(1966–2010)
Nikada nisam razmišljao o tome, da ću nekom svom prijatelju pisati nekrolog. Pogotovo ne u dogledno vreme. Mi imamo četrdesetak godina. Pogledao sam u novinama kako se to radi. Pa ću prvo da prepišem šta su drugi napisali: Rade Pribićević preminuo je u ponedeljak u 44. godini. Dodaću, u snu, između tri i pet ujutru, stalo mu je srce. Dodaću i da se tog dana vratio sa Palića gde je bio sa ženom i četvorogodišnjom ćerkom. Bio je direktor za korporativne poslove Danube Foods Group i predsednik UO Bambi Banata i Sekopaka i član Srpske asocijacije menadžera. Radio je za Knjaz Miloš, British American Tobacco, a pre menadžerske karijere kao advokat.
Bio je uspešan i uživao je u uspehu. Važio je za jednog od top menadžera u Srbiji. Posao ga je zabavljao, zabavljalo ga je što je postao medijska ličnost. Kretao se u krugu poslovnih i uticajnih ljudi, a nikada nije postao deo njih. Bio je jedan od nas među njima, istomišljenik, dečko iz Pete beogradske gimnazije, student prava iz Beograda. Poznavao ih je, analizirao ih je, a on njima nikada nije bio sasvim jasan. Slikao bi se za „Gloriju“, a onda bi se sprdao na sopstveni račun. Igrao je igru koju je odabrao. Ali je istovremeno bio, i to će i ostati, deo one drugačije Srbije.
Radeta je poznavao „čitav grad“. Još mnogo pre nego što je postao poznati direktor. Znali su ga iz Cvetića, sa Akademije, iz Kinića. I ako je zemljom kročio čovek koga uspeh nije promenio, to je bio Rade Pribićević. Svakog prvog četvrtka u mesecu nalazio se sa prijateljima u restoranu Zaplet. Prozvali su sebe grupom G4 i napravili instituciju od toga. Za Radeta je to bila svetinja. Tu je korporacijski direktor mogao da bude onaj dečko koji je pravio žurke u Šumicama kada mu roditelji nisu bili kod kuće. Mnogi će ga kao takvog pamtiti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
