Međuvreme

Pregled događaja: Bojkot i preuzimanje

Prve dve nedelje od proglašenja kosovske nezavisnosti u Srbiji su protekle u nastojanju političkih aktera da neutrališu političke i psihološke efekte tog čina. Taktika se svodi na to da Beograd i Srbi sa Kosmeta odbijaju bilo kakvu saradnju sa institucijama kosovske države.

Radnici srpske nacionalnosti i građani severnog dela Kosmeta zaustavili su 3. marta ujutru u stanici Zvečan putnički voz koji je saobraćao na relaciji Kosovo Polje–Lešak, zahtevajući da nadležnost nad ovim delom pruge bude vraćena srpskoj železnici, jer ne priznaju kvazidržavu Kosovo. „O železničkim prugama i stanicama na severu Kosova od danas će brinuti Železnice Srbije. Briga će se proširiti i na zaposlene, pa će tako 50 radnika srpske nacionalnosti od danas biti zaposleno u tom preduzeću“, rekao je Branislav Ristivojević, predsednik Upravnog odbora Železnica Srbije i savetnik premijera.

Milanko Šarančić, generalni direktor Železnice Srbije, kaže da je Železnica Srbije preuzela više od 48 kilometara pruge na severu Kosmeta i da za to „nisu tražili saglasnost UNMIK-a, jer ni on od nas nije dobio saglasnost da ustupi sva prava u organizaciji saobraćaja takozvanoj kosovskoj železnici“.

U Kosovskoj policijskoj službi je u dva dana vikenda, u petak i subotu, suspendovano oko 260 Srba pripadnika policije koji nisu prihvatili da ostanu pod komandom KPS-a, već su tražili da budu direktno pod policijom UNMIK-a. Najviše suspendovanih policajaca je iz regiona Gnjilana – 160, od kojih su 43 pripadnici granične policije. Do proglašenja nezavisnosti od 7119 pripadnika KPS-a, 710 su bili Srbi.

Poslanička grupa SRS predala je Narodnoj skupštini Predlog rezolucije kojom se „Evropska unija poziva da povuče odluku o slanju EULEKS-a na teritoriju srpske pokrajine Kosovo i Metohija, a zemlje EU koje su priznale secesiju dela srpske teritorije, da ponište takvu odluku“.

U rezoluciji koja ima četiri tačke, između ostalog, konstatuje se da je EU „prekoračila svoje nadležnosti i upustila se u protivpravnu akciju pružanja legitimiteta i vojno-civilne podrške lažnoj državnoj tvorevini Kosovo“ i upozorava da „samo celovita Srbija može i hoće da razgovara o integraciji u EU“. Kao jedini uslov za nastavak pregovora o pridruživanju navodi se da EU treba nedvosmisleno da potvrdi celovitost državne teritorije Republike Srbije.

Premijer Vojislav Koštunica pozvao je parlamentarne stranke „da potvrde u Narodnoj skupštini jedinstvenu državnu i nacionalnu politiku da je Kosovo Srbija“.

Dok se to ne dogodi vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije naložio je sveštenstvu i monaštvu eparhije da sa predstavnicima prištinskih vlasti, misije EU u Pokrajini, kao i sa predstavnicima zemalja koje su priznale Kosovo ne održavaju „nikakve kontakte, razgovore o bilo čemu, ne primati ih u posetu, ne odazivati se i ne odlaziti na njihove pozive bilo kojim povodom“. U odluci vladike Artemija upozorava se da će „nepoštovanje i ogrešenje o ovu našu odluku, u ma kom vidu, biti strogo sankcionisani“.

Prema istraživanju koje je naručilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju više od 60 odsto građana kaže da podržava državnu politiku prema Kosmetu, pri čemu je 22,88 odsto podržava u potpunosti, a 41,22 je „uglavnom podržava“. Državnu politiku ne podržava 18,31 odsto ispitanika. Čak 74 odsto građana Srbije je protiv „trampe“ Kosova za EU i smatra da ne bi trebalo prihvatiti brži pristup Evropskoj uniji ukoliko bi on bio uslovljen priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije, dok 15,76 odsto smatra da bi trebalo pristati na takvu „trampu“, pokazalo je istraživanje agencije Politikum, urađeno početkom februara, na uzorku od 1300 ispitanika.

Dragoslav Grujić

Kosovo je Srbija: Srbija do Nemačke

Nadnaslov, iz ovog teksta bolan, u zemlji Srbiji je, i svuđe ‘de su Srbi, definitivno postao Naslov, te se, iako to Akcioni plan vlade Srbije striktno i obavezujuće ne nalaže, u sve oblasti, i svi, držimo Teme. Naravno da je svaka inicijativa, i taj lični primer, poželjna, e da bi se od tog mnogog samoniklog otpor pruća napravio veliki i nesalomivi srpski otpor snop koga nijedna sila ni ala neće moći da presalomi i presaldumi.

Sledi primer te lične inicijative, takoreći heroj primer lične inicijative, koji je naša kako treba štampa, treba li reći, kako treba na prve strane udarila. O čem’ se radi, samo što je Nemačka priznala tu lažnu državu Kosovo, Srbin Mirko Stanković, Baden Virtenberg, inače izbeglica iz Like, vratio je nemačko državljanstvo, na svom stanu napis’o da je to „Villa Serbia Kosovo“ i na vratima se potpis’o ko Mirko Kosovo Stanković. A zašto se odlučio na ‘vako, to novinar iz tije’ novina pit’o, vredan pažnje protest, zato, odgovorio Mirko Kosovo, što je bio jako uvređen i revoltiran kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, čime je poništen srpski Ustav, pa je taj čin bez presedana, još kad ga je Nemačka priznala, protumačio kao nemačku povodljivost, i odlučio da vrati nemačko državljanstvo. Nemačke vlasti, kaže Mirko Kosovo, taj njegov čin smatraju ludošću, pitali ga i da li mu je sve u redu sa nervima.

Kako da mu nije u redu to sa nervima, samo u njemu kulminir’o taj revolt pa je svoj stan proglasio za Vilu Srbija Kosovo, jer ako Nemačka može da poništi Ustav Srbije i prizna Kosovo, može i on svoj stan od 70 kvadrata da proglasi za Vilu Kosovo Srbija, i to je sada srpska teritorija. Smatra da je njegov najveći gest što se odučio za ovako nešto, to je u Nemačkoj pravi fenomen, Nemci su šokirani, čude se i zagledaju ga, a porodica ga u potpunosti podržava, naročito sinovi, dok ženi, koja želi miran život, nije do publiciteta.

Iako je protest baš junački, Mirko Kosovo se, iskreno, plaši posledica jer bi mog’o biti kažnjen, mogla bi, veli, biti neka velika finansijska kazna, a što se tiče kajanja, jok, ne kaje se, ali se plaši da bi mog’o dobiti neku kaznu. Nema više, prilog o Mirku Kosovo Stankoviću je objavio Hadži Petar T Kosovo Pešić.

D. T.

Lične karte: „Biometrijske su rizične“

Srbija bi mogla biti jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna je od poslednjih koja ne primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Na javnoj raspravi održanoj 3. marta u organizaciji Centra za civilno-vojne odnose, a povodom uvođenja biometrijskih ličnih karata, poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, ocenio je da je primena takvih dokumenata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti – suviše rizična. Šabić je tom prilikom istakao i da je „specifičan fenomen da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da dâ informaciju poput plate direktora javnih preduzeća i ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima“. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, usvojen 1998. godine, prema rečima Dejana Milenkovića iz Komiteta pravnika za ljudska prava, ostao je mrtvo slovo na papiru jer nikada nije primenjen. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je uradilo Ministarstvo pravde, Vlada je usvojila i 31. januara ove godine predala Skupštini na hitno usvajanje, a kako se očekuje, na dnevnom redu će biti tokom proleća. S druge strane, Zakon o korišćenju ličnih karata sa biometrijskim podacima usvojen je još 2006, ali je njegova primena odložena kada je shvaćeno da je loš odziv u javnosti. Njihov veliki protivnik (uz mnoge nevladine organizacije) bila je i Srpska pravoslavna crkva. Odredbe tog zakona su propisivale da se uz saglasnost osobe kojoj se izdaje lična karta može ugraditi čip koji sadrži „podatak o prebivalištu i adresi stana lica kojem se izdaje lična karta“. Oni koji ne žele biometrijsku, po istoj ceni mogu izvaditi ličnu kartu na starom obrascu. Zaštitnik građana Saša Janković zamerio je što prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su građani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je taj sistem ranjiv na eventualne zloupotrebe. I u svetu postoji dosta protivnika korišćenja biometrijskih podataka. Udruženje Fidis (Future Identity in the Information Society – „Budućnost identiteta u informativnom društvu“), koje okuplja stručnjake vrhunskih evropskih ustanova i kompanija iz informatike i elektronskog identiteta, izdalo je upozorenje da će biometrijski putni identifikacioni dokumenti koji su počeli da se izdaju u Evropi znatno ugroziti bezbednost i privatnost ljudi jer je povećan rizik od krađe identiteta.

J. L.

Privatno obezbeđenje: Zahtev za uređenjem

Predstavnici Udruženja za fizičko i tehničko obezbeđenje održali su 4. marta sastanak u Privrednoj komori Srbije gde su ukazali na značaj hitnog normativnog uređenja te delatnosti koja u Srbiji okuplja više od 3800 firmi sa oko 50.000 zaposlenih. Više predstavnika firmi članica udruženja ocenilo je da je potrebno da se odredi minimalna cena rada kako bi se umanjili efekti nelojalne konkurencije koja angažuje penzionere, svojim radnicima ne plaća doprinose i prekovremeni rad i tako na tenderima nastupa sa veoma niskim ponudama. Na sastanku je, takođe, izraženo žaljenje zbog toga što još nije usvojena strategija o nacionalnoj bezbednosti iz koje treba da proisteknu odgovarajući zakoni i standardi za obavljanje te delatnosti, a raspravljalo se i o uvođenju licenci za obavljanje poslova fizičkog i tehničkog obezbeđenja i edukaciji radnika kako bi se unapredili standardi poslovanja. Izveštaj o stanju kriminaliteta u Srbiji nije bio predstavljen pošto predstavnici MUP-a Srbije, iako su bili pozvani, nisu prisustvovali sastanku.

J. L.

Laboratorija slavnih: Protiv imidža negativca

Postoje li naučnici koji nisu zli? Ako ste sve što znate o nauci i naučnicima saznali iz filmova i televizijskih serija, teško možete da zamislite naučnika koji je „normalna“ osoba. Ovu stereotipnu sliku naučnika analizirao je prošlog petka u prostorijama Britanskog saveta novinar BBC-ja Kventin Kuper, popularizator nauke, koji se proslavio svojom serijom „Materijalni svet“, kao i brojnim drugim emisijama i knjigama. Kuper je došao u Beograd kako bi vodio trening za deset finalista Laboratorije slavnih, takmičenja u zanimljivom predstavljanju naučnih ideja koje se po drugi put organizuje u Srbiji. Ovogodišnji finalisti su mladi stručnjaci, istraživači i studenti koji ove godine dolaze iz Beograda, Novog Sada, Niša, Podgorice i Subotice. Oni su pre dve nedelje odabrani na preliminarnom takmičenju, a da bi ih spremio za finale, Britanski savet je tokom proteklog vikenda organizovao trodnevni trening. No, pre toga, Kuper je pred brojnom, širom publikom pokušao da objasni kako izgleda predstava naučnika u javnosti i zašto je to jedan od izuzetno rasprostranjenih stereotipa. „Ljudi naučnika uvek vide kao čudaka koji ima naočare i beli mantil, neurednog tipa bez kose“, kaže Kuper. Tragajući za korenom ovog stereotipa, on je analizirao filmove i stripove koji naučnike uglavnom prikazuju kao negativce, a celu predstavu o zlom naučniku upotpunio je podacima dobijenim anketama i internet istraživanjem. U razgovoru sa publikom čuo se komentar da se nekim naučnicima ta predstava u javnosti dopada. Kuper se slaže sa ovim viđenjem, ali ističe da je to pogrešan pristup jer je tako negativan stereotip loš za razvoj nauke. Objašnjavajući kako bi se ovaj problem mogao prevazići, Kuper je prikazao seriju crteža koje su napravila deca iz svih krajeva sveta i na svakom od njih su naučnici prikazani kao čudni, ćelavi starci sa bradom. Zatim je prikazao crteže naučnika koje su napravila ista deca pošto su posetila naučne ustanove i upoznala naučnike – sad su to bile predstave opuštenih, običnih ljudi. Među raznim načinima da se javnost bolje upozna sa naučnicima, jedan od najboljih je upravo Laboratorija slavnih. Ovo takmičenje okuplja uglavnom mlade ljude koji umeju da komuniciraju sa javnošću, a na svojim fakultetima i institutima se bave pravom naukom. Na Laboratoriji slavnih, svaki učesnik ima tri minuta da što tačnije i zanimljivije predstavi neki naučni koncept, a njihov nastup ocenjuje tročlani žiri. Ovogodišnje finale će se održati 14. marta, u 19 sati, u Pozorištu na Terazijama, a pobednik će kao predstavnik Srbije ići u Veliku Britaniju.

S. Bubnjević

Prodaja dela Geneksa

Za otkup tenderske dokumentacije u privatizaciji dela Geneksove imovine u Bloku 20 u Beogradu, gde se nalaze hotel Kontinental i Geneks apartmani, pristigla su 22 zahteva, izjavio je u ponedeljak 3. marta ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Dinkić je dodao da je za hotele na Kopaoniku zainteresovano pet potencijalnih kupaca i da su oni podneli zahtev za otkup tenderske dokumentacije. Agencija za privatizaciju raspisala je 27. decembra dva odvojena tendera, jedan za prodaju hotela Kontinental, Geneks apartmana, teniske hale i energane u Beogradu, po minimalnoj ceni od 85 miliona evra, a drugi za hotelski kompleks na Kopaoniku – Grand, Konaci – Sunčani vrhovi, restoran Zvrk i stambene jedinice u Raškoj, po početnoj ceni od 45 miliona evra.

Obaveza kupca je da u narednih 20 godina zadrži istu delatnost hotela i apartmana, odnosno da obezbedi nivo kvaliteta hotela od najmanje „četiri plus“ internacionalne zvezdice u roku od tri godine po preuzimanju, da posluje na međunarodnom tržištu i da ima zaštićeni znak. Rok za dostavljanje ponuda je 24. mart, a prodaja delova Geneksa biće održana 31. marta javnim nadmetanjem.

Stabla

Akcija „Milion stabala za Srbiju“ u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine počela je 5. marta u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu. Tom akcijom je predviđeno sađenje stabala oko industrijskih zona, na nasipima kanala, na slobodnim površinama pored puteva, planirani su drvoredi u gradovima kao i postavljanje vetrozaštitnih pojaseva u gradovima širom Srbije.

Nova vozila

Četrnaest beogradskih zdravstvenih ustanova ove nedelje dobilo je ukupno 47 vozila namenjenih za obilaženje građana kojima je potrebno kućno lečenje. Ključeve automobila direktorima zdravstvenih ustanova uručio je vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, navodeći da je Beograd za njihovu nabavku izdvojio 26 miliona dinara. Prema podacima koje je tom prilikom iznela gradska sekretarka za zdravstvo Snežana Stevanović, broj pacijenata koji zahtevaju lečenje u kućnim uslovima iz godine u godinu se povećava, i u 2007. broj lečenih bio je za petinu veći u odnosu na prethodnu godinu.

Zapaljen brod

Na drvenoj konstrukciji broda visokog nekoliko metara na dečjem igralištu Bambi park u Požarevcu, u ponedeljak 3. marta je podmetnut požar. Odmah ga je ugasila vatrogasna služba, čija se stanica nalazi na manje od 200 metara od objekta, a u policiji kažu da počinioci nisu otkriveni. Deo dečjeg igrališta koje je zatvoreno za komercijalnu upotrebu još 2005, u vlasništvu je preduzeća „Bambi-Banat“. Drugi deo kompleksa pripada preduzeću „Madona“, čiji je vlasnik Marko Milošević, sin nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Novi direktor

Generalni direktor Majkrosofta u Srbiji Dejan Cvetković imenovan je za direktora Američke privredne komore u našoj zemlji. Ovu funkciju Cvetković je kao vršilac dužnosti obavljao od oktobra, a prethodno su Komorom rukovodila dva stranca. Cvetković je rekao da će strategija tog udruženja biti nastavak dosadašnjeg pozitivnog uticaja na poslovnu klimu u Srbiji.

Bespotrebni strah

Nemačka hemijska industrija „Henkel“, koja proizvodi deterdžente i lepkove, najavila je da će otpustiti 3000, odnosno sedam odsto zaposlenih kako bi zadržala rast profita.

U kruševačkoj fabrici kućne hemije i kozmetike „Merima“, koja je deo grupacije „Henkel“ od 2002. godine, najpre nisu hteli da komentarišu saopštenje iz Nemačke, objašnjavajući da u narednih nedelju dana očekuju dolazak menadžmenta iz Beča, gde je sedište „Henkela“ za centralnu i istočnu Evropu, i tek tada će saznati da li će i u Kruševcu biti otpuštanja. Međutim, u utorak je zamenik direktora Vojkan Marić smirio zaposlene navodeći da se smanjenje broja zaposlenih odnosi na globalno poslovanje kompanije, a ne na „Henkel Merimu“.

Broj nedelje

Dobrovoljno penzijsko osiguranje uplaćuje više od 200.000 građana Srbije, a prosečan mesečni iznos doprinosa po tom osnovu iznosu 1900 dinara, kaže direktor Zavoda za socijalno osiguranje Zoran Panović. Panović je dodao da je oko 50.000 građana organizovano pristupilo dobrovoljnim penzijskim fondovima potpisivanjem kolektivnih ugovora sa oko 250 poslodavaca.

Bomba i optužbe

Direktorka beogradskog TDI radija Ružica Krdžić optužila je bivšeg direktora Telekoma Draška Petrovića i TRI radio da stoje iza bombaškog napada koji se dogodio u noći između 28. i 29. februara. Bomba je detonirala ispred ulaza u kome su prostorije TDI radija. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta. „Neki ljudi iz vrha države objavili su rat Radiju TDI, čemu su prethodile brojne pretnje“, rekla je Krdžićeva, tvrdeći da je TRI radio, piratska stanica koja ometa rad TDI-ja, iza koga „stoji Republička agencija za telekomunikacije“ (RATEL). Direktorka TDI-ja je još navela da su joj Draško Petrović i vlasnici Tridenta Milorad Ignjačević, Uroš Ignjačević i Igor Mihaić upućivali pretnje, psovke, savete da se „ne kači“ i da su se tom prilikom pozivali na politički vrh zemlje.

Nova cena struje

Uvođenjem novog tarifnog sistema za obračun električne energije, koji važi od 1. marta, računi za struju, prema analizi Agencije za energetiku Srbije (AERS), koje domaćinstva u Srbiji budu dobijala u aprilu, po novom obračunu i nakon poskupljenja od 3,6 odsto, biće veći u proseku za oko 200 dinara.

Posetioci

Generalni direktor Laste Velibor Sovrović kaže da su za tendersku kupovinu paketa od 64,4 odsto akcija tog auto-saobraćajnog preduzeća zainteresovani izraelski Kavim, francuski Keolis i londonska firma Ariva. Međutim, Sovrović ne zna da li su firme preuzele tendersku dokumentaciju, napominjući da su one samo „posetile sobu za sastanke (date room) Laste i sobu sa podacima u Agenciji za privatizaciju“. On kaže da je zadovoljan veličinom i snagom ovih uglednih multinacionalnih kompanija. Rok za dostavljanje ponuda na ovom tenderu nekoliko puta je odlagan i ističe 4. aprila. Najveći prevoznik u jugoistočnoj Evropi ima 785 autobusa. Imovina preduzeća se procenjuje na oko 100 miliona evra.

Deset novih domaćinstava

Humanitarna organizacija „Divac“ najavila da će sa Republičkim komesarijatom za izbeglice i UNHCR-om potpisati ugovor koji će omogućiti kupovinu najmanje deset seoskih domaćinstava za izbegličke porodice. Prodajom poštanskih markica u okviru Divčeve akcije „Možeš i ti“, krajem prošle godine prikupljeno je 8.650.300 dinara, a šestočlana komisija, u koju će ući po dva člana potpisnica ugovora, utvrdiće kriterijume po kojima će se sa postojećih širih spiskova odrediti porodice koje će dobiti ta gazdinstva.

In memoriam

Mira Alečković, jedna od naših najznačajnijih pesnikinja za decu, preminula je 26. februara u 84. godini života. Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Francusku osnovnu školu, francusku i srpsku gimnaziju, Mira Alečković je završila u Beogradu, gde je upisala studije srpskog jezika i književnosti, koje je završila u Parizu, na Sorboni, kao stipendista tog univerziteta. Kao bolničarka učestvovala je u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Autorka pesme Druže Tito, mi ti se kunemo počela je da piše sa 15 godina i tokom života objavila je više od 30 knjiga za decu, desetak pesničkih zbirki za odrasle i nekoliko romana. Među najpoznatijim delima su zbirke pesama Zvezdane balade, Srebrna kosa, Prijatelji, Lastavice, Ne mogu bez snova… Uređivala je dečje i omladinske listove i časopise „Mladost“, „Pionir“, „Poletarac“ i „Zmaj“, na čijem je čelu bila više od pola veka. Dobitnica je velikog broja domaćih i stranih priznanja.