MERIDIJANI

Otlja: Počela žetva

Prvog dana operacije maštovitog naziva „neophodna žetva“, kojom NATO vojnici treba da od pobunjeničke Narodne oslobodilačke vojske u Makedoniji prikupe i unište oružje, „požnjeto“ je više od 400 komada oružja. Najviše je automatskih pušaka, ali među oružjem koje su pobunjenici dostavljali vojnicima NATO-a na za to posebno određenim punktovima ima dosta i mina, minobacačkih granata, zolja i ostalih vrsta tipičnog naoružanja iz arsenala gerilaca. Portparol NATO snaga u Makedoniji ocenio je, nakon završteka prvog od 30 dana koliko će operacija trajati, početak akcije kao „pozitivan prvi korak“, iako je akcija počela tragedijom. Nekoliko sati nakon ulaska prvog kontingenta od 4500 vojnika NATO-a u napadu makedonskih nacionalista poginuo je dvadestogodišnji britanski vojnik. Protestujući protiv ulaska NATO trupa, grupa huligana bacila je komad betona na vozilo britanskog vojnika koji je kasnije podlegao povredama u bolnici. Dva dana pre toga albanski pobunjenici digli su u vazduh motel u Čelopeku tako što su aktivirali eksploziv koji su prethodno privezali za dvojicu radnika u motelu. Tragedija je navela NATO da pojača mere bezbednosti i prve komade oružja sakupili su pripadnici francuske Legije stranaca i britanski specijalci koji su za tu priliku stigli helikopterom u mesto Otlja. NATO procenjuje da će u operaciji biti prikupljeno i uništeno oko 3300 komada oružja, što je makedonski premijer Ljupčo Georgijevski već ocenio kao besmisleno malu količinu. Mada Georgijevski preteruje kada tvrdi da albanski pobunjenici poseduju više od 80.000 komada oružja, i učinak koji je NATO sam sebi zadao čini se premali, jer to znači da će se Alijansa zadovoljiti ako svaki od njenih vojnika prikupi jedan komad oružja. Istovremeno dok traje operacija NATO-a, makedonska vlada se obavezala da će preduzeti korake u garantovanju većih prava Albanaca, koji čine gotovo trećinu stanovništva Makedonije. Iako naoko neambiciozno, angažovanje NATO trupa u Makedoniji za sada je jedino oko čega su sve tri strane mogle da se slože u ovom trenutku. Vlada u Skoplju može da odahne jer se Makedonija, bar ne izgledno, neće pretvoriti u još jedan balkanski protektorat, Albanci su se nadali prisustvu NATO-a još i ranije, a članice Alijanse ne moraju da rizikuju živote svojih vojnika i novac u mirotvornu misiju. „Operacija jeste prihvatljiva za sve“, složio se Danijel Spekhard, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a,“ ali cilj nam je da se smanji broj radikalnih elemenata na obe strane, pa makar to bilo učinjeno i korak po korak.“

Minsk: Opozicija spremna

Samo nedelju dana uoči predsedničkih izbora u Belorusiji, bastionu autoritarnog režima u Evropi, aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko pokušava da osujeti napore i kampanju opozicionog kandidata Vladimira Gončarika. Opozicija u Belorusiji organizovala se i rasla uz stalne pretnje i zastrašivanje od kada je 1994. godine Lukašenko došao na vlast, ali su građani pred predstojeće izbore spremniji nego ikada da poverenje poklone opozicionom kandidatu. Međutim, Lukašenko se dao u još veću represiju prema malobrojnim ali uticajnim nezavisnim medijima, u šta spada i akcija ometanja signala ruskih TV stanica koje se rado gledaju u Belorusiji. Lukašenko je takođe onemogućio posmatračima OEBS-a da izbore nadgledaju u željenom mandatu, što izaziva podozrivost da je Lukašenko spreman da falsifikuje izborne rezultate ukoliko se ispostavi da su za njega nepovoljni. Lukašenko je u nedelju 26. avgusta naredio da se iz zemlje protera američki državljanin Robert Filding, zvaničnik jednog sindikata u Minsku. Služba državne bezbednosti Belorusije objavila je na državnoj televiziji da je Filding proteran jer se sumnjalo da je pokušao da nagovori radnike da izazovu prevrat u slučaju da Lukašenko pobedi na izborima. Fildingu je zabranjen ulazak u zemlju u trajanju od pet godina, a nakon saopštenja prikazan je kratki film na kome se vidi Filding kako u pratnji uniformisanih lica ulazi u voz za Poljsku.

Kanbera: Imigranti bez dobrodošlice

Vlada Australije odbila je da izda dozvolu za uplovljavanje norveškom brodu koji je pored posade prevozio preko 400 avganistanskih izbeglica. Norveški brod spasao je prošle nedelje Avganistance iz brodoloma u blizini Indonezije, nakon čega su izbeglice iz Avganistana naložile kapetanu da ih preveze do Božićnih ostrva u Australiji, uz pretnju da će u suprotnom poskakati natrag u more. Premijer Australije Ričard Houard izjavio je da će ovako oštar stav u pogledu prihvatanja izbeglica i drugim azilantima i ilegalnim imigrantima staviti do znanja da Australija ne može biti njihovo odredište. „Ne smemo dozvoliti da Australija bude doživljena u svetu kao pogodna destinacija“, izjavio je premijer Houard. Procenjuje se da je u poslednje dve nedelje u Australiju pristiglo više od 1500 ilegalnih emigranata i azilanata, među kojima je najviše Avganistanaca, Iračana i Iranaca.