Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
U svetu se govori 7000 različitih jezika, od kojih bi polovina mogla da nestane već do kraja veka. Koliko različitih kulturnih iskustava, neverovatnog bogatstva simboličkih sistema i estetskog nasleđa time nestaje u magli zaborava?
Pod pokroviteljstvom vašingtonskog Instituta Smitsonijan pokrenut je nedavno „Projekat Rozeta“, koji treba da omogući globalnu saradnju jezičkih specijalista i onih koji vladaju ugroženim maternjim jezicima (native speakers) radi izgradnje javno dostupne digitalne biblioteke svih jezika.
Arhiva svetskih jezika se elektronski upisuje na „rozeta disk“ veličine ljudskog dlana, koji su dizajnirali umetnici, lingvisti i arhivisti. Sadrži oko 13.000 stranica mikroskopski sitnog teksta sa uzorcima 1500 ugroženih jezika. Stranice su mikroskopski smanjene i upisane na veoma maloj površini čvrstog nikla, ne većoj od 100 nanometara. Svaka stranica zauzima površinu prečnika od samo 400 mikrona, veličinu preseka pet vlasi ljudske kose. Da bi bila štampana, stranica treba da se pomoću mikroskopa uveliča 650 puta, mada se ona može čitati i (samo) sa stostrukim (100) uvećanjem.
Projekat je dobio naziv po kamenoj ploči koju su 1801. otkrili Napoleonovi vojnici u delti Nila, u mestu Rozeta. Ta kamena ploča, koja se sada nalazi u Britanskom muzeju, sadrži tri vrste pisma, starogrčko i dva staroegipatska, bila je ključna za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa i za proučavanje nasleđa antičke egipatske civilizacije.
Neko će se pozvati na Konvenciju o svetskoj kulturnoj baštini (1972), na to da svedočanstvo o ljudskoj kulturi zaslužuje da bude očuvano. Novi pokušaj očuvanja nestajućih jezika možda predstavlja i nešto više od pukog očuvanja kulturnog pejzaža (kao spomenika, koji bi promene falsifikovale i uništile).
Rozeta poduhvat je možda inspirisan iskustvima kulturnog pluralizma, i postmodernim konceptom povezivanja vlastite kulture i kulture Drugog, potrebom da se umanji totalni „čistački“ učinak neoliberalnog duha vremena, zasnovan na kulturnom imperijalizmu, globalnoj homogenizaciji i unifikaciji kao obliku postkolonijalne dominacije.
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
