Pravac – cirkus!

Gledaoci TV programa u Srbiji često govore o njemu kao o „onom cirkusu na televiziji“ ne precizirajući o kojoj stanici ili emisiji je reč. Pošto već nekoliko nedelja u Beogradu gostuje pravi cirkus, i to iz Monte Karla, razmišljam o adekvatnosti ove metafore. Bio sam, naravno, u pravom cirkusu, sve u želji da uživo vidim Marija i Moniku Belući, a manje zbog dresiranog nosoroga. Svi umetnici i artisti deo su agencije živopisnog naziva „Nomad“, što nam je saopštila gospođa prezenterka na početku predstave.

Od artista sam ove nedelje na TV CG zapamtio gospodina Stanka Đuričkovića, Crnogorca koji drži Ginisov rekord u penjanju stepenicama – ali na rukama. Pred sudijama, familijom i prijateljima, on je 50 stepenika savladao za 27 sekundi. Posle je gostovao na svim televizijama bivše Jugoslavije, a sa Borom Miranovićem, kraljem Crne Gore i brda (inače jednim od prešjedničkih kandidata kad su se nadmetali Momo i Milo), snimao je igrani film o vanzemaljcima. I danas je u odličnoj kondiciji iako se sa šampionskih 95 popeo na 105 kila. Eto šta radi domaća kuhinja.

Drugi kandidat za cirkus sa malih ekrana je majstor nunčaku veštine, koji je demonstrirao svoju kombinovanu tehniku u jutarnjem programu na TV Pinku.

Oni su promenili znak firme i šibnuli se preko cele Bosne, multietnički – mašala. E u tom jutarnjem programu – majstor vitla nunčakama, publika glasa putem sms-a da li da voditeljku i dalje klate po studiju u betmenovom kostimu, a ispod slike teku pozdravi i čestitke kao na neprežaljenom Radio Šapcu. Pošto je voditelj slavuj Mačve i Podrinja, nije slučajno da jutro na Pinku sve više liči na one loše i bedne cirkuse koji su povremeno svraćali u Slobinu Srbiju. Muče onu sirotu voditeljku Anđelku gore nego životinje u cirkuskim predstavama.

Umesto da govorimo o jeziku ovdašnjih medija, prisetimo se samo jezika Cirkusa. Setite se onog umetničkog esperanta kojim govore cirkusanti – neponovljiva kombinacija koju začudo svi razumeju. Na RTS-u je emitovana reportaža iz Beča – gde deca ex-Yu gastarbajtera pohađaju časove srpskog i hrvatskog. Neverovatno, ali postoje odeljenja gde zajedno sede Rumuni, Srbi, Hrvati, Vlasi, Romi i ko zna sve koje manjine. OK, većina dece ima nemačka imena i natucaju srpski, ali gotovo svi govore po tri jezika i svi se razumeju. Eto, cirkus može biti metafora za složnu i šaroliku familiju gde se puno radi.

Pošto su cirkusanti ljudi bez korena, život ih je naučio da lako uspostavljaju kontakt sa lokalnom publikom. Jedan od proverenih načina je da klovn, na primer, potraži asistenta u publici. Uvek se pronađe neki hrabri tata, koji automatski postaje superheroj u očima svoje dece, da dobrovoljno uđe u cerkl posut piljevinom. Tamo mu vežu oči, prislone ga na drvena vrata i kobajagi gađaju indijanskim sekiricama. Na TV Politici u emisiji „Sport plus“ saznao sam da postoji Medija liga i u praktičnom pucanju. Novinari prangijaju iz neke Zastavine pištoljčine koja se zove – „top“. Kao imali su tremu, zadrhtala ruka u junaka, loše se plasirali. Baš me zanima ko vodi na tabeli – možda „Policijski glasnik“. Ima li „Vreme“ tim i ko tu zna sa utokom?

Na kraju, moram da priznam da sam ipak video Marija Belućija u beduinskom kostimu dostojnom Valentina, kao dresera domaćih i divljih životinja. Čovek samo pucne bičem i živina od patke do nosoroga trči u krug, propinje se, poklanja publici i napušta arenu. Nažalost, na televizijama vlada sloboda i demokratija, nema biča, nema cenzure i nema dresera. Sve životinje i ljudi po svojoj slobodnoj volji izvode sopstvene tačke. Veoma je upečatljiv majageri Velje Ilića kojim je milimetarski precizno pogodio fasciklu sa novinarskim pitanjem novinara televizije Apolo iz Novog Sada. Ne bi to ni nosorog pod bičem senjora Belućija tako izveo. Srećom, nisu mu nunčake bile pri ruci. Gospodin Veselinov je po sopstvenoj volji napustio trupu – a ruku na srce – i publika mu je već predugo zviždala.

Za dalja poređenja cirkusa i televizije ostaju nam teme golišavih tetki na trapezu i klovnova, ali ćete i sami naći odgovarajuće paralele. Na kraju, umesto da zijate u ekran, okupite familiju pa pravac – cirkus, tamo vaš glas i aplauz nekome nešto znači. Možete da postanete heroj dana u očima dece, a pošto je svaki internacionalni cirkus eksteritorijalan – bićete na dva sata u nekom inostranstvu, makar i među životinjama!