Sloboda običnog života

Ponekad jedna reč ume bolje da opiše vreme nego tomovi knjiga, sati filmova i kompleti novina ili časopisa. Kao što je donedavno kompanija bila univerzalno ime za svaku poluporodičnu firmu koja se bavi sumnjivim poslovima zasnovanim na sivoj ekonomiji u ovom transparentnom, tranzicionom vremenu, tako je usporavanje reč koja će obeležiti nekoliko početnih godina ovoga veka koji nam je, samo u prvoj godini svoga postojanja, doneo više lepih vesti nego cela poslednja decenija prethodnog. Transfer u Hag jednog čoveka koji je žurio u istoriju, bez obzira na posledice, najavljuje tako potrebno, blagotvorno usporavanje naše nacionalne istorije koja nas je često preticala svojim izazovima tako da godinama posle nismo uspevali da se oporavimo. Usporavanje prirodnog priraštaja donelo bi više zadovoljstva ne samo Kinezima nego i našim komšijama Albancima, a usporavanje starenja ćelija ljudskog organizma, na kojem ovog časa intenzivno rade timovi naučnika u celom svetu, produžilo bi ljudski vek, kažu, na 150 godina. Eksperimentalno dokazano usporavanje Zemljine rotacije, medjutim, preti da u dalekoj budućnosti ugasi život na ovoj planeti, tom našem jedinom istinskom mestu rodjenja hiljadama godina starijem od bilo koje nacije, vere ili religije, zbog kojih smo život na njoj učinili skoro nepodnošljivim.

Posle neverovatnog tehnološkog i životnog ubrzavanja koje nam je doneo kraj dvadesetog veka, Microsoft i Ericsson, već mesecima registruju usporavanje u razvoju softverskih programa, a najčuveniji američki psihijatri savetuju svojim klijentima da, umesto da pozovu prijatelja mobilnim telefonom, prošetaju do njega i popričaju na miru, bez tehnike i napetosti. Desetine nepročitanih mejlova u vašem inboksu, stotine komercijalnih i predizbornih poruka u poštanskom sandučiću, skrivene kamere na svakom koraku, tajanstveni natpis Ograničeno na ekranu vašeg telefona, koliko god znače renesansu novih mogućnosti predstavljaju istovremeno ograničavanje slobode u najprostijem, rudimentarnom vidu. Ako se ne javite na poziv, žena vas pita zašto se niste javili, ako se javite gde se nalazite, a ako ste nedostupni zašto ste bili nedostupni. Neka neobjašnjiva sloboda koju osetite kad zaboravite mobilni telefon kod kuće možda najbolje opisuje ovaj pojam, tako staromodan u svojoj lepoti i tako moderan u svojoj suštini. I dok se, tako iznenada oslobodjeni, Cetinjskom ulicom penjete ka srcu Balkana, po ko zna koji put shvatate da je ta jedna, jedina reč ono što bi vam u ovom trenutku bilo dovoljno da razumete prokletstvo prelaznog vremena i one retke ljude koji ne žele da imaju mobilni telefon. Taj otpor koji oni osećaju prema toj simpatičnoj napravi nije otpor protiv napretka nego protiv čitavog jednog vremena koje nam je ubrzavalo istoriju i ukidalo slobodu, glorifikujući tehnologiju, nove medije, lažne vrednosti i pink kulturu, dok su hiljade ljudi kopale po kontejnerima i sanjale jedan običan ljudski život, sa malo sentimenta i neobičnih ljubavi, kao u Kunderinom romanu.