Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje „pacijenta“
Iako se zna tačan datum kada je nastao termin “izguglati”, niko sa sigurnošću ne može da kaže kada je rođen dr Gugl. Većina se slaže da je to bilo ranih dvehiljaditih i da doktor sada puni dvadesetak godina. Te dve decenije internet medicine mogu se svesti na jednu naviku: pojavi se simptom, otvori se pretraga. Signal iz tela, pravi ili lažni, nekada je bio znak za trk kod lekara, a pretvorio se u konsultaciju sa dr Guglom. Problem je što taj doktor ne daje dijagnozu već listu linkova među kojima sami treba da nađemo odgovor. Još veći problem je što se pri vrhu obično nalazi najgori scenario.
Tako je nastala digitalna hipohondrija odnosno sajber ili kiberhondrija. Jer se od lakih simptoma, brzim pregledom na Guglu, očas posla stiže do tumora i predinfarktnih stanja. Problem sa guglovom medicinom nije u tome što daje pogrešne odgovore već zato što ne razume kontekst i ne poznaje “pacijenta”. I samo izlistava ono što najviše odgovara ukucanim ključnim rečima.
I to je jedna od oblasti koju veštačka inteligencija drastično menja. Za razliku od pretraživača što nam daju opšte odgovore koji se odnose na celokupnu populaciju, veštačka inteligencija “prati” samo jednog pacijenta i ako joj damo ispravne ulazne parametre, recimo u vidu laboratorijskih analiza (koje može da pročita sa slike), daće dosta dobru dijagnozu i savet. Ne toliko dobru da odete odmah u apoteku, ali dovoljno dobru da vas usmeri na pravog lekara. Ili da vas smiri.
Ako se u tu jednačinu uključe i podaci sa pametnih satova i sličnih nosivih uređaja, slika postaje još preciznija. Ovi uređaji mere puls, kvalitet sna, nivo stresa, fizičku aktivnost, pa čak i EKG i oksigenaciju krvi ukoliko su te funkcije odobrene na vašem tržištu. Sami po sebi ti brojevi ne znače mnogo. Ali u kombinaciji sa analizom VI mogu postati lični zdravstveni dnevnik. Pomažu lekaru da da dobru dijagnozu, a pacijentu da je bolje razume.
Uslov je, naravno, da pacijent sačuva poverenje u svog lekara, a da VI koristi kao pomoćno sredstvo. Recimo za definisanje pitanja koja će postaviti doktoru i za bolji opis sopstvenih simptoma.
Međutim, upotreba VI u zdravstvene svrhe ima i svojih negativnih strana i to se ne odnosi na pogrešne dijagnoze. Prvi problem je preterano obraćanje VI koje može da vodi u anksioznost. Drugi problem je samouverenost veštačke inteligencije koja ima visok procenat tačnosti, ali i dalje ostavlja dosta prostora za grešku koja nas može koštati zdravlja. Takođe, pomenuti nosivi uređaji jesu korisni, ali oni nisu medicinski instrumenti. Nikako se ne smemo osloniti na njihove rezultate kao da su laboratorijski. Konačno, ubacivanje previše ličnih podataka u sisteme veštačke inteligencije nije zdravo pošto time ozbiljno ugrožavamo sopstvenu privatnost.
Možda je zato najveće pitanje kako će na sve ovo reagovati lekari. Oni su godinama sa dozom ironije slušali pacijente koji dolaze sa “dijagnozom sa Gugla”. Međutim, Dr Gugl je bio enciklopedija bez konteksta, dok mister Klod (Claude, Gemini, ChatGPT, šta ko voli) pokušava da pomogne pacijentu da bolje razume sopstvene simptome. Ako ga lekari prihvate kao alat koji pacijente priprema za razgovor, VI može postati saveznik medicine. Ako ga odbace, dobiće novu, znatno uznapređenu verziju starog problema.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zašto bi za Vučića suđenje Novosadskoj dvanaestorki bilo ravno otvaranju vrata ormara punih kostura u njegovom podrumu? Zbog čega izigrava Đuru koji je građanima oprostio što ih tukao? I šta će izuzev velike strepnje i nemira među naprednjacima pokazati pomilovanja pojedinaca iz režimskih redova
Aleksandar Šapić je razbio nos Tatjani Mićić, odbornici pokreta “Kreni-promeni”. Na konferenciji za štampu nije se izvinio žrtvi, već partijskim kolegama iz SNS-a i Vučiću
Ovde će biti razmotrena dva programska cilja Studentske liste: nezavisnost tužilaca koji treba da sprovedu krivični progon za teška koruptivna krivična dela koja stoje u uzročnoj vezi pre svega sa tragedijom zbog survavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i druga koruptivna dela, te lustracija javnih funkcionera
Predstojeći parlamentarni izbori uopšte ne deluju kao izbor, već neobična situacija u kojoj će glasanjem moći da budu smenjeni zavojevači i uništitelji začetaka demokratskog razvoja Srbije. Zbog toga bi na njih trebalo gledati kao na “nulte izbore”, gde će pobeda u potpuno neregularnim uslovima omogućiti da ponovo počnemo da zidamo temelje političkog društva i branimo ga od novog kolapsa. Ovo sad je Neretva i Sutjeska, Termopili i Kajmačkalan
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
