Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Nekad se šišalo na nulu, sad se šišaju na keca. I to pevačice. Promenile se mašine nularice i jezik svakidašnji. Sad kec kolo vodi.
Nekad je nekome padao kec na desetku, sad obrnuto: „Da je meni Ražnatović Ceca, došla bi mi desetka na keca.“ Sve se vrti oko keca. Nekad je devojku trebalo odvojiti zbariti, obariti, namagnetisati i ukrotiti. Sad se smuvaju na keca. Neko vata ribe na keca. Neki se kapiraju na keca. Pogledaju se i to je to. Neki bi se i ženili na keca.
Neko nekoga i pređe na keca.
Kec je nekada bio „zastava 101“, loš, ali naš, opasna karta (kečiga) i jedinica u školi. Sada je kec merilo za uspeh.
Uštrojiti keca znači, kažu, uraditi nešto izuzetno dobro, efektno. Zamislite, sad, nesporazum u kući, kad klinac dođe, baci torbu s vrata, i kaže kevi: „Uštrojio sam keca u školi!“
Uraditi nešto na keca može neko ko nije previše brzoplet, šeprtljiv ni bezglavi brzozbor. To može samo filadelfija, snalažljivko, dovitljivko, promućuran čovek.
Reč dolazi iz omladinskog žargona i znači odjednom, iz prve, otprve, bez prethodnog razmišljanja, odmah, umah, namah, iznebuha, izubaha, na brzaka, na mlaz, iz cuga. Može da znači i očas, naglo, neočekivano, ali zbrzati, frknuti.
Možda reč dolazi iz i one preterane sklonosti ka igrama na sreću. Šabana Bajramovića, nezamenjivog ciganskog muzičkog kralja, pitali jednom da li je nekad bio razočaran u životu. Nije odmah razumeo šta ga pitaju, a onda se setio: „Kako da ne, igram keca, a ono bude nula…“
Ta formula koja godi mladima podložnim neurotičnoj težnji ka sreći i efekton obrtu, podrazumeva bljesak intuicije, rad klikera. Slevačiti, smandrljati, mogu samo alamunje ili kalamunje, luckaste osobe nepredvidivih impulsa i brzopleti jebivetri koji nisu vidra ni kralj Milan na tenku.
Taj izraz možda govori o nestrpljenju, brzopletosti i nepromišljenosti koja vlada duhom našeg vremena. Ona potiskuje reči kao truditi se, majati se, batrgati se, upeti se i upinjati, paštiti se i trsiti se, nastojati, truditi se, batrgati se oko nekoga ili nečega. Kao da svi čekaju da nešto padne na keca.
Neće svakom da upali kec, ni da upadne sekira u med! Evo, pogledajte ovo sada…
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
