Međuvreme

Krediti

Fakulteti Beogradskog univerziteta objavili su cene studiranja za tzv. samofinansirajuće studente tridesetak i više odsto veće nego lane. Jednogodišnja školarina, zavisno od fakulteta, sada je između 500 i 2000 eura, što je mnogo za one koji plaćaju, a razumno za one koji naplaćuju. Tržišno orijentisana Delta banka je, tim povodom, zainteresovanima ponudila komercijalne kredite za studiranje. Krediti su bez učešća a s kamatom od neverovatnih 1,6 odsto mesečno sa devetomesečnim rokom otplate. Za jednogodišnju školarinu mesečna rata, s ukupnom kamatom od 14,4 odsto, iznosi od 90 do 320 eura. Prosečna neto zarada je u aprilu bila 144,5 eura. Studentski krediti su, inače, svuda u Evropi s minimalnom kamatom i sa grejs periodom do zapošljavanja a garant je država kojoj, za razliku od naše, odgovara da se njeni građani obrazuju.

Korpa

U statističko praćenje standarda stanovništva uvedena je novina: ubuduće će se, umesto jedne, pratiti vrednost dve potrošačke korpe, prosečna i minimalna, uz napomenu da u sadržaj korpe ne ulazi isključivo hrana već i druge svakodnevne potrepštine. To će, po mišljenju Ministarstva trgovine, pomoći u praćenju kretanja cena i standarda.

Prosečna korpa teška je 16.070 dinara, prehrambeni deo je 11.055, komunalni i saobraćajni 2664 a za neprehrambeni i zanatski: odeća, obrazovanje, kultura i popravke kućnih aparata, potrebno je 2350 dinara. Minimalna korpa, pak, vredi 9875 dinara. Komisija za standard Ministarstva je, na osnovu prosečne potrošnje i u saradnji i po standardima koji su odredili nutricionisti, procenila da je za prosečnu mesečnu prehranu četvoročlane porodice, primera radi, potrebno 5 kg piletine, 2,8 kg junetine, 3,2 kg svinjetine, 0,6 kg slanine, 1 kg viršli i isto toliko salame, 0,8 kg čajne kobasice… Sirotinja po istim standardima treba da jede manje, delikatese samo da omiriše, ređe da se vozi prevozom, više da štedi struju i smanji troškove za odeću, kulturu i obrazovanje.

Za prosečnu korpu treba izdvojiti 1,84 prosečne zarade, za minimalnu 1,13, a cenzus za dobijanje dečijeg dodatka, pod pretpostavkom da četrvoročlana porodica ima dvoje dece, je 11.000 dinara. Sa dodatkom od 1800 dinara takva porodica će se po primanjima naći negde na pola puta između onoga što se zove prosek i nečega što bi bio minimum. U proseku, naravno.

Marka

S poslednjim danom maja sa kursnih lista je definitivno nestala tradicionalna srpska valuta, nemačka marka. Doduše, i dalje će moći da se zameni isključivo za euro i po desetostruko većoj proviziji u menjačnicama ZOP-a, u privatnim bankama i menjačnicama kako se kome ćefne. Ana Drašković, šef kabineta guvernera Narodne banke Jugoslavije, izjavila je da je zadovoljna postupkom zamene i saopštila da je dosad ukupno zamenjeno oko (preko) osam milijardi maraka, od toga 5,3 milijarde u eure u gotovini, 1,3 milijarde je položeno u banke dok je ostatak konvertovan u švajcarske franke i američke dolare. Iz ovoga se može zaključiti da su se procene „Vremena“ o količini novca u srpskim „slamaricama“ pokazale ispravnim, ali i da je nemačka marka još uvek, iako faktički ne postoji, obračunska valuta, kao onomad klirinški dolar.

Euro

Jedan Beograđanin, iz razumljivih razloga neimenovan, opljačkan je prošle nedelje više puta. Prvo su njegovoj supruzi, dok se s njom šetao po Adi, kradljivci ukrali iz parkiranog automobila tašnu s malo novca, dokumentima i ključevima od stana. Pola sata kasnije sin mu je javio da su im vrata stana „širom“ otvorena i stan ispreturan. U stanu su konstatovali da su lopovi odneli nešto novca i nakita, pištolj i lap-top kompjuter. Dok je policiji telefonom prijavljivao slučaj, video je svoj automobil kako odlazi sa parkinga. Pre nego što je policija stigla, javili su se kradljivci s ponudom za otkup: hiljadu i po eura za auto i pištolj. Lopovi su prihvatili evropske trendove: rade brzo, efikasno i za eure.

Razlika

Decenijama unazad razlika između „voza“ i „vlaka“ je bila političko-leksičko-posprdna. Po svedočenjima putnika iz voza-vlaka na relaciji Beograd-Cirih via Zagreb i obrnuto razlika je i faktička. „To je prijatan dnevni voz“, rekla je po povratku jedna putnica. „Vagoni su čisti, osoblje ljubazno, red vožnje se u minut poštuje a razlika između prvog i drugog razreda je neznatna, jedva primetna.“ Nema ni gužve, kaže ona, što je razumljivo s obzirom na probleme s hrvatskim vizama. „Negde iza Vinkovaca primetili smo da je proradio i klima-uređaj i to nas je zaista obradovalo, mada ne bi smetalo ni da ga nema.“ U povratku, odmah iza Vinkovaca, klima-uređaj je, pak, naglo prestao da radi. „Tada sam shvatila da se vlak i voz razlikuju po tome da li kima-uređaj radi ili ne. Voz polako postaje vlak, dok je obrnut proces brz, kao što je napredovanje sporo a propadanje brzo“, zaključila je. Razlog za to je, inače, jednostavan: u Vinkovcima se menjaju lokomotive, a stanje lokomotiva Jugoslovenskih železnica je, kao i svega ostalog ovde, loše.

Porez

Republička uprava javnih prihoda pripremila je nove uplatnice za porez na nekretnine. Razlog za to je nov način obračunavanja poreza. Povećana je osnovica za više od 40 odsto, koliko je iznosio rast troškova života u prošloj godini, i izmenjeni su mnogi koeficijenti poreskih olakšica, ali i za otežavajuće uslove tako da porez neće svima linearno biti veći. Najbolje će proći vlasnici koji iznajmljuju svoje stanove u centru, najlošije oni koji u svom stanu žive, naravno u poređenju s prošlom godinom. Rentijeri će uglavnom platiti isto kao i dosad jer je ukinut „kazneni“ koeficijent ako se u stanu ne stanuje, dok će oni koji svoje stanove koriste za svoje potrebe platiti više od 20 do 50 odsto. Ko porez ne plati, u skladu s uredbom koja je iz nekih volšebnih razloga još na snazi, neće moći da registruje automobil, na primer. Ako ga ima, naravno.