Gde se sreću nevladine organizacije i država
Pošto smo se uspešno izborili za promene – uz ogroman doprinos trećeg sektora, to jest, nevladinih organizacija (NVO), čiji su neki članovi danas u vladi i privredi, vreme je da saradnju pomaknemo korak dalje.
Stručnosti i entuzijazma ne manjka nijednom sektoru. Tokom godina, nevladine organizacije razvile su mnoge nove sposobnosti, načine rada i oblike komunikacije koji moraju ostati deo naše društvene geografije i unaprediti se. Za to je porebno nekoliko jednostavnih koraka: hitno doneti novi zakon o nevladinim organizacijama, uskladiti poreske zakone tako da obuhvate specifično poslovanje NVO i stimulišu korporacijsko donatorstvo poreskim olakšicama, ustanoviti fond pri vladi (nalik na britanski DfID ili američki USAID) za potrebe finansiranja nevladinih organizacija u lokalnoj zajednici ili humanitarnim intervencijama van zemlje, razvijati nacionalne stategije uz punu saradnju sa NVO-om i uspostaviti upotrebljive mehanizme razmene informacija i saradnje.
Kad je reč o nacionalnoj strategiji za rešavanje problema izbeglica i raseljenih koja je sada došla na red (pošto je u prethodnom režimu vladala srategija proizvodnje izbeglica i raseljenika), u nju treba od samog početka uključiti nevladine organizacije, a ne naknadno od njih tražiti sugestije. Ta strategija još predstavlja poverljiv dokument od stotinak strana (nadam se i sa dalekosežnom vizijom), za koji lokalne nevladine organizacije mahom čuju po kuloarima. Ne dovodeći u pitanje kompetenciju vladinih tela koja tu strategiju proizvode, i ne zanemarujući eventualno prisustvo nekadašnjih pripadnika nevladinih organizacija sektora u tim telima, mislim da bez NVO-a ne može biti održivog i doslednog programa koji ne gubi iz vida pojedinca. NVO je do sada ponajviše brinulo o izbeglicama i pomagalo im da ostvare svoja prava. Već dugo traje niz prekograničnih aktivnosti koje su se odvijale lakše kad bi države bivše Jugoslavije ratifikovale i primenile neke dogovore i založile se za pojednostavljivanje viznog režima.
U lokalnoj zajednici, NVO ima naročitu sposobnost da stvori mrežu podrške i obezbedi ona sredstva i programe koja država ne može. Dobar, negde već i dokazan mehanizam za takvu saradnju su zajedničke radne grupe na lokalnom nivou između vlasti i NVO-a.
S obzirom na reforme u privredi, treći sektor uz dobru regulativu može da bude ne samo efikasna mreža socijalnih i srodnih usluga nego i dobar izvor novih radnih mesta, zanimljivih, drugačijih i izazovnih za one koji žele da rade nešto smisleno i korisno.
Biće nam lakše ako svako ponese jedan deo tereta. Posla ima za sve.
Reka Drina je u blizini Loznice „pocrvenela" zbog, kako kaže Vodovod, otapanja snega koji je na putu do reke spirao naslage boksita. Udruženje Eko straža tvrdi da je uzrok promene boje druge prirode
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
