zanimljiv nastavak programa, u kojem ćemo gledati kako se vetiraju preletači
Nakon izbora, međunarodna rejting agencija Fitch Ratings dala je novoj realnosti u Srbiji početni kredit, ali ne i blanko ček. Konstatovano je da Srbija ima rejting sa pozitivnim izgledima za poboljšanje, podržan makroekonomskom stabilnošću, kao i solidnim zaštitnim mehanizmima. Istovremeno, agencija je naglasila da ekonomski i fiskalni prioriteti nove vlasti još nisu dovoljno jasni i da će procena njenog ekonomskog programa biti važna za buduće kretanje rejtinga. Zbog toga će odnos prema fiskalnoj disciplini, makroekonomskoj stabilnosti, javnim investicijama i kontinuitetu tehnokratskog karaktera biti mnogo važniji od postizborne retorike
Kako je pokret koji je počeo na fakultetima okupio većinu u zemlji, pridobio poverenje birača koji su godinama glasali za manjinske stranke i stigao do sela u kojima je opozicija donedavno jedva uspevala da sastavi birački odbor
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
