Tiranija

Apsolutni vladar, na vlasti nezakonito, uzurpator; zao, nasilnik, despot; moć ili autoritet sprovodi silom…

A šta je bio Edip? Današnji prevodioci originalni naslov tragedije Oedipus Tyrannus ublažavaju kao Kralj Edip ili Car Edip. S razlogom, jer loša reputacija tirana traje već oko 2500 godina.

Kada je između VIII i VI veka stare ere došlo do naglog ekonomskog uspona grčkih gradova i njihovog širenja na sve obale Mediterana, ranija kraljevstva su već nestala, stvarnu vlast držala je zemljoposednička aristokratija ili novobogataši, oni koji su prvi shvatili vrednost tek izmišljenog novca.

Tako nastaju tirani – ljudi spremni da, uz podršku siromašnih građana, preuzmu vlast bez ikakvog osnova u plemenitom poreklu ili postojećim zakonima zajednice. Ono malo što danas znamo o tiranima kakvi su bili Perijandar i Kipsel u Korintu, Polikrat sa Samosa ili sicilijanski tirani Gelon, Hijeron I, Dionisije Stariji, Dionisije Mlađi i Hijeron II, ne opravdava zastrašujuće loše mišljenje o njihovoj tiraniji. Svi su nastojali – i uglavnom uspevali – da od gradova kojima su vladali načine kulturne, umetničke, trgovačke i političke centre. Izdržavali su najslavnije graditelje, filozofe, pesnike, umetnike svake fele, osnivali nove gradove…

Većina grčkih tiranida završila je u drugoj ili trećoj generaciji. Kaže se da je sirakuški tiranin Dionisije rođenom sinu zamerio što se prema nekom sugrađaninu bezobzirno ponaša: „Ja se nikada nisam tako ophodio“, rekao je. „Ah, ali tvoj otac nije bio tiranin“, odgovorio mu je sin. „I nije“, zaključio je Dionisije, „ali ako se ti budeš tako ponašao, ni tvoj sin neće biti tiranin“.

Tako je i bilo: veliki deo tiranida okončan je – demokratijom, a tiranija postala – metafora.

Ili globalna tiranija demokratije.