Realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji za 2024. godinu je svega 26,6 odsto prosečnog realnog BDP-a po glavi stanovnika u Evropske unije
Podaci koje je nedavno objavila Statistička agencija Evropske unije (EU) Eurostat pokazuju da je, kada je u pitanju realni bruto domaći proizvod (BDP), Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Prosečan realni BDP po glavi stanovnika u EU je 2024. godine iznosio 33.530 evra, pri čemu je Luksemburg apsolutni rekorder sa 100.880 evra.
Istovremeno, realni BDP po glavi stanovnika za prošlu godinu u Srbiji bio 8.900 evra, što znači da je realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji svega 26,6 odsto prosečnog realnog BDP-a po glavi stanovnika u EU za 2024. godinu.
Kako smo to prestigli Hrvatsku?
Primera radi, u susednoj Hrvatskoj realni BDP po glavi stanovnika u 2024. godini bio značajno veći nego u Srbiji – 16.690 evra, a i u Mađarskoj je razlika u odnosu na Srbiju osetna – 16.190 evra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naročito voli da ističe kako Srbije u svakom pogledu pretiče Hrvatsku koja je odavno članica Evropske unije, a od pre nekoliko godina i Evrozone i Šengena.
Kada je reč o državama nastalim raspadom Jugoslavije realni BDP po glavi stanovnika pokazuje da je Slovenija najdalje odmakla, jer je u toj zemlji u 2024. godini realni BDP bio 25.380 evra.
I Bugarska bolja od Srbije
Čak je i najslabije rengirana EU zemlja Zapadnog Balkana Bugarska bolja od Srbije sa 11.300 evra realnog BDP-a po glavi stanovnika u 2024. godini.
Iako nisu obuhvaćeni podaci za 2024. godinu za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, podaci iz prethodnih godina pokazuju da su to jedine zemlje sa nižim realnim BDP-om po glavi stanovnika od Srbije.
Realni BDP po glavi stanovnika je ekonomski pokazatelj koji meri prosečni ekonomski rezultat po osobi u nekoj zemlji, uzimajući u obzir i inflaciju. Podaci su utoliko lošiji, jer je i inflacija u Srbiji među najvišom u Evropi.
Uz to, prema projekcijama Ministarstva finansija, javni dug Srbije će do kraja godine biti povećan se za 2,6 milijarde evra i iznosiće ukupno 41,9 milijardi evra.
Kakve su veze ultralojalista u policiji sa podzemljem? Zašto Vučić nije siguran u sebe? Zbog čega se na sili može opstajati neko vreme, ali ne i vladati? Što pokazuje davljenje N1 i Nove S, a ima veze sa naprednjačkim biračkim telom? Kako je jedino čega se trebaju bojati studenti i pobunjeno društvo – sam strah
U saopštenju Jedinstvene Srbije objašnjeno je da će svi naslednici Dragana Markovića Palme imati pravo da koriste porodični brend – Dalibor Marković Palma. Primećujete da je to zapravo titula koja bi u demokratskom društvu bila nezamisliva, osim ako prihvatimo jagodinsku političku aristokratiju pa dobijemo Palmu Drugog (nikako Nejakog)
U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima
“Borba za opstanak” više ne predstavlja puku retoričku figuru, već sve izraženije postaje društvena realnost. Ono što su u ranijem periodu iskusile samo neke lokalne zajednice danas pogađa znatno širi krug građana, pri čemu se broj temeljno ugroženih kontinuirano uvećava
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
