foto: m. milenković
Poslednjeg vikenda u maju, u Domu sindikata je održan Prvi beogradski internacionalni festival osoba sa invaliditetom – Bosi fest 2010. Podnaslov ovogodišnjeg festivala je „Nevidljive razlike i vidljive sličnosti“, a teme su bile kultura, sport, turizam i obrazovanje.
Pored glavnog filmskog programa u kome je prikazano preko 60 emisija i filmova o životu osoba sa hendikepom, posetioci Bosi festa 2010 su mogli da učestvuju u likovnim i foto radionicama, muzičkim, scenskim i dečjim programima i tribinama.
Gran Pri Festivala dodeljen je američkom filmu Portreti emocija producenta i reditelja Slavomira Grunberga. Plaketu za najbolju režiju je dobio holandski film Drona i ja, a za najbolji scenario nagrađen je Sakupljač iz ulice Bedford, Eliosa Eliota iz Njujorka.
Za najbolju TV emisiju diplomu je dobila reportaža RTS-a „Deca leptiri“, koja govori o retkoj bolesti, bulioznoj epidermolizi (EB). Za film su zaslužni reditelj Predrag Srećković i urednica i scenarista Jelena Mićić, koja za „Vreme“ kaže da ovu nagradu shvata kao ohrabrenje i obavezu da se priča o ‘Deci leptirima’ ne završi na jednoj emisiji: „Najmanje što mediji mogu da urade je da podrže obolelu decu i njihove porodice u svakodnevnoj borbi sa ovom nezamislivom bolešću. Sam Festival je podsticaj autorima da se suoče sa teškim, ali značajnim temama i pronađu najadekvatniji način da ih predstave javnosti.“
EB je nasledna, kožna i još uvek neizlečiva bolest usled koje se stvaraju plikovi na koži obolelih. O bulioznoj epidermolizi i „Deci leptirima“ „Vreme“ je pisalo krajem februara ove godine.
Prvi beogradski filmski festival osoba sa invaliditetom su podržali Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Savetodavno telo OSI pri Kabinetu gradonačelnika grada Beograda, gradske opštine Stari grad i Vračar i Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
