Trideset godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma Bosna i Hercegovina deluje nestabilnije nego ikada. Sagovornici podkasta „Šira slika“ – Tanja Topić, Đorđe Vukadinović i Aleksandar Trifunović – govore o urušenim institucijama, političkoj korupciji i opasnim podelama u zemlji
Tema ovonedeljnog podkasta „Šira slika“ je situacija u Bosni i Hercegovini i najnoviji događaji u Republici Srpskoj. Postavlja se pitanje kako oni utiču na stabilnost države? U novembru se navršava tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a deluje da BiH nikada nije bila u dubljoj političkoj krizi nego što je danas.
Kao sagovornici za ovu temu pozvani su Tanja Topić, programska menadžerka Fondacije „Fridrih Ebert“ u Banjaluci, urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović i glavni urednik „Buke“ Aleksandar Trifunović.
„BiH je duboko podeljena. Ona je podeljena po etničkim, ali isto tako i po entitetskim stavovima. Imamo zapravo dve države u jednoj, pri čemu su centralna vlast i institucije na državnom nivou veoma krhke. Imamo ‘opustošenu’ zemlju u svakom pogledu. Nju je pojela politička korupcija u svim etničkim taborima, kako je zemlja podeljena. Takođe imamo sve manje stanovništva, koje je sve starije dobi. BiH je po proseku starosti 55 plus, dakle, u pitanju je društvo koje je pojedeno sa svih strana“, ocenila je Topić.
Aleksandar Trifunović je podsetio na tragičan incident koji odlično odslikava stanje u BiH.
Naime, devetnaestogodišnjak Muhamed, koji se zadesio sa svojim kozama u minskom polju, izgubio je život prethodne nedelje.
„Njegova majka je napisala da od njega ništa nije ostalo… 30 godina posle rata, dečak od 19 godina koji nije imao nikakve veze sa tim ratom, niti je tada još bio rođen, još jedna je njegova žrtva. On nije nastradao u minskom polju, on je nastradao od ove države. BiH je država opasna po život. To se dokazuje u svakoj kriznoj situaciji. Kada su poplave, požari… Kada je bilo koja vrsta nepogode, ova država pokazuje svoju akiutnu nesposobnost“, konstatovao je Trifunović.
Đorđe Vukadinović je naveo da i građani nose breme odgovornosti za sadašnje stanje u Bosni i Hercegovini. Kao remetilačke faktore stabilnosti vidi još i političke elite, međunarodnu zajednicu, kao i „komšiluk“.
„Sve je to što daje doprinos nestabilnosti iz različitih razloga, na različite načine, sa različitim motivacijama. Svi skupa doprinose destabilizaciji BiH. Nekada neko više, nekada neko manje, ali nema sumnje da je saldo negativan“, ukazao je on i podsetio da 30 godina nakon Drugog svetskog rata, 1975. godine, nije bilo nikakvog pomena od rata u Evropi, a radi se o najstrašnijem sukobu u istoriji. Za razliku od toga, rat se u BiH pominje gotovo svakog dana.
Šta učesnici podkasta „Šira slika“ misle o sadašnjoj situaciji u BiH, pogledajte na linku:
Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil
Prošle nedelje svedočili smo još jednom sukobu „partizana" i „četnika" na uglu beogradskih ulica Simine i Knjeginje Ljubice. Tu je kolaboracionistički premijer Srbije Milan Nedić izvršio samoubistvo 4. februara 1946. U ovoj epizodi donosimo tekst u kom smo preneli izlaganje naše čuvene istoričarke Olivere Milosavljević, sa skupa na kom je iznela dokaze o nedvosmisleno kolaboracionističkoj prirodi Nedićeve vlade.
U novoj epizodi podkasta Ova situacija, Aleksandra Krstić, Sloba Georgijev i Filip Švarm analiziraju da li je moguće da Aleksandar Vučić jednog dana ode u političku penziju — i da li uopšte umemo da zamislimo Srbiju bez Vučića
Od danas, na sajtu „Vremena”, našem YouTube kanalu i drugim platformama za slušanje, donosimo novi audio format „Intervju Vremena - Glasovi pobune”.
Januar 1997. bio je mučan i hladan. Protesti zbog krađe lokalnih izbora bili su u punom jeku. Sedam dana, policija je sprečavala studente da prođu kroz Kolarčevu ulicu. A onda je patrijarh Pavle rešio da Beogradom prođe svetosavska litija, koja, inače, ne postoji. Pod pritiskom te odluke, u noći između 26. i 27. januara 1997. kordon se povukao, a “Vreme” je imalo reportera na licu mesta.
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
