Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Uskoro će se prodavati porušeno zdanje Generalštaba, zašto u paketu ne skinuti s vrata poreskih obveznika i Dom JNA
Prva iskustva s vlašću, oružanom, mnogi Beograđani sticali su pokušavajući da upadnu na filmske projekcije u Domu Udbe (današnji SKC) ili u Dom JNA. Ove dve tada privilegovane ustanove puštale su gledaoce samo uz propusnice, dakle, ulaz je bio dozvoljen za murijaška i vojna lica, uključujući tu i njihovo potomstvo. Ostatak sveta mogao je samo da im zavidi jer sve što je valjalo prvo se „vrtelo“ – tamo gde treba.
Doma Udbe više nema, ali eno u centru grada Doma JNA, odakle nedeljom trešte svadbarska kolca, a ponekad i neki zastavnik nešto namala pa se to izlaže.
Jedno od pravih pitanja metropole jeste isplati li se poreskim obveznicima da plaćaju izdržavanje onolike zgradurine u samom centru Beograda ili bi vojska mogla nju da proda, od te love kupuje džebanu, stanove za oficire i šta joj još treba a da se ovaj kolos, koji je na raskalašno bečki način zahvatio čitav kvart, privede nekoj drugoj nameni.
Verovatno je pravi trenutak da Beograđani otvore ovo pitanje. Nedodirljivih nema, ode i zgrada CK na Ušću, a kako stvari stoje, odoše i obe zgrade Generalštaba jer, govori se da će savezna vlada uskoro doneti odluku o prodaju tih ruševina nastalih usled NATO bombardovanja.
Nadležne gradske službe pritiskaju je da tu odluku donese jer zgrade nije moguće i nije racionalno obnoviti, a posebno je glupo ostaviti Generalštab u centru grada. Eno i Pentagona podaleko od centra Vašingtona DC. Po najskromnijim procenama, samo građevinsko zemljište na kome se nalaze ruševine Generalštaba vredi oko 6.000.000 dolara, a koliki bi tek bio novac od izgradnje hotela na tom prostoru, za šta su se neke strane firme, tobož, već interesovale.
Novo doba traži i novo razmišljanje, pa u ovaj ruševni paket treba uključiti i Dom JNA, možda najvredniju zgradu u centru Beograda, u koju se još ulazi s nekim propusnicama i koja samo svedoči o nekadašnjoj privilegovanosti profesije za koju nismo smeli ni da pitamo koliko nas košta.
Za svadbarska podvriskivanja i SMB kulturno-zabavni program može se naći i skromnije rešenje, a ovu zgradu treba vratiti onima koji plaćaju za nju.
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
