Novembar u Beogradu

Uz sav respekt prema aktivnostima ministra prof. dr Aleksandra Popovića i njegovih saradnika u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine za učinjeno u brojnim akcidentima u Srbiji za vreme njegovog mandata i posebno za u njegovom intervjuu sve opisano na sanaciji višedecenijski zapuštene i zarad tzv. viših ekonomskih interesa raubovane Petrohemije i drugih hemijskih firmi u industrijskoj zoni Pančeva, neprimereno je napadati lokalnu upravu Pančeva zbog uključivanja sirena i obaveštavanja građana o opasnosti po njihovo zdravlje zbog „koncentracije benzena (samo!?) od 125 mikrograma po kubnom metru?“

Ta neprimerenost je još više potencirana obrazloženjem cenjenog naučnog radnika i u naučnim krugovima veoma uvažavanog ministra Popovića da su u Beogradu „te noći bile izmerene samo nešto niže koncentracije“, odnosno da su „tokom prošle i pretprošle nedelje koncentracije na mernom mestu u Bulevaru despota Stefana u Beogradu bile veće nego na Vatrogasnom domu i Vojlovici u Pančevu“!???

Gospodine ministre, umesto što odbranaški i sugestivno postavljate pitanje „da li su u Beogradu svirale sirene, a koncentracija benzena je u više navrata bila viša od 100 mikrograma po kubnom metru?“, dužni ste da građanima Beograda i Srbije odgovorite „zašto u Beogradu nisu svirale šizele kada je zdravlje građana bilo ugroženo koncentracijama benzena koje su bile deset puta veće od dozvoljenih?“, i da li ste vi lično sprečili nadležne da i u Beogradu uključe sirene i upozore građane da preduzmu neke od mogućih preventivnih mera?

Najzad, u ovoj i ranijim vladama Srbije bilo je dosta „neobaveštenih“, ali je ovo prvi put da jedan ministar javno priznaje da je bio obavešten, a da nije ništa preduzeo da se građani blagovremeno informišu o ekološkom genocidu sa dugoročno zdravstveno nesagledivim i ekonomski nemerljivim posledicama!

U očekivanju vašeg javnog odgovora, preostaje mi da (ne)verujem da vi lično i Vlada Srbije u celini nastavljate da prikrivate ono što nam, zarad viših državnih interesa, kao posledice višekratnog NATO bombardovanja industrijske zone u Pančevu 1999., niko od zvaničnih državnih poslenika nije obelodanio ni posle „oktobarskih demokratskih promena 2000.“