Meridijani

Njujork: Sirija – novi član SB–a

Sirija, država koju američka administracija optužuje da podržava terorističke grupe poput Hezbolaha, postala je članica Saveta bezbednosti UN-a. Na generalnoj skupštini UN-a za Siriju je glasalo 160 država, što je znatno iznad dvotrećinske većine, neophodne za izbor članice u petnaestočlani Savet bezbednosti. Njeno članstvo će trajati dve godine, a počinje 1. januara 2002. Portparol američke diplomatije Ričard Baučer nije želeo da otkrije kako je glasao predstavnik SAD u svetskoj organizaciji, ali je ponovio zabrinutost američke administracije zbog veza koju vlada u Damasku održava sa terorističkim grupama. „Niko nije presrećan zbog ishoda, ali bismo bili još nesrećniji da smo pokušali ozbiljno da se suprotstavimo i omanuli“, izjavio je jedan neimenovani izvor u Stejt departmentu. Otvoreno suprotstavljanje sigurno bi razgnevilo arapske zemlje koje za sada, neposredno ili obzirno, podržavaju široku koaliciju za koju se zalažu SAD u borbi protiv talibanskog režima u Avganistanu. Međutim, članstvo Sirije može biti i povoljna okolnost za svetske napore u obračunu sa terorističkim grupama. Sirija će ubuduće javno morati da se izjašnjava u okviru Saveta bezbednosti o rezolucijama UN-a, što će ujedno biti i barometar za raspoloženje ove države po pitanjima terorizma.

Kigali: Gačača

U Ruandi je izabrano ni više ni manje nego 260.000 sudija koji će suditi u postupcima protiv hiljade građana za ratne zločine počinjene tokom sukoba 1994. godine. Suđenja će se, međutim, odvijati na tradicionalan način koji samo podseća na sudsku praksu evropskih zemalja. Prilikom odmeravanja pravde u Ruandi, ili gačača, kako se postupak tamo naziva, predstavnici zajednice na nekoj vrsti posela sude svojim sunarodnicima koji su osumnjičeni za zločine. Očekuje se da će gačača doprineti pomirenju u ovoj centralnoafričkoj državi u kojoj je tokom građanskog rata koji je besneo 100 dana stradalo više od pola miliona ljudi, mahom pripadnika manjine Tutsi. Ministar pravde u vladi Ruande kaže da će sudije najpre morati da prođu posebnu obuku. Prema pravilima gačače, sudije će pratiti osumnjičene do mesta zločina a od njih se očekuje da ispričaju šta se dogodilo, priznaju krivicu i traže oproštaj. Ako osumnjičeni ubede sudije u svoju nevinost, biće ponovo ravnopravni članovi zajednice. Oko 11.000 ovakvih suđenja biće obavljeno širom Ruande.

Gačača je drevni lokalni običaj u rešavanju sporova, ali se nije koristio od 1936, od kada je Ruanda postala belgijska kolonija. Vlada se odlučila na primenu drevnog rituala suđenja jer bi po sadašnjem tempu Ruandi bilo potrebno 200 godina da pred lice pravde izvede sve osumnjičene. Od 1994, naime, održano je samo 13 suđenja u skladu sa savremenim pravnim sistemom. A osumnjičenih za genocid i ostale ratne zločine je više od 110.000. Pred krivičnim tribunalom UN-a za Ruandu, u susednoj Tanzaniji suđenje čeka 54 osumnjičena, a trenutno se vodi 17 postupaka.

Rio de Žaneiro: Sivam

Brazilska vlada pokrenula je projekat Sivam, težak više od milijardu američkih dolara, kojim će se iz vazduha pratiti stanje u amazonskoj regiji kako bi se sprečilo dodatno uništavanje najveće prašume na svetu. U amazonskoj oblasti, velikoj koliko i Evropa, uništavanje prašume traje decenijama, što prouzrokuje makroekološke posledice i razara ozonski omotač koji štiti Zemlju od štetnih UV i drugih zračenja. Pukovnik Paulo Števeš, direktor Sivama za komunikacije, kaže da će sistem omogućiti Brazilu, na čijoj se teritoriji nalaze dve trećine Amazona, da prati šta se dešava i u najzabačenijem delu prašumske oblasti. Radarski sistem Sivama imaće 20 stanica, a sistem između ostalog obuhvata i četiri satelitske stanice, tri osmatračka aviona, 14 detektora munja, 83 meteorološke stanice… Bar 1000 stručnjaka radiće u okviru Sivama. Nosilac projekta je američki gigant u pitanjima odbrane Rejtion, što je kod nekih u Brazilu izazvalo negodovanje. Pukovnik Števeš objašnjava da Amazon i pritoke nisu plovne tokom cele godine i da do sada vlada nije mogla da prati aktivnosti krijumčara, lovaca na retke vrste i drvoseče. Takođe, sumnja se da amazonska oblast, zbog ilegalnog biznisa, krije nekoliko aerodroma. Toko zlatne groznice osamdesetih, na primer, na severu Amazona u Brazilu otkriven je ilegalni aerodrom koji je u to vreme imao više poletanja i sletanja od frankfurtskog aerodroma.