Međuvreme

10. septembar 2008, 14:35 Uređuje Jasmina LazićSport piše: Slobodan Georgijev

05/09/2008

Krv

Već skoro mesec dana Institut za transfuziju krvi skreće pažnju na alarmantan nedostatak zaliha krvi. Iako su mobilni timovi Instituta svakodnevno na terenu, kraj avgusta je obeležio gotovo kontinuiran nedostatak zaliha krvi. Institut za transfuziju je zato apelovao na javna preduzeća u Srbiji (naročito ona koja imaju veći broj zaposlenih) da se organizovano priključe akciji dobrovoljnog davanja krvi, a kako bi što više olakšali potencijalnim davaocima, mobilni timovi Instituta dolaze direktno na adresu preduzeća. Među prvima koji su se odazvali ovoj akciji je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Oko 111 zaposlenih u ovom Zavodu je prošloga petka dobrovoljno dalo krv, a direktorka Zavoda, Svetlana Vukajlović, tom prilikom je apelovala na druge radne organizacije da, takođe, organizuju svoje radnike i da na taj način pomognu zdravstvu. Republički zavod za zdravstveno osiguranje je sklopio dogovor sa Institutom za transfuziju da zaposleni dva puta godišnje organizovano daju krv. Najkritičniji periodi, kada vlada najveća nestašica, jesu kraj avgusta i početak septembra i kraj januara-početak februara. Prema rečima Snežane Drašković, direktorke Instituta za transfuziju krvi, u utorak, 9. septembra, zalihe krvi je činilo 900 jedinica, što su skoro trodnevne zalihe. Međutim, nije izvesno da će i do kraja nedelje zalihe ostati na tom nivou. Konstantan deficit krvi bi, prema rečima Snežane Drašković, mogao biti rešen ukoliko bi 150.000 ljudi dva puta godišnje dalo krv. Osim toga što se procedura čini komplikovanom, glavni demotivacioni razlog za davanje krvi, kako pokazuju istraživanja, jeste – strah od igle. S druge strane, empirijski je dokazano da ubod igle prilikom transfuzije, boli manje od uboda prilikom vađenja krvi. Kada, uz to, postoji i mogućnost da mobilni tim Instituta potencijalnim davaocima dođe „na noge“, svako racionalno objašnjenje za nedavanje krvi, čini se, pada u vodu.

J. L.

07/09/08

Umro Dragoslav Rančić

U nedelju uveče, posle kraće bolesti, preminuo je Dragoslav Rančić, dugogodišnji stalni dopisnik „Politike“ iz Kine i Nemačke i specijalni izveštač sa mnogobrojnih kriznih žarišta na svim meridijanima. Jedan od najboljih spoljnopolitičkih izveštača je novinarsku karijeru počeo još kao student jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu pišući za „Student“. Kad je diplomirao, zaposlio se u „Borbi“ za koju je izveštavao iz Amerike, Skandinavije, Afrike, Grčke, Kipra, Turske, Austrije… Iz „Borbe“ odlazi u NIN, gde, kao spoljnopolitički urednik, ostaje četiri godine – od juna 1970. do aprila 1974. Tada prelazi u spoljnopolitičku rubriku „Politike“, u kojoj su i Miroslav Radojčić, Aleksandar Nenadović, Zoran Žujović, Jurij Gustinčič, Risto Bajalski, Vojislav Đukić, Dragoslav Trailović… Odmah po prelasku u „Politiku“ dobija specijalni zadatak: da kao dopisnik iz Pekinga izveštava o zbivanjima u Kini u kojoj, u momentu njegovog dolaska, još neprikosnoveno vlada Mao Cedung. Rančić je u Pekingu proveo jedanaest godina. Bio je to, kažu, vrhunac njegove karijere. Kao svedok okončanja Maove ere (1976), Rančić je potom veoma analitički ispratio uspon i reforme Deng Sjaopinga. Posle povratka iz Pekinga prihvata novi profesionalni izazov – da izveštava o istočnoj Evropi, zemljama „realnog socijalizma“. Imao je tu profesionalnu sreću da bude na licu mesta ključnih događaja iz završnice prošlog veka, kao što su rušenje Berlinskog zida i slom projekta boljševičkog socijalizma. Početkom devedesetih se vraća u Beograd. Od juna 1992. do maja 1993. bio je jedan od članova savetničkog tima predsednika ostatka već raspale SFRJ, Dobrice Ćosića. Potom, odlazi u NIN. Penzionisan je 1998, ali nije prestao da piše. U NIN-u je redovna njegova kolumna „Štap i šargarepa“, a potom nastavlja da o Kini piše i u „Politici“. Poslednji njegov tekst objavljen je pre dve nedelje. Komemoracija povodom smrti Dragoslava Rančića biće održana u četvrtak 11. septembra u podne, u sedištu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Igralište: Rutina

Poslednji grend slem turnir u ovoj godini, Otvoreno prvenstvo SAD, nije doneo novosti: Serena Vilijams i Rodžer Federer su očekivano najbolji, a srpski tenis je među najuspešnijim na turniru

Ni nailazak uragana Hana nije sprečio Federera da po peti put zaredom osvoji US open, mada je u mogućnosti tenisera koji je obeležio istoriju tenisa pala velika sumnja posle nekoliko izgubljenih finala i neočekivano ranog ispadanja sa Olimpijskog teniskog turnira. Svetska javnost je bila gotovo umorna od dominacije Švajcarca i nekako je svima laknulo kada ga je Rafa Nadal ovog leta skinuo sa ATP trona.

Federer je došao u Njujork pod velikim pritiskom da mora pobediti na turniru na kome nije izgubio pune četiri godine, ali je pokazao na kraju zbog čega se većina i igrača i stručnjaka slaže da je najveći teniser svih vremena. Namučio se u osmini finala protiv Rusa Andrejeva, ali našem Novaku Đokoviću u polufinalu nije dao ni trunku nade da će i ove godine igrati finale njujorškog grend slema. Finale je bilo dosadno jer melanholični Škot Endi Marej nije bio sposoban da pruži bilo kakav otpor agresivnom šampionu. Marej je ranije u polufinalu demonstrirao svoju najbolju igru ove godine i potpuno izludeo Nadala, ali to nije mogao da ponovi protiv čoveka koji godinama ne gubi na terenu Artur Eš. Federerova je dominacija tolika da će u istoriju tenisa ući oni igrači koji su ga poslednji pobedili na nekom turniru pre nego što je počeo da dominira. Uglavnom, Federer je osvojio 13. grend slem i ostaje mu još jedan da stigne rekordera Pita Samprasa. Ako ga zdravlje i koncentracija budu služili, sva je prilika da će se to desiti na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru sledeće godine.

Na tom turniru će Đoković braniti titulu koja je njegov najveći uspeh u dosadašnjem toku karijere. Njegovo polufinale u Americi je uspeh, ali javnosti koja se već razmazila to je već rutina pa se misli da bi Novak morao uvek da igra barem finale.

S druge strane, Jelena Janković se konačno probila u jedno grend slem finale, ali joj je nedostajalo iskustvo za završni udarac. Ona svakako nije najbolja teniserka na svetu, ali je sigurno najborbenija među onima koje su na ili oko svetskog vrha. Međutim, da bi postala kompletna teniska zvezda, ona mora da osvaja najveće turnire jer za mesto u sazvežđu važniji su rezultati od šarma.

Slobodan Georgijev

Novi direktor Majkrosofta Srbija

Vladan Živanović, trenutno direktor prodaje za velika preduzeća, preuzeće rukovođenje kancelarijom Majkrosofta u Srbiji, dok će dosadašnji generalni direktor Dejan Cvetković postati regionalni partner-menadžer za sektor javnih preduzeća, zadužen za ceo region centralne i istočne Evrope.

Vladan Živanović se pridružio kancelariji Majkrosofta za SCG u proleće 2003, a pre dolaska u Majkrosoft radio je na rukovodećim pozicijama u nekoliko istaknutih lokalnih i regionalnih IT kompanija. U poslednjih nekoliko godina njegov tim je postigao brojne uspehe, među kojima su najznačajniji inicijativa za usvajanje informacionih tehnologija u čitavom javnom sektoru u Crnoj Gori, kao i prvi krupni koraci u primeni najmodernijeg eGovernment rešenja u Beogradu. „Izuzetni rezultati koje smo postigli do sada su sjajna osnova za dalji razvoj, buduće izazove i uspehe. Majkrosoft duboko i iskreno veruje u ovo tržište i njegove potencijale: ubeđen sam da ćemo u narednom periodu dalje ojačati svoje prisustvo ovde, i ja sam lično veoma srećan što ću biti deo tog procesa“, kaže novi generalni direktor Majkrosofta u Srbiji.

Broj nedelje

U novosadskom Novom naselju otvoren je vrtić koji će primati 600 dece i ima 4000 kvadratnih metara korisnog prostora. Direktor predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ Borislav Samardžić je kazao da je to najveći i najmoderniji vrtić na Balkanu i da je Novi Sad na putu da postane prvi grad u Srbiji bez liste čekanja za upis u jaslice i obdaništa.

Kakve su šanse za da nađete posao u narednih 12 meseci?

Ocena mogućnosti da se nađe posao beleži nagli pad u poslednjih šest meseci, a svega šest odsto ispitanika iz celog sveta smatra da postoje odlične šanse za nalaženje posla u narednih 12 meseci. Najekstremnije je stanje u Portugalu gde 93 odsto stanovnika smatra da su šanse za nalaženje posla ne tako dobre ili čak loše. Odmah za njima su i stanovnici Japana sa 89 odsto negativnih ocena. Slika u Norveškoj i Indiji je sasvim drugačija, tako 94 odsto ispitanika iz Norveške i 86 odsto ispitanika iz Indije veruje da su mogućnosti da se posao nađe u narednih 12 meseci sasvim zadovoljavajuće.

Izvinjenje: Tehničkom greškom, u prošlom broju „Vremena“, uz tekst grafikona „Da li vaša država prolazi kroz recesiju?“ objavljena je pogrešna slika. Izvinjavamo se agenciji Nielsen i čitaocima.