Mihajlo Lenon

Evo kako stoje stvari. Prvo su se pobunili pevači, u emisiji NT televizije Pink, jer nema zakonske regulative koja se bavi poreskom politikom i socijalnom zaštitom u sferi estrade. Vesna Rivas i Anči, kao predstavnice esnafa iz obe republike, otkrile su samo delić patnje koju naši umetnici (a naročito umetnice) imaju kada im se na turneji upale desni, zaboli ih zub, ili ne daj bože ostanu bez ono malo glasa. Ne mogu oni ko sav normalan svet da uzmu knjižicu, pa u dom zdravlja kod doktora. Osuđeni su na privatnike, na alternativnu medicinu, ili da stisnu zube, isture grudi i pevaju kroz suze. Kažu da ih dere ko stigne, konkurencija nelojalna, a gde je penzija i spokojna starost. Kažu da oni ne mogu ko radnici, na ulicu, ili pred vladu, pa u generalni štrajk. Tu su uvek štrajkbreheri da preuzmu tezge, a nije ni humano prema publici.

Tek zatim, dodijalo je i Crvenim beretkama da apse po obrenovačkoj pijaci, među stokom i paprikama, a sve bez zakonske regulative, pričestili se ljudi u Kuli i počeli štrajk. Na televiziji sam video zbunjene građane kako šetaju oko Centra Sava, malo im je vuna kićo, ali ‘oće da vide svojim očima. Poneko donese sendviče, poneko cveće, ko šta ima. Sendviče, to razumem, tako se donosilo i studentima ’96. ali cveće, to mi na autoputu liči na ispraćaj vojske u pohodu na Vukovar. U noći pred štrajk, u Kuli su bili i premijer i pregovarač Jovanović, lepo se ispričali, neko ih snimio tajnom kamerom, ali ništa se nisu dogovorili. Za sada jedino možemo da primetimo izuzetno uljudan ton beretki, bez teških reči, ali principijelno. Predsednik Koštunica ih nije obišao, a oni mu pokaznu vežbu napravili, nema ni mesec dana.

Najzanimljivije konferencije za novinare, protekle nedelje održala su oba krila PDS-a. Perišić ima prvi pečat firme, ali Vuksa ima ljude i drugi pečat kojim je decentno mahao pred kamerama. General se na svojoj konferenciji stalno nešto domunđavao sa saradnicima i na kraju, izgleda, dobio dragocena tri boda na domaćem terenu. Samo, nije se ko Maradona oprostio od publike. Biće izbora, ne samo na Kosovu, pa ćemo videti ko je bio u pravu. Kad smo kod izbora i Kosova, desila se na RTS-u pomalo neprijatna stvar. Prilikom gostovanja gospođe Sande Rašković Ivić, gde se govorilo o potrebi izlaženja na izbore, trebalo je da se u emisiju telefonom uključi gospodin Nebojša Čović. Stavili njegovu sliku na ekran, počeo čovek da objašnjava, kad poče neki narodnjak iz studija. Stoji tako Čovićeva slika, a estradna umetnica peva li peva. Lice voditeljke i seriju izvinjenja gledaocima neću ni da opisujem jer mogu samo da naslutim koliko se tek izvinjavala Čoviću. Šta ćete, živ program.

U rubrici – nestali a vaskrsli, ove nedelje figurišu dva kandidata. Prvi je doktor Mihajlo Marković koji je u emisiji Yu info kanala učestvovao u promociji knjige Dosije Lenon. U eri otvaranja dosijea bilo je potpuno prirodno da se razotkrije ko je i zašto progonio Lenona, a ostavio Joko Ono po strani. Ovaj poznavalac nove levice, hipi pokreta i Beatlesa osvežio nam je sećanje na burne šezdesete. Izgleda da je drug Lenon ostao principijelan do kraja.

Drugi poznavalac posmrtnih običaja je čuvar beogradskih grobalja, koji se pojavio u emisiji „Crni biseri“. Čovek je čitav svoj vek proveo ratujući sa grobljanskom cvećarskom mafijom, manijacima, pijancima i ludacima koji obilaze ova mesta. Srbi se na groblju ponašaju blago rečeno neobično, jer tamo donose hranu, zidaju vikendice i mauzoleje, dok je po pravilu put do svakog srpskog groblja kaljav. Naš čuvar i mafija koja krade cveće jure se poput Maratonaca u živopisnom ambijentu manijaka, narkomana i ludaka koji skrnave grobnice. Izgleda da Večni Mir u Srbiji nije bez akcije i da ima života i posle smrti.