Preko ograde

Dok je Sloba prehlađen, na TV B92 imamo priliku da gledamo prenose sa suđenja nižeg ranga. Bez ulaženja u težinu optužnice, mora da se zna ko je u Hagu oskarovac, Blistavi um i kosmička inteligencija, a ko može da konkuriše za najbolju epizodnu ulogu i namešta krevet Velikoj Glavi. Dakle, na jednom od suđenja B-produkcije, hrvatski branitelj je u svojoj uvodnoj besjedi naširoko počeo da objašnjava svoje viđenje uzroka krize u Bosni i Hercegovini. Tip zaista izgleda kao da je izvučen iz američke TV serije, mlati rukama, glumata, ubacuje duhovite komentare i generalno smara sudijsku trojku (dve tamnopute sudinice i jedan kosooki sudija). Taman kada im je objašnjavao sistem teritorijalne obrane i društvene samozaštite (TO i DSZ), reditelj prenosa je prikazao kako drugaricama sudijama klecnu glave u trenutku dok blažene tonu u san, a sudija suzio kapke – jedva gleda. Bilo je tek 11 sati pre podne, o kako je dug bio taj dan u Hagu.

Milošević je (to svaki normalan čovek na Trgu republike zna) sistematski zaražen virusom gripa, a čuo sam i kako. Zavrću mu diznu za dovod vazduha u ćeliju, pa mora da diše na škrge. Mučio se, mučio, pa se prehladio.

Za to vreme u Zabeli je ponovo počela frka. Ne razumem. Gledam „Rikošet“, „Ekspirijum“, „Dosije murija“, „Pozovite 92“, sve emisije u kojima se policija uspešno hrve s kriminalcima, hapsi i privodi, ispituje. Ne znam šta posle biva sa lošim momcima, ali neki od njih izgleda završe u Zabeli, ili nekom drugom zatvoru. Tamo u kasetofonu držiš utoku, dobro je pri ruci imati bajonet, lepo je da šetnje traju četiri sata, radi druženja, a povremeno dođe do pobune. Stradao je nesrećni Hanibal (ako ime opisuje karakter, sumnjam da je uzor bio dubrovački pesnik Hanibal Lucić). Kad god se u Srbiji pomenu obaveštajne službe, po pravilu izbijaju nemiri u zatvorima. Sada je tamo u toku diferencijacija među zatvorenicima, koja je poslednji put bila drastična i surova. Opet na televiziji gledam snimke napravljene isključivo preko ograde, nema zezanja.

Dok neki štrajkuju, drugi rade. Odličnu ocenu za primerno zalaganje u oblasti marketinga zaslužila je Suzana Mančić – nacionale. Kako samo ubedljivo nudi dijapazon preparata koji rešavaju sve naše probleme. Na stranu urasli nokti, braon zubi ili šumeće tablete za mršavljenje – zanimaju nas isključivo grudi. Suzi se isprsi, natrći, stavi olovku pod sisu – ona stoji – nije dobro. E, tu nastupa preparat od afričke biljke u stiku, posle tri nedelje aplikacije (ne po bradavicama, može okolo) to se podigne, to nabuja u proseku od dva do četiri centimetra. Ajd opet olovku pod sisu – sad pada na podlogu ili tle. Ima ona i neku učenicu, ali mala ne zna, priča mehanički, odnosno čita s idiota. Suki te nasmeje, malo vrcka, malo priča viceve – k’o da gledaš italijansku televiziju.

Na 3K ste do sada mogli da pevate, glumite, a od ove nedelje možete da pucate penale golmanu Obilića, s bele tačke bez kopačke. Isto ko Hugo, samo za odrasle, a umesto Huga, upravljate automatskim Peletom. Punilac ovog oruđa je voditelj Dule Bauk, kojeg prati simpatična bolničarka. Imaju i gosta u emisiji, bila im grupa Alisa, koju sam očekivao na Trgu, ali ispališe. Ciklus ovog benda je cirka deset godina, a kada ih budem ponovo čuo, uplašiću se od bombardovanja. Golman Obilića ne plaši se jedanaesterca, ali će se plašiti Bauka. Da podsetim, u Crnoj Gori postoji sličan kviz, samo se puca iz pištolja. Jedan takmičar vezanih očiju drži utoku, a drugi od kuće telefonom nišani. Kod nas je sve transparentno, malo smo brži u tim reformama, biće neophodno da se što pre izvrši harmonizacija i razoružanje unutar Unije, a naročito kod igara za gledaoce.

Takođe smo postigli pluralizam erotskih telefona, na svim kanalima tako da konzument može da bira u skladu sa sopstvenim političkim, verskim i nacionalnim ubeđenjima.