Međuvreme

Soja

Sojina sačma sa izmenjenim genomom godinama se legalno uvozi i primenjuje u ishrani stoke i niko se zbog toga do sada nije naročito uzbuđivao. Ali, kada je reč o donaciji, dva ministarstva poljoprivrede, savezno i republičko, razmenjuju oštre argumente „za“ i „protiv“ prihvatanja ovakve pomoći, ali i menjaju stavove u zavisnosti od toga kome je poklon upućen: kada je pre dve godine na saveznu adresu stigla ovakva donacija, u republičkom ministarstvu vrteli su glavom zabrinuti za budućnost domaćeg agrara, dok je sada, budući da je adresant promenjen, na republičkom nivou podržavaju a na saveznom osporavaju. I jedni i drugi se pozivaju na svetska iskustva i zakonodavstvo. Odavno završen predlog domaćeg zakona kojim bi se ova materija regulisala, od uvoza, preko obeležavanja do najvažnijeg – uzgoja, već se drugu godinu „kiseli“ u nekoj fioci čekajući skupštinsku raspravu kojom bi se polemike na tu temu prekinule za sva vremena. U nedostatku zakona i službi koje bi ga primenjivale, genetski modifikovano seme stiglo je do njiva: neki poljoprivrednici, verovatno neobavešteni da je to zabranjeno uredbom savezne vlade, zasejali su ga u želji da ostvare bolji prinos s manje ulaganja. Niko ne zna koliki je obim setve niti može znati gde će požnjeveno završiti. Za sada je ovakav usev, mora se istaći, slučajno pronađen i zatim preoran samo na jednoj parceli od 40 hektara.

Terazije

Posle trostrukog probijanja roka za završetak radova i već dva odlaganja puštanja u promet centralne beogradske ulice, one koja počinje na Slaviji i završava se na Terazijama, nisu više u opticaju konkretni datumi kada bi čudo trebalo da se dogodi, već samo opšte vremenske odrednice tipa „ovih dana“ ili „kad ovo završimo, onda ćemo…“ Kolovoz je, doduše, završen, autobusi su se delimično vratili na stare trase, postavljen je i pušten u rad semafor na Čedinom prelazu. Trotoar je završen samo ispred parlamenta, oko predsedništva nedostaje opšivka dok su ostali delovi kako koji, a na dobrom parčetu ništa nije ni započeto. Sledeće u planu je, kažu nadležni, renoviranje Terazija, Takovske i Resavske ulice, završetak Krunske i možda još neke ulice. Sve to u sledeće dve-tri nedelje, koliko se može očekivati da će trajati Miholjsko leto.

Pekara

Uzbudljiva istorija pekare Marka Miloševića obogaćena je još jednom epizodom vrednom pamćenja. Verovatno u želji da obeleže dvogodišnjicu smene vlasti, predstavnici Lige za zaštitu privatne svojine ušli su i zauzeli tu pekaru baš petog oktobra. Objekat, kako tvrde, pripada porodici psihijatra Vojina Kuzmanovića, čiju je dozvolu Liga imala u trenutku zauzimanja „nacionalizovane imovine“. O akciji su, navodi se dalje, „obavešteni čelnici lokalne samouprave i policija, a promena brave i ulazak u prostorije protekli su bez njihovog mešanja i bilo kakvih incidenata“. Prostorije u kojima je predsednički sin onomad otvorio jedan od svojih sajber lokala biće korišćene za aktivnosti Lige „sve do donošenja pravednog zakona o denacionalizaciji“.

Istog dana neki drugi nekadašnji vlasnici nisu uspeli u svojoj nameri. Prilikom javne aukcije na kojoj se prodavalo šabačko građevinsko preduzeće Dekor prisutnima se obratio predsednik Lige za zaštitu privatne svojine Slavenko Grgurević, koji je pokušao da objasni da je prodaja preduzeća nezakonita jer ono ima stare vlasnike. Nije poznato šta bi se dogodilo da su potencijalni kupci želeli da zaista čuju Grgurevića, ali dve istovremene intervencije „ligaša“ ukazuju na činjenicu da su se metodi borbe za dedovinu donekle promenili. Sve je za sada prilično benigno, ali nije poznato šta će biti ako se živci istanje ne samo posednicima već i mnogima koji ovde čekaju „pravedne zakone“. Pošto policija, očigledno, ne reaguje ni kad se obijaju brave, moglo bi se dogoditi da svako uzme stvar u svoje ruke i krene redom. Sa sve dozvolama nekadašnjih, navodnih ili budućih vlasnika.

Policajac

Kad su već shvatili da u vezi s pucnjavom na ulicama i inim kriminalnim delima za sada ne mogu da učine bogzna šta, nadležni organi beogradske policije preduzeli su mere protiv mangupa u sopstvenim redovima. Ovog puta stradao je saobraćajni policajac Jovica Dimitrijević koji je, regulišući saobraćaj, šutnuo nogom „jugo 45“ izvesne gospođe Jovanović. „Pošto se izvinio kada mu je gospođa Jovanović prišla, pokušao je da utiče na nju, uzimajući joj podatke radi pisanja prijave za saobraćajni prekršaj, kako ona ne bi prijavila slučaj“, navodi se u zvaničnom saopštenju u kome je Dimitrijevićevo ponašanje ocenjeno kao „krajnje nedolično“. Kako ni saopštenje ni dodatna napomena da je policajac „teže povredio radne obaveze i dužnosti“ ne objašnjavaju šta je sve tačno bilo nedolično, ostaje nepoznato da li će Dimitrijević biti kažnjen zato što je šutnuo „jugo“ ili zato što je pokušao da metodom zastrašivanja utiče na svedoka. Kako bilo, za očekivati je da će u budućnosti gospoda policajci, ako već ne mogu da obave do kraja ono za šta su plaćeni, makar smiriti živce i konačno zaboraviti na fizičku silu. Makar im se na putu isprečio običan „jugo“.

Toalet

Odavno je poznato da su viđeniji predstavnici bivše vlasti znali da uživaju u životu, s podrazumevajućim vilama, bazenima, putovanjima, automobilima, skupom garderobom. Primer ergele „Ljubičevo“ pokazuje, međutim, da je hedonizam bivših bio očigledan i na onom mestu gde „i car ide peške“. Utvrđeno je, naime, da je upravo u toj ergeli izgrađen najskuplji toalet u Srbiji koji je koštao ni manje ni više nego tri miliona dinara (pedeset hiljada eura). Žiro-račun „Ljubičeva“ inače je u višegodišnjoj blokadi, a novcem potrošenim za izgradnju toaleta moglo je da se isplati čak pet hiljada prosečnih radničkih plata.

Ne zna se tačno kako skupoceni toalet izgleda. Ne zna se ni ko je zapravo uživao u svim njegovim blagodetima. Ono što je za utehu jeste činjenica da zaposleni, ako im već kasne plate, bar neće imati problema s vodokotlićima, lavaboima ili držačima za toalet-papir. Ukoliko se novo rukovodstvo i novi hedonisti ne dosete da preuzmu ono što su im prethodnici ostavili u amanet.