Druga faza izraelskog rata: Obračun sa Hezbolahom

Još dok je Izrael neposredno posle masakra koji je počinio Hamas i otmice stotine talaca 7. oktobra 2023. raspoređivao stotine hiljada vojnika na jugu zemlje na granici sa Pojasom Gaze, bilo je jasno da daleko veća opasnost po jevrejsku državu zapravo vreba na severu, u Libanu, gde se nalazi najjača nedržavna vojna sila na svetu čiji je strateški cilj uništenje Izraela – Hezbolah (Partija Boga). Bilo je samo pitanje vremena kada će u svojoj samospoznaji nepobedivosti iz temelja uzdrman Izrael ognjenim mačem da završi posao u Gazi i pređe u ofanzivu na drugom frontu, na granici sa Libanom, na kome pojačanim intenzitetom sukob tinja već skoro godinu dana.

Jer, od napada Hamasa na „crni šabat“ ranjena izraelska nacija se nalazi u ratu. Mladići i devojke su u vojsci, deo privrede zbog toga stoji, stotine hiljade Izraelaca koji se nalaze u dometu raketa Hezbolaha je raseljeno iz pograničnog pojasa duž Libana. Posmatrano iz Izraela jevrejska država vodi još jednu bitku za opstanak i njeno „pravo na samoodbranu“ je neupitno. Izraelci očekuju od svog političkog i vojnog rukovodstva da eliminiše svaku pretnju u neposrednoj blizini i tu dolazi do razmimoilaženja sa zapadnim partnerima, pre svega sa Sjedinjenim Državama, za koje je strateški najvažnije da ne dođe do opšteg rata na Bliskom istoku.

Masivna „kolaterlana šteta“, to jest na desetine hiljada ubijenih palestinskih civila i humanitarna katatsrofa koja je zavladala u Gazi, kao nikada do sada su okaljali međunarodni imidž Izraela i oslabili njegov spoljnopolitički položaj.

Aktivacijom eksplozija hiljada u male bombe pretvorenih pejdžera koje koriste pripadnici Hezbolaha 17. septembra i raketnim napadima u ponedeljak 23. septembra na oko 1300 ciljeva ove militantne organizacije u Libanu prilikom kojih je ubijeno preko 500 ljudi, Izrael je rat uveo u novu fazu. Mosad je pokazao koliko je nepredvidiv i da može da udari bilo kada, na bilo koga, a izraleska vojska (IDF) da je sada spremna na obračun sa daleko jačim protivnikom od Hamasa – sa Hezbolahom.

Pitanje je koliko su Iran i Hezbolah spremni da prihvate ovaj izazov. Ispaljivanje jedne rakete dugog dometa iz Libana na Tel Aviv u sredu ujutru je samo simbolički čin, bilo je jasno da će izraelski veoma efikasan protivraketni sistem „Gvozdena kupola“ da je presretne.

Šta je zapravo Hezbolah i kolika je njegova vojna moć?

Foto: AP Photo/Hassan Ammar, File

Milicija obučena kao vojska, a naoružana kao država

Za zapadne vojne analitačare Hezbolah je „teroristička organizcija“, „milicija obučena kao vojska, a naoružna kao držva“, kako je to formulisao američki trust mozgova Center for Strategic and International Studies. Pretpostavlja se da ima oko 100.000 dobro obučenih, u ratovima prekaljenih boraca.

U jednom izveštaju koji je rađen za Američki Kongres piše da bi Hezbolah u Libanu mogao da raspolaže sa oko 150.000 raketa različite razorne moći – od malih, nenavođenih, kratkog dometa koje počivaju na ruskim, kineskim i iranskim konstrukcijama, do navođenih balističkih raketa srednjeg i dugog dometa sa eksplozivnim punjenjem od pola tone. Novac i oružje uglavnom dobija iz Irana, preko Sirije.

Hezbolah se odomaćio u Libanu. Ima svoje predstavnike i u parlamentu i u izvršnoj vlasti. Verski, politički i vojni vođa ove moćne organizacije je od 1992. Hasan Nasralah (64) koji je u poslednjem velikom sukobu Hezbolaha sa Izraelom  u šiitskom svetu stekao status „nacionalnog heroja“.

Ohrabreni neprijatelji Izraela

Izrael od Jomkipruskog rata  1973. godine nije pokazivao ovoliku slabost – politički je već dugo na unutrašnjem planu rastrzan, a pokolj Hamasa tokom koga je ubijeno najmanje 1200 Izraelaca, način na koji su ubice neometano iz Pojasa Gaze prodrle na izraelsku teritoriju, uspeli da odvuku stotinak talaca nazad u Gazu, pokazao je neslućenu ranjivost države koja ohrabruje njene neprijatelje.

Brutalne akcije u Pojasu Gaze, tokom kojih je do sada ubijeno preko 40.000 ljudi, palestinska teritorija koja je delimično sravnjena sa zemljom, trebalo bi da opovrgnu svaku pomisao na slabost Izraela, da odvrate neprijatelje od napada. Hezbolah pojedinačnim, ali konstantnim raketnim napadima na izraelsku teritoriju, već godinu dana demonstrira da nije nimalo impresioniran i kod Izraelaca izaziva osećaj nesigirnosti i slabosti.

Izraelske obaveštajne službe, koje su potpuno zakazale u Pojasu Gaze, muči da li bi Hezbolah u nekom trenutku mogao da pokuša da ostvari cilj zbog koga je osnovan – da Izraelu zada smrtonosan, ili makar parališući udarac. Predsednik SAD Džo Bajden je u mesecima posle napada Hamasa na Izrael pre svega mislio na Iran i Hezbolah kada je pretio da „niko ne pokušava da iskoristi trenutnu slabost Izraela“ i poslao najveći nosač aviona na svetu „USS Ford“ sa pratećim ratnim krstaricama u istočni deo Sredozemnog mora. Ta flota je pružala obaveštajnu pomoć Izraelu, a njena razorna vatrena moć je trebalo da demorališe regionalne neprijatelje Izraela da povuku oroz.

Mržnja u jednom delu arapskog sveta prema Izraelu, čije se puko postojanje osporava, je posle svega što se događalo u Gazi tolika, da ni samoubilačke akcije ni u jednom trenutku ne mogu da se isključe.

A Izrael je najmoćnija vojna sila na Bliskom istoku, jedna od najmoćnijih na svetu, i nuklearna sila. Nakon masakra koji je počinio militantni Hamas i koji je narušio mit o neranjivosti Izraela, valjalo je bukvalno razumeti reči ministra odbrane Joava Galanta da bi u slučaju nekog većeg napada Hezbolaha Izrael „izbombardovao Liban u kameno doba“. Zvanična vlada Libana nema nikakvog uticaja na Hezbolah.

Printskrin

Nova faza rata

Galant sada kaže da se fokus Izraela prebacio na severni front, da počinje „nova faza rata“.

„Težište prebacujemo na sever, tu usmeravamo snage, resurse i energiju“, rekao je ministar odbrane vojnicima ratnog vazduhoplovstva u bazi Ramat David, prenosi „Tajms of Izrael“. U skladu sa tim je i 98. divizija IDF-a prebačena na sever zemlje, nakon što je mesicima bila uključena u borbe u Pojasu Gaze.

„Mislim da samo na početku nove faze rata i da moramo tome da se prilagodimo“, izjavio je Galant. „Moramo da budemo postojani, ovaj rat ište hrabrost, odlučnost i izdržljivost“.

Kaže da su ratni ciljevi Izraela na severnoj granici jasni: da se raseljeno stanovništvo vrati u svoje kuće i da se otkloni svaka opasnost po njih.

A preostale taoce u Gazi nisu zaboravili, kao ni zadatke na jugu, to je dužnost vojske i ona će je ispunjavati istovremeno.

Kako izigrati „Gvozdenu kupolu“

Pitanje je kakav će biti odgovor Hezbolaha.

Hamas je pre godinu dana jednostavnim, jeftinim, nenavođenim raketama demonstrirao kako može da se izigra izvanredan izraelski raketni odbrambeni štit „Gvozdena kupola“ – ispaljivanjem više hiljada raketa istovremeno iz različitih pravaca na različite ciljeve. Vojni stručnjaci smatraju da bi balističke rakete Hezbolaha mogle da probiju izraelski štit ako bi ih pratile krstareće rakete i dronovi.

Iran je krajem 2021. tokom jednog vojnog manevra simulirao raketni napad na izraelsku atomsku centralu kod pustinjskog mesta Dimona, pisao je nemački „Špigel“. Demonstracija je pokazala da bi napad trebalo da usledi u dva talasa – prvi bi „napravio rupu“ u izraelskom antiraketnom sistemu, drugi bi trebalo da pogodi cilj. Iz Libana bi balističkim raketama trebalo samo nekoliko minuta da dođu do cilja.

U takvom apokaliptičkom scenariju Izrael bi imao opravdanje, ili bi sebi mogao da uzme za pravo, da uzvrati i taktičkim nuklearnim oružjem – što bi zaista neke delove Libana vratilo u „kameno doba“.

Foto: AP Photo/Mohammed Zaatari

Rađanje Hezbolaha

Koliko je Izrael neposredno posle napada Hamasa ozbiljno shvatao potencijalnu pretnju na severu zemlje pokazalo je i da je šef Generalšaba Herci Halevi još u oktobru prošle godine lično otišao do granice sa Libanom. Tada je već bilo došlo do puškaranja, nekoliko boraca Hezbolaha je ubijeno. „Špigel“ je pisao da su sa nekoliko raketa gađali izraelske tenkove, a da je izraelska vojska digla helikoptere.

Još u šoku od napada Hamasa, tada premijer Benjamin Netanjahu nije mogao ni da pomisli na otvaranje novog fronta na severu zemlje. Sada je situacija drugačija.

Krvava je istorija Izraela i Libana, zemlje koja je od osnivanja bila poligon za sukobljavanje regionalnih sila, u kojoj je u građanskom ratu od 1975. do 1990. poginulo oko 150.000 ljudi.

To je bilo vreme rađanja Hezbolaha – do zuba naoružane organizacije koja je postala država u državi. Osnovala ju je sredinom 1980-tih iranska Revolucionarna garda sa jasnim ciljem: da šire idologiju ajatolaha Homeinija među šiitima u južnom Libanu – i da se bore protiv Izraela.

Izraelska vojska je 1982. umarširala u Liban, umešala se u građanski rat da bi se obračunala sa svim tamo prisutnim neprijateljskim snagama. Operacija se zvala „Mir za Galileju“.  Nije uspela u tom pohodu, ali je i nakon okončanja građanskog rata ostala na jugu zemlje.

Plan je bio da se osigura „bezbednosna zona“. Dolazilo je do stalnih sukoba između boraca Hezbolaha i izraelskih vojnika. Do 2000. godine, kada su se izraelske trupe konačno povukle iz Libana, život je izgubilo oko 1000 vojnika.

Sada je otvoreno pitanje da se Izrael sprema za kopnenu ofanzivu u Libanu koja bi za cilj imala uspostavljanje tampon zone između izraelskih naselja na severu zemlje i položaja Hezbolaha.

Izraelska libanska trauma

Do „drugog libanskog rata“ je došlo na leto 2006. Hezbolah je tada 33 dana izdržavao nalete izraelske vojske i izborio „pat poziciju“. Ovoj šiitskoj  gerili je tada pošlo za rukom, što svim arapskim vojskama za pola veka nije – da zaustavi Izraelce. Tadašnjeg generalnog sekretra Hezbolaha Hasana Nasralaha su nakon toga u celom arapskom svetu slavili kao heroja.

Nasralah sluša naređenja mula iz Irana. Po nalogu Teherana bio je poslao svoje borce u rat u Siriji da pruže podršku Bašaru el Asadu u borbi protiv sunitskih pobunjenika. Hezbolah je na sirijskom ratištu izgubio nekolicinu najboljih boraca, ali je stekao veliko ratno iskustvo, naučio kako se zauzimaju gradovi i sela.

Nakon što su se obaveštajne službe onoliko opekle u Pojasu Gaze, Izrael pretnju koju predstavlja Hezbolah uzima veoma ozbiljno. Može se poći od toga da bi se u slučaju većeg napada Hezbolaha na Izrael u sukob uključila i američka ratna flota koja se ukotvila u istočnom Mediteranu. U tom trenutku bi lokalni sukob prerastao u globalni.

Uz rat u Ukrajini, eskalacija sukoba na Bliskom istoku je u fokusu zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koja je u toku.