Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje „pacijenta“
Iako se zna tačan datum kada je nastao termin “izguglati”, niko sa sigurnošću ne može da kaže kada je rođen dr Gugl. Većina se slaže da je to bilo ranih dvehiljaditih i da doktor sada puni dvadesetak godina. Te dve decenije internet medicine mogu se svesti na jednu naviku: pojavi se simptom, otvori se pretraga. Signal iz tela, pravi ili lažni, nekada je bio znak za trk kod lekara, a pretvorio se u konsultaciju sa dr Guglom. Problem je što taj doktor ne daje dijagnozu već listu linkova među kojima sami treba da nađemo odgovor. Još veći problem je što se pri vrhu obično nalazi najgori scenario.
Tako je nastala digitalna hipohondrija odnosno sajber ili kiberhondrija. Jer se od lakih simptoma, brzim pregledom na Guglu, očas posla stiže do tumora i predinfarktnih stanja. Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje “pacijenta”. I samo izlistava ono što najviše odgovara ukucanim ključnim rečima.
I to je jedna od oblasti koju veštačka inteligencija drastično menja. Za razliku od pretraživača što nam daju opšte odgovore koji se odnose na celokupnu populaciju, veštačka inteligencija “prati” samo jednog pacijenta i ako joj damo ispravne ulazne parametre, recimo u vidu laboratorijskih analiza (koje može da pročita sa slike), daće dosta dobru dijagnozu i savet. Ne toliko dobru da odete odmah u apoteku, ali dovoljno dobru da vas usmeri na pravog lekara. Ili da vas smiri.
Ako se u tu jednačinu uključe i podaci sa pametnih satova i sličnih nosivih uređaja, slika postaje još preciznija. Ovi uređaji mere puls, kvalitet sna, nivo stresa, fizičku aktivnost, pa čak i EKG i oksigenaciju krvi ukoliko su te funkcije odobrene na vašem tržištu. Sami po sebi ti brojevi ne znače mnogo. Ali u kombinaciji sa analizom VI mogu postati lični zdravstveni dnevnik. Pomažu lekaru da da dobru dijagnozu, a pacijentu da je bolje razume.
Uslov je, naravno, da pacijent sačuva poverenje u svog lekara, a da VI koristi kao pomoćno sredstvo. Recimo za definisanje pitanja koja će postaviti doktoru i za bolji opis sopstvenih simptoma.
Međutim, upotreba VI u zdravstvene svrhe ima i svojih negativnih strana i to se ne odnosi na pogrešne dijagnoze. Prvi problem je preterano obraćanje VI koje može da vodi u anksioznost. Drugi problem je samouverenost veštačke inteligencije koja ima visok procenat tačnosti, ali i dalje ostavlja dosta prostora za grešku koja nas može koštati zdravlja. Takođe, pomenuti nosivi uređaji jesu korisni, ali oni nisu medicinski instrumenti. Nikako se ne smemo osloniti na njihove rezultate kao da su laboratorijski. Konačno, ubacivanje previše ličnih podataka u sisteme veštačke inteligencije nije zdravo pošto time ozbiljno ugrožavamo sopstvenu privatnost.
Možda je zato najveće pitanje kako će na sve ovo reagovati lekari. Oni su godinama sa dozom ironije slušali pacijente koji dolaze sa “dijagnozom sa Gugla”. Međutim, Dr Gugl je bio enciklopedija bez konteksta, dok mister Klod (Claude, Gemini, ChatGPT, šta ko voli) pokušava da pomogne pacijentu da bolje razume sopstvene simptome. Ako ga lekari prihvate kao alat koji pacijente priprema za razgovor, VI može postati saveznik medicine. Ako ga odbace, dobiće novu, znatno uznapređenu verziju starog problema.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na konsultacijama uoči konstitutivne sednice Studentska lista je saopštila da će o rukovodstvu Skupštine odlučivati većina, bez prethodnog dogovora o raspodeli funkcija. Brnabić to ocenjuje kao prekid prakse uvažavanja opozicije
Pravda više nikada ne sme zavisiti od toga ko je na vlasti, jer važi i za “naše” i za “njihove”. Pobednici su se za to borili. Ostali poslovi mogu da sačekaju, pa makar to bila i spoljna politika – Evropa je tu, neće pobeći
Sve ovo je logičan uzrok Vučićeve histerične reakcije na pomen regulisanja ovdašnjeg medijskog prostora. Blaga packa televizijama Prva i Informer dovela je do protesta “lojalista”
Kada “Zato što ja tako kažem” ili “Zato što kod Frojda piše drugačije” postane dovoljan argument, to u jednom zamahu ruši sve na čemu je rađeno nekoliko vekova: značaj provere na osnovu objektivnih i racionalnih parametara, uvažavanje drugačijih stanovišta, kulturu dijaloga, bazičnu jednakost među ljudima, zamenu dogme sumnjom i slobodnim istraživanjem
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
