Trideset godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma Bosna i Hercegovina deluje nestabilnije nego ikada. Sagovornici podkasta „Šira slika“ – Tanja Topić, Đorđe Vukadinović i Aleksandar Trifunović – govore o urušenim institucijama, političkoj korupciji i opasnim podelama u zemlji
Tema ovonedeljnog podkasta „Šira slika“ je situacija u Bosni i Hercegovini i najnoviji događaji u Republici Srpskoj. Postavlja se pitanje kako oni utiču na stabilnost države? U novembru se navršava tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a deluje da BiH nikada nije bila u dubljoj političkoj krizi nego što je danas.
Kao sagovornici za ovu temu pozvani su Tanja Topić, programska menadžerka Fondacije „Fridrih Ebert“ u Banjaluci, urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović i glavni urednik „Buke“ Aleksandar Trifunović.
„BiH je duboko podeljena. Ona je podeljena po etničkim, ali isto tako i po entitetskim stavovima. Imamo zapravo dve države u jednoj, pri čemu su centralna vlast i institucije na državnom nivou veoma krhke. Imamo ‘opustošenu’ zemlju u svakom pogledu. Nju je pojela politička korupcija u svim etničkim taborima, kako je zemlja podeljena. Takođe imamo sve manje stanovništva, koje je sve starije dobi. BiH je po proseku starosti 55 plus, dakle, u pitanju je društvo koje je pojedeno sa svih strana“, ocenila je Topić.
Aleksandar Trifunović je podsetio na tragičan incident koji odlično odslikava stanje u BiH.
Naime, devetnaestogodišnjak Muhamed, koji se zadesio sa svojim kozama u minskom polju, izgubio je život prethodne nedelje.
„Njegova majka je napisala da od njega ništa nije ostalo… 30 godina posle rata, dečak od 19 godina koji nije imao nikakve veze sa tim ratom, niti je tada još bio rođen, još jedna je njegova žrtva. On nije nastradao u minskom polju, on je nastradao od ove države. BiH je država opasna po život. To se dokazuje u svakoj kriznoj situaciji. Kada su poplave, požari… Kada je bilo koja vrsta nepogode, ova država pokazuje svoju akiutnu nesposobnost“, konstatovao je Trifunović.
Đorđe Vukadinović je naveo da i građani nose breme odgovornosti za sadašnje stanje u Bosni i Hercegovini. Kao remetilačke faktore stabilnosti vidi još i političke elite, međunarodnu zajednicu, kao i „komšiluk“.
„Sve je to što daje doprinos nestabilnosti iz različitih razloga, na različite načine, sa različitim motivacijama. Svi skupa doprinose destabilizaciji BiH. Nekada neko više, nekada neko manje, ali nema sumnje da je saldo negativan“, ukazao je on i podsetio da 30 godina nakon Drugog svetskog rata, 1975. godine, nije bilo nikakvog pomena od rata u Evropi, a radi se o najstrašnijem sukobu u istoriji. Za razliku od toga, rat se u BiH pominje gotovo svakog dana.
Šta učesnici podkasta „Šira slika“ misle o sadašnjoj situaciji u BiH, pogledajte na linku:
Kako se režim sveti profesorima i mlati studente? Ko su sve Vučićević saučesnici? Zašto na njih vlast djeluje kao heroin? Dokle ide Vučićeva zaumna propaganda? Zašto naprednjaci ne smeju izići ni pred sud za prekršaje, a kamo li pred sud za organizovani kriminal? Zbog čega žele da preko Petrova zamene Ustv Srbije da Statutom SNS-a.
Tema lustracije ponovo je aktuelna u Srbiji. Do ranih 2000-tih ova reč gotovo da nije korišćena, a onda je postala tema oko koje se lome koplja. Debata o njoj živi i danas. U ovoj epizodi donosimo izvode iz tekstova o lustraciji koje je „Vreme“ objavljivalo u protekle dve decenije
Godine 2016. održani su tek drugi, od mnogobrojnih naprednjačkih vanrednih parlamentarnih izbora. Tokom izborne kampanje, Slobodan Georigijev piše o mehanizmima krađe i uspostavljanja Vučićeve svemoći. Deset godina kasnije, ispostavlja se da je sve iz ovog teksta istina, iako je tada bilo nagađanje.
Kada je 15. januara 2000. godine došlo do pucnjave u holu hotela Interkontinental, svi su znali da je reč o kriminalnom obračunu. Malo ko je slutio da je te noći karijeru završio Željko Ražnatović Arkan, kriminalac, paravojni vođa, političar i poslastičar. O njegovoj dugoj i raznovrsnoj karijeri za “Vreme” je tog januara 2000. pisao Miloš Vasić.
Dan Republike Srpske, 9. januar, ustanovljen je još 1992. godine. Međutim, najintrigantnija proslava ovog dana dogodila se 20 godina kasnije. Božidar Stanisavljević star 60 godina, u dvorani Borik, sakrio je, uoči proslave ovog dana, eksploziv, puške i još drugog naoružanja. U januaru 2012. Miloš Vasić u Vremenu piše o tome.
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
