Izazovi otkrivanja i procesuiranja ekoloških krivičnih dela

Ekološka krivična dela su specifična po mnogo čemu, od saznanja za radnju izvršenja, otkrivanja, procesuiranja, dolaženja do istine, presude, te izricanja sankcije. Rad nadležnih organa prate svojevrsni izazovi, naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o delima blanketnog karaktera. Zbog toga je poznavanje sektorskih zakonskih i podzakonskih propisa od krucijalnog značaja.

Polazeći od ovakvog stanovišta, može se reći da je i saznanje o izvršenju dela specifično u odnosu na druga dela, naročito u situacijama u kojima se posledica dela duže vreme ne ispoljava, odnosno izostaje. Tada se kao izvori saznanja, pored rada nadležnih inspekcijskih organa i policije, pojavljuju i zainteresovani građani koji žive na ugroženim područjima, sredstava javnog informisanja, ali neretko to budu i anonimne i pseudoanonimne prijave.

U početnoj fazi, odmah nakon prijema prvih informacija o izvršenju dela, veoma je bitno planiranje preduzimanja svih dokaznih radnji, jer bi svaki eventualni propust mogao dovesti do toga da se ključni dokazi ne uzmu u razmatranje ili da se zanemare. Upravo zbog toga je potrebna svestrana međusektorska saradnja policije, tužilaštva i nadležnih inspekcija, kao i svih drugih činilaca potrebnih za otkrivanje specifičnog ekološkog krivičnog dela. Samo takvim zajedničkim postupanjem se može prkositi ekološkom kriminalu. Ovakva saradnja je neophodna i zbog toga što se pojedina radnja određenog dela može podvesti i pod prekršaj i pod privredni prestup, pa se zbog kolizije sa krivičnom odgovornošću može desiti da izvršilac zapravo izbegne odgovornost.

OD PRIJEMA INFORMACIJA DO PRIPREME PREDUZIMANJA PROCESNIH RADNJI

Osim što mora da postoji neophodna saradnja između tužioca kao organa koji rukovodi predistražnim postupkom, i drugih nadležnih organa, po prijemu prvobitnih informacija o mogućem delu, važno je i uputno proveriti druge podatke. U određenim bazama podataka mogu se naći podaci koji su od značaja za razlikovanje ovih krivičnih dela od drugih zakonom zabranjenih radnji.

Baze podataka Agencije za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu zaštite životne sredine su, na primer, od velikog značaja za otkrivanje radnje pojedinog dela. U njima se mogu naći podaci o izdatim i oduzetim dozvolama za upravljanje otpadom, podaci posrednika u upravljanju i trgovini otpadom, evidencija o prometu i kretanju otpada i slično.

Takođe, kod ove Agencije postoje i drugi registri velikih izvora zagađivanja, taksativno pobrojane i svrstane po delu ekosistema koji se brani, a koje su podeljene na vazduh, vode, otpad i zemljište. Valja napomenuti da veliku ulogu u poslednje vreme imaju i Katastri kontaminiranih lokacija, gde se evidentiraju sva mesta na teritoriji Republike Srbije gde se bespravno odlaže otpad. Isto tako, podaci pribavljeni iz baze Agencije za privredne registre mogu biti dobra polazna osnova za utvrđivanje vlasničke strukture privrednog društva koje je izvršilo zagađenje, te odgovornog lica u pravnom licu i drugih podataka potrebnih za primenu Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.

Nakon utvrđivanja polaznih činjenica, tužilac pristupa otkrivanju materijalnih tragova. Ovo je najvažniji deo procesa kod ovih krivičnih dela jer su kompleksna za dokazivanje, budući da treba znati koje tragove i dokaze tražiti, čak i onda kada izostaje posledica dela. Čest je slučaj da su tragovi dela usled vremenskih i drugih prilika rasuti na širokom području, odnosno da se ne nalaze na mestu izvršenja dela, zbog čega je potrebna hitna intervencija svih nadležnih službi. Takođe, može se desiti da događaj zahteva hitnu reakciju nadležnih službi, jer je, na primer, voda u reci crvena, vazduh je vidljiv, otkriven je pomor određene životinjske vrste u blizini gradskog naselja/vrtića ili je otkriven nedozvoljen promet zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta u neuslovnim i neadekvatnim vozilima i tako dalje. Zbog toga je potrebno multisektorsko postupanje, preduzimanje svih radnji neophodnih radi uzimanja uzoraka za veštačenje, smeštaja i obezbeđenja adekvatne nege zaštićenim vrstama.

Tragovi mogu vrlo brzo nestati usled vremenskih uslova – vetrova, kiše, isparenja zbog toplote, a može se desiti da se otrovi prošire i ugroze građane, zbog čega organi postupka moraju brzo reagovati kako bi sprečili propadanje i uništenje dokaza.

NA LICU MESTA

Da bi se pretraživanjem terena pronašli dokazi koji čine gro dokaza koji će biti prezentovani i izvedeni u sudskom postupku, potrebno je pristupiti obradi mesta izvršenja dela sistematičnim, kvalitetnim i multidisciplinarnim radom. To podrazumeva dokumentovanje i prikupljanje informacija od relevantnih činilaca, foto-dokumentaciju, uzimanje uzoraka, a potom i veštačenje. Pronalaženje, fiksiranje, obezbeđenje i čuvanje dokaza mora biti stručno urađeno, na zakonom dozvoljen način, kako bi mogli da posluže kao dokaz u sudskom postupku.

U ovoj fazi se vodi računa o tome o kakvom delu je moglo biti reči, pa se u zavisnosti od radnje izvršenja dela i životne sredine koja je pretrpela štetu, zaključuje koje će se radnje nadležnih organa preduzimati i koji dokazi prikupljati. Razumljivo je da su radnje različite u odnosu na to da li je delo izvršeno u odnosu na vodu, vazduh, zemljište, živa bića, odnosno zaštićene i strogo zaštićene vrste, pri čemu se podrazumevaju životinje, biljke i/ili gljive.

U zavisnosti od toga šta je posredni ili neposredni objekt krivičnog dela, nadležni tužilac u rad na licu mesta ili kasnije u toku postupka uključuje različite nadležne subjekte. To, pre svega, podrazumeva nadležnog inspektora specijalizovane jedinice za ekološki kriminal pri MUP-u, forenzičara/krim-tehničara radi fiksiranja tragova na licu mesta, fotografisanja i snimanja zatečenog stanja, interventne ekipe radi obezbeđenja lica mesta. Sa sektorom za vanredne situacije se kontaktira kada je neophodno osigurati bezbednost učesnika na licu mesta, nadležne republičke ili lokalne inspekcijske službe radi sačinjavanja potrebnih dokumenata iz svoje nadležnosti, komunalnu miliciju ukoliko se radi o javnim površinama. Pored toga, potrebno je uključiti veštake različitih struka, zaposlene u akreditovanim laboratorijama ili institutima radi izuzimanja tragova i uzoraka za analizu, odnosno zakonitog obezbeđenja, te stručnjake iz Zavoda za zaštitu prirode ukoliko se radi o ugroženosti zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta. Na kraju, poželjno je i prisustvo istraživača, stručnjaka i volontera NVO sektora, koji najčešće imaju sve relevantne informacije u vezi sa predmetnim slučajem.

MOGUĆI PROBLEMI U TOKU POSTUPKA

Sve gore opisane radnje ukazuju na poteškoće koje se mogu javljati u toku postupka. Najčešći problemi se javljaju u periodu od primanja informacije o kakvom delu do formiranja predmeta u tužilaštvu. Osnovni izazov tužioca u svim predmetima je da utvrdi uzročno posledičnu vezu između radnje okrivljenog i posledice koju ta radnja izaziva. U ovim predmetima je taj izazov utoliko veći zbog toga što postoje slučajevi gde se ne može odmah utvrditi o čijoj radnji je reč, i šta je sve moglo da izazove posledicu koju je tužilac na licu mesta zatekao. To je naročito prisutno u slučajevima ekološke štete zbog toga što se ona, često, ne manifestuje odmah.

U praksi se javljaju slučajevi nepostojanja ili nedostupnosti relevantnih laboratorija ili zavoda koji bi izvršili neophodne analize. Delo može biti, na primer, izvršeno u mestima gde ne postoje navedeni resursi, a koja su udaljena od prestonice ili većih gradova. Pored toga, ograničenja vremenskim uslovima ili drugim smetnjama dovode do toga da se ne može blagovremeno reagovati.

Takođe, velika je poteškoća to što na listi sudskih veštaka Ministarstva pravde ne postoje veštaci stručni za ekologiju per se. U tom slučaju mogu se angažovati drugi stručnjaci iz srodnih oblasti zavisno od dela, na primer, toksikolozi, trasolozi, hemičari, tehnolozi, veterinari, biolozi, biohemičari i drugi. Poteškoće su utoliko veće pošto veštak jedne struke ne može da sagleda širu sliku uticaja određenog dela na ekosistem, odnosno ne može proceniti kolika je ekološka šteta nastala i koje su mere neophodne za sanaciju. Upravo ova informacija je zapravo najvažnija za sam krivični postupak, odnosno za kvalifikacije krivičnog dela.

Na kraju, mada ne manje važno, potrebno je angažovati i finansijskog veštaka koji će oceniti kolika je korist koju je učinilac dela ostvario, odnosno koliku je štetu naneo životnoj sredini. Svrha ovog koraka je da se od počinilaca krivičnog dela oduzme ostvarena imovinska korist, ali kako je sudska praksa u ovim predmetima još uvek u povoju, i ovaj segment postupka predstavlja izazov.

ŠTA NAM JE ČINITI

Imajući u vidu složenost postupka, važno je imati na umu činjenicu da se degradacijom i uništavanjem životne sredine urušavaju osnovna ljudska prava, uključujući pravo na život i zdravlje, ali i pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Zbog toga je neophodno da se, pored specijalizacije učesnika u postupku i inovacije standarda u postupanju, promeni i svest svakog pojedinca: da se uključi, prijavi i hitno reaguje na svaku vrstu ekološke štete koju utvrdi. Priroda je jedna, ona nam pripada kao i mi njoj. Bez zdrave životne sredine, nismo ni mi zdravi!

Autorka je javni tužilac