Doktor Gugl i mister Klod

Iako se zna tačan datum kada je nastao termin “izguglati”, niko sa sigurnošću ne može da kaže kada je rođen dr Gugl. Većina se slaže da je to bilo ranih dvehiljaditih i da doktor sada puni dvadesetak godina. Te dve decenije internet medicine mogu se svesti na jednu naviku: pojavi se simptom, otvori se pretraga. Signal iz tela, pravi ili lažni, nekada je bio znak za trk kod lekara, a pretvorio se u konsultaciju sa dr Guglom. Problem je što taj doktor ne daje dijagnozu već listu linkova među kojima sami treba da nađemo odgovor. Još veći problem je što se pri vrhu obično nalazi najgori scenario.

Tako je nastala digitalna hipohondrija odnosno sajber ili kiberhondrija. Jer se od lakih simptoma, brzim pregledom na Guglu, očas posla stiže do tumora i predinfarktnih stanja. Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje “pacijenta”. I samo izlistava ono što najviše odgovara ukucanim ključnim rečima.

I to je jedna od oblasti koju veštačka inteligencija drastično menja. Za razliku od pretraživača što nam daju opšte odgovore koji se odnose na celokupnu populaciju, veštačka inteligencija “prati” samo jednog pacijenta i ako joj damo ispravne ulazne parametre, recimo u vidu laboratorijskih analiza (koje može da pročita sa slike), daće dosta dobru dijagnozu i savet. Ne toliko dobru da odete odmah u apoteku, ali dovoljno dobru da vas usmeri na pravog lekara. Ili da vas smiri.

Ako se u tu jednačinu uključe i podaci sa pametnih satova i sličnih nosivih uređaja, slika postaje još preciznija. Ovi uređaji mere puls, kvalitet sna, nivo stresa, fizičku aktivnost, pa čak i EKG i oksigenaciju krvi ukoliko su te funkcije odobrene na vašem tržištu. Sami po sebi ti brojevi ne znače mnogo. Ali u kombinaciji sa analizom VI mogu postati lični zdravstveni dnevnik. Pomažu lekaru da da dobru dijagnozu, a pacijentu da je bolje razume.

Uslov je, naravno, da pacijent sačuva poverenje u svog lekara, a da VI koristi kao pomoćno sredstvo. Recimo za definisanje pitanja koja će postaviti doktoru i za bolji opis sopstvenih simptoma.

Međutim, upotreba VI u zdravstvene svrhe ima i svojih negativnih strana i to se ne odnosi na pogrešne dijagnoze. Prvi problem je preterano obraćanje VI koje može da vodi u anksioznost. Drugi problem je samouverenost veštačke inteligencije koja ima visok procenat tačnosti, ali i dalje ostavlja dosta prostora za grešku koja nas može koštati zdravlja. Takođe, pomenuti nosivi uređaji jesu korisni, ali oni nisu medicinski instrumenti. Nikako se ne smemo osloniti na njihove rezultate kao da su laboratorijski. Konačno, ubacivanje previše ličnih podataka u sisteme veštačke inteligencije nije zdravo pošto time ozbiljno ugrožavamo sopstvenu privatnost.

Možda je zato najveće pitanje kako će na sve ovo reagovati lekari. Oni su godinama sa dozom ironije slušali pacijente koji dolaze sa “dijagnozom sa Gugla”. Međutim, Dr Gugl je bio enciklopedija bez konteksta, dok mister Klod (Claude, Gemini, ChatGPT, šta ko voli) pokušava da pomogne pacijentu da bolje razume sopstvene simptome. Ako ga lekari prihvate kao alat koji pacijente priprema za razgovor, VI može postati saveznik medicine. Ako ga odbace, dobiće novu, znatno uznapređenu verziju starog problema.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!