Međuvreme

Vaspitanje

Pošto se kako-tako pobrinula za sređivanje i asfaltiranje ulica, beogradska gradska vlast dala se na uljuđivanje svojih žitelja. Na sednici Skupštine Beograda održanoj 13. decembra 2002. usvojena je tako odluka o održavanju grobalja i o sahranjivanju: za narušavanje reda na groblju, ostavljanje hrane na grobnim mestima, prodavanje bilo kakve robe bez odobrenja, gaženje grobnih mesta i za slične, u poslednjih desetak godina omiljene radnje predviđene su kazne od oko 500 dinara. Kad je već započela, gradska vlast je i nastavila s uvođenjem novih mera – i to mnogo hrabrije, da ne kažemo optimističnije. Za razliku od ove odluke, čija primena ne izgleda previše komplikovano, donesena je i jedna koja se ne odnosi samo na groblja. Odlukom vlade predviđeno je da svi oni koji se usude da pljunu, ugase pikavac ili zalepe plakat na javnim površinama takođe plate 500 dinara.

Izveštaji sa ove sednice ne daju precizan odgovor na pitanje ko bi trebalo da kontroliše građane, kao ni ko je ovlašćen da naplaćuje kazne. Ipak, i sam pogled na ulice upućuje na zaključak da će od novca dobijenog na ovaj način već s proleća moći da se asfaltira/obnovi/ozeleni bar pola grada.

Plen

Pošto je saznao da se bronzani kip Josipa Broza Tita, delo čuvenog jugoslovenskog vajara Antuna Augustinčića, nalazi u magacinu jednog užičkog otpada, Josip Broz Joška, Titov unuk, zainteresovan da otkupi kip svoga slavnog dede, boravio je prošle nedelje u Užicu, donedavno Titovom, da pregovara o ceni. Otuda se vratio neobavljena posla: direktor preduzeća za sakupljanje i preradu sekundarnih sirovina Inos-Sinma, Vučko Pećinar, inače zaslužan što kip nije isečen i pretopljen, izjavio je da još nisu spremni za prodaju. Dodao je i da se o ceni ne može govoriti ali da je, s obzirom na kulturno-istorijsku vrednost, skulptura vredna kao i četiri tovara zlata koliko je teška. Predmet neobavljene trgovine je, za neupućene ili zaboravne, do devedesetih stajao ispred Spomen-doma Prvog zasedanja AVNOJ-a u Rudom. Tada je, 22. decembra 1942. godine, između ostalog, osnovana Prva proleterska brigada kao kamen temeljac buduće armije koja će dve i po godine kasnije, uz pomoć saveznika, osloboditi zemlju od okupatora. Spomenik je podignut vrhovnom komandantu te armije. Kako se delo autora čiji „konji vrani“ krase ulaz u jugoslovenski parlament našlo na otpadu možda se može zamisliti, mada ne i razumeti, ali kako je postalo i vlasništvo otpada, nemoguće je objasniti. U magacinu pomenutog preduzeća/otpada hvale se da se tu nalazi još ovakvog espapa. Od nadležnih koji su zaduženi za kulturna dobra, kao i od onih koji bi trebalo da reaguju na ovaj, u najmanju ruku čudan transfer vlasništva za sada nema ni mukajeta.

Ekologija

Udruženi domaći proizvođači automobila i komponenata, predvođeni kragujevačkom Zastavom, kad već nije prihvaćen zahtev za zabranu, odnosno povećanje carinskih stopa na uvoz polovnih automobila, sada traže od nadležnih da se uvede „ekološka taksa“ kojom bi se, kako kažu, sprečilo pretvaranje Srbije u „ekološki otpad Evrope“. Predlažu, takođe, da se tako prikupljena sredstva ulože u ekološke projekte i proizvodnju ekoloških automobila, šta god to značilo. Ova taksa, tvrde, pored ekoloških imala bi i ekonomske efekte: poletna domaća produkcija automobila biće unekoliko zaštićena od nelojalne konkurencije uvozničkih lobija i moćnih svetskih kompanija koje, pukog profita radi, oslobađaju evropske zemlje „krševa“ tako što ih prebacuju na naše drumove, ne hajući nimalo za proizvodne i prodajne probleme ovdašnje auto-industrije. Izračunali su, tako, da je polovnjak star tri godine deset odsto ekološki nepodobniji od automobila proizvedenog u našim fabrikama, četiri godine star zagađuje okolinu dvadeset odsto više nego domaći, peta godina uvećava nepodobnost za još deset odsto a svi koji uvezu vozilo starije od pet godina, zbog ataka na inače nedirnutu prirodu, u razvoj ekologije uložiće, ako se zahtevu udovolji, polovinu vrednosti „napolju“ kupljenog automobila.

Moral

Članovi opštinske vlade u Valjevu oštro su reagovali na informaciju da je Centar za socijalni rad stanove koje je dobio u novoizgrađenoj zgradi – po osnovu placa koji mu je zaveštao raniji štićenik – podelio svojim radnicima. Naime, Centar je sklopio ugovor sa građevinskim preduzećem „Jablanica“ kojim mu je pripalo dvadesetak odsto stambenog prostora u novoizgrađenoj zgradi, tj. pet stanova od kojih jedan od 104 kvadrata. Kad je predsednik Upravnog odbora Milivoje Živković upoznao opštinsku vladu da je Centar podelio stanove svojim radnicima, vlada je donela zaključak da se prekinu sve aktivnosti u vezi s raspolaganjem imovinom koju je Centar stekao po osnovu ugovora sklopljenih sa korisnicima socijalne zaštite. Međutim, na poslednjoj sednici Živković je rekao da su se radnici Centra, i pored zaključaka, uselili u stanove, te da je bivši direktor Centra Dragan Mirković otkupio stan od tačno 104 kvadrata za tačno 40.000 dinara i dok je bio u izgradnji. Na to je vlada ponovila zaključke, a predsednik Žarko Kovač je čak rekao da je to „nenormalno i nemoralno“.

Šta kažu u Centru? Direktorka Kaja Jovanović, kao prvo, veli da se sve to dogodilo pre njenog stupanja na dužnost, kao drugo, priznaje da je podela stanova sporna, a da li će to i ostati, po njoj, treba sačekati stav Ministarstva za socijalna pitanja i Opštinskog javnog pravobranilaštva, kojima je dostavljena sva potrebna dokumentacija. Na direktna pitanja da li su se radnici uselili i da li je prethodni direktor Mirković otkupio stan, direktorka Kaja direktno odgovara da ne zna, dok na dopunsko pitanje šta će biti sa stanovima odgovara da treba sačekati tumačenje. Inače, kako saznajemo, u pravobranilaštvu ne znaju šta da rade, tu nema protivzakonite radnje, sem što je sve nenormalno i nemoralno. A nenormalno i nemoralno je pre svega zato što je u toku priprema za izgradnju doma za smeštaj starih, pa umesto da poklonjena imovina završi u tom fondu, ona se deli zaposlenima. I šta još, dok direktorka Kaja ne zna, radnici su se uselili u stanove, jedino to nije učinio bivši direktor, on, pored stana koji uživa, ima papir i o otkupu novog.

Dok se stvar još tumači, da podsetimo na drugi slučaj koji se dogodio pre godinu dana u istom Centru za socijalni rad. Tada su radnici sa direktorkom Kajom na čelu spalili preko hiljadu majica koje su iz Engleske stigle za decu u Domu za nezbrinutu decu. Akcija je sprovedena jer se na majicama, između ostalih, nalazio lik Karlosa Santane. To je uz pomoć sveštenika pročitano kao „satana“ i, da bi se deca zaštitila, pod punom moralnom odgovornošću majice su spaljene. Nikakvo tumačenje ni od koga nije traženo, a nekmoli da se na njega čekalo, stvar je rešena na brzu brzinu, bilo je to, kako su nam tada rekli, pitanje morala.

Nastavak

Crnogorska policija nastavlja sa obračunom sa trgovcima ljudima u ovoj federalnoj republici. Kako navode podgorički mediji, za vikend je sprovedena opsežna akcija u pograničnim opštinama Bijelo Polje, Rožaje i Plav gde je uhapšeno na desetine ljudi za koje se osnovano sumnja da su učestvovali u nečasnoj i protivzakonitoj raboti organizovanja prostitucije i trgovine ljudima. Dok se politička koplja lome oko toga ko će biti novi ministar unutrašnjih dela, i novi državni javni tužilac, vredni policajci na terenu obavljaju velike poslove, a javnost očekuje rezultate. Pitanje je samo zašto racija nije bilo odmah jer se zna da su se viđeniji preduzetnici u poslu trgovine ljudima verovatno samo malko primirili čekajući da se afera razreši ili zaboravi.