Međuvreme

Simulacija

Povodom Dana prve pomoći, 13. septembra, oko 140 obučenih volontera Crvenog krsta predstavili su na Trgu Nikole Pašića simulaciju pravog saobraćajnog udesa. „Povređeni“ mladići i devojke ležali su na kolovozu sa dobro našminkanim povredama glave, ruku, nogu i lica. Krv, plač i nepomična tela usred grada ostavili su šetače, neobaveštene o akciji „Dogodilo se u momentu, pamtiću celoga života“, poprilično zatečenim. Srećom po akciju, ljudska radoznalost, kada je reč o ovakvim situacijama, nagnala je veliki broj njih da se zadrže na licu mesta i nauče kako se ponašati u „post-dvesta-na-sat-u-krivinu“. Prema podacima MUP-a, od 1. januara 2002. do 30. juna 2003. godine na ulicama Beograda dogodilo se 2778 saobraćajnih nezgoda. Smrtnih slučajeva bilo je u 228 udesa, a petak važi za crni dan. Najviše dece stradalo je u saobraćajnim nesrećama na Karaburmi. Ovi podaci i akcija Crvenog krsta upozorenje su Beograđanima da ubuduće posvete više pažnje dok voze ili prelaze ulicu.

Kafići

Beogradski kafići, uprkos najavama, još nemaju skraćeno radno vreme, a po svoj prilici tako će ostati do daljnjeg. Mogućnost da se lokali zatvaraju najkasnije do 22 sata zasad je samo predlog, a kako se gradska vlada još nije izjasnila o istom, Udruženje ugostitelja je na sastanku sa gradskim sekretarom za privredu Goranom Vlahovićem unapred uložilo prigovor. Predsednik udruženja Zoran Damjanović rekao je da „ne može neko centar grada, kada je reč o cenama zakupa i taksama, proglasiti za ekstrazonu, a kada je reč o radnom vremenu, da od nje napravi spavaonu“. Kompromisno rešenje bi, po predstavnicima ovog udruženja, bilo da kafeterije, kafići i restorani zimskim radnim danima rade do ponoći, a petkom i subotom sat vremena duže. Što se „letnje šeme“ tiče, rad ovih ugostiteljskih objekata bio bi produžen za jedan sat u odnosu na zimsku sezonu. Radno vreme, međutim, nije jedini problem beogradskih ugostitelja. Uredba po kojoj se zabranjuje točenje alkohola tri sata pre početka, tokom i posle utakmica, radi „sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama“, ocenjena je kao još jedna od pretnji uspešnom poslovanju vlasnika ugostiteljskih objekata u blizini stadiona. Mnogi vlasnici nose se mišlju da odmah stave ključ u bravu.

Jubilej

Nekolicina „naših“ Kineza, koji žive i rade u naselju Ledine u blizini Surčina, ove godine proslaviće pet godina uspešnog poslovanja. Pre pola decenije iznajmili su baštu, latili se dubokog oranja, drljanja i valjanja zemlje i najzad podigli četiri plastenika u koje su uveli navodnjavanje po sistemu „kap po kap“. Seme povrća doneli su sa Dalekog istoka, a ciklus proizvodnje uspeli su da skrate za mesec dana. Svojim povrćem podmiruju dvadesetak kineskih restorana u Beogradu, a zbog kvaliteta proizvoda postali su nadaleko poznati. Zaradom od plastenika uspeli su da kupe placeve u njihovoj blizini, gde će uskoro sagraditi kuće. Ma i Huan tvrde da je u odnosu na njihovo rodno mesto, Surčin pravi bogati Zapad. Ne vole da im se imena „povlače“ po novinama s obzirom na to da su postali „uspešni, poslovni i bogati“. I naročito zato što su komšije „Surčincima“, koje bije loš glas.

Kodeks

Na osnovu Koncepcije koju je usvojio Republički savet za razvoj Univerziteta, Ministarstvo prosvete je 1. septembra sačinilo Prednacrt zakona o visokom obrazovanju koji će biti na javnoj debati do 1. oktobra. Posebno interesantan „novitet“ ove koncepcije, iniciran kao „preko potreban“, jeste Odbor za etiku. Članovi ovog odbora, koje imenuje nacionalni savet na osnovu javnog poziva, imaju zadatak da formulišu Etički kodeks za akademsku zajednicu. Ko se ogluši o norme ovog kodeksa može mu se izreći i mera zabrane obavljanja nastavničkog poziva, ali i poslovođenja, što je radikalan potez u odnosu na dosadašnje „simbolične“ novčane kazne u iznosima od 15.000 do 20.000 dinara. Ukratko, profesori koji (na iskrenu radost mnogih studenata) ne dolaze na posao, kao i oni koji tim istim studentima zabranjuju izlaske na ispit ukoliko u svom posedu nemaju knjigu sa njihovim potpisom, ostaju bez posla. Otpuštanje je povereno dekanu fakulteta koji, u suprotnom, i sam podleže istoj sankciji, a na otkaz, po pravilima ove, za pojedince, „etičke inkvizicije“, nije imun ni rektor. Nastavnička veća po fakultetima na kojima se komentarišu predloženi paragrafi su u toku, a posle isteka roka za komentare sugestije, primedbe i kritike sve ocene će stići na adresu prosvetnih vlasti, ali preko Univerziteta. A kako će te promene biti dočekane na državnim, pa i na privatnim fakultetima, pokazaće uskoro javna debata.

Paket

Proteklo je više od nedelju dana otkako je ustanovljen nestanak paketa sa radioak tivnim izotopom joda 131 na beogradskoj železničkoj stanici i još nema saznanja o sudbini ove pošiljke. Ovaj izotop, namenjen Zavodu za netropatiju u Lazarevcu, koristi se u dijagnostici i po pravilu se transportuje u olovnoj kutiji kroz koju radioaktivni zraci ne mogu proći. Inspektor za zaštitu životne sredine Slaviša Simić izjavio je da za sada, šta god to „za sada“ značilo, nema opasnosti za stanovništvo, već samo za onog kod koga se paket nalazi. To je potvrdio i dr Zoran Tasić, specijalista nuklearne medicine, rekavši da „za pojedinca koji dođe do te pošiljke i koji je otvori i manipuliše njom može imati trajne posledice“, ali i da se „nažalost, dešava da te pošiljke ne završe na mestu na koje su upućene, a ni rok prijema nije onaj koji mi očekujemo“. Izostalo je, međutim, objašnjenje zašto se za transport paketa sa radioaktivnim materijalom, težine svega tri kilograma i na tako kratkoj relaciji, od Vinče do Lazarevca, koristi najsporiji i prilično nepouzdan vid prevoza – železnica.

Cena

Ministar policije Dušan Mihajlović izjavio je prošlog petka da u Srbiji više „nema organizovanih kriminalnih grupa“, a ministar pravde Vladan Batić je precizirao na svečanosti povodom dobijanja pomoći Evropske unije za rekonstrukciju najveće sudnice u Palati pravde, namenjene za suđenja za organizovani kriminal, da su „razbijene 123 organizovane kriminalne grupe sa 844 člana, od kojih je većina uhapšena i čeka suđenje“. Ova pomoć, zaključio je Batić, potvrđuje da je Srbija na pravom putu ka evropskim integracijama. Evropski komesar za međunarodne odnose Kris Paten, koji je prisustvovao svečanosti, izjavio je da „organizovani kriminal podriva sve institucije i prosperitet društva, zbog čega je EU voljna da i dalje pomaže reforme u Srbiji i uspostavljanje demokratskih institucija i vladavine prava“. Paten je dodao da je „vladavina prava najvažnija za razvitak demokratije i da mora da važi i za vlast i za građane. „Za to je potrebno nezavisno sudstvo i zatvori gde se ljudi drže u razumno dobrim uslovima“, zaključio je. Osnovna delatnost i baza finansijske moći organizovanog kriminala, pored trgovine ljudima, ucena i ubistava, kod nas je, pokazalo se, ilegalna trgovina narkoticima, heroinom prevashodno. Šest meseci od početka akcije „Sablja“ tržište narkotika je stabilno, cena heroina je ista kao i pre 12. marta, do kada je, po rečima nadležnih, glavni snabdevač narko-tržišta heroinom bio zemunski klan.

Hleb

Od 21. septembra hleb hoće i neće poskupeti. „Društveni“ pekari, naime, insistiraju da je poskupljenje neophodno, dok privatni pekari imaju suprotno mišljenje. „Mi smo već danas spremni, u svakom pogledu, da obezbedimo proizvodnju svih potrebnih količina hleba za celu Srbiju“, rekao je predsednik Unije privatnih pekara Đorđe Ilić, posle sastanka sa ministrom trgovine i turizma Slobodanom Milosavljevićem. Ilić tvrdi da je cena brašna između 14 i 15 dinara po kilogramu i da je sadašnja cena hleba u skladu sa paritetom cena pšenice, brašna i hleba u odnosu jedan prema dva prema četiri. U asocijacijama društvenih pekara Žitozajednici i Žitovojvodini ovu ponudu „privatnika“ smatraju nelojalnom konkurencijom. Ukrštanje argumenata o cenama hleba trajaće sve dok se konačno ne sazna cena pšenice. Na produktnoj berzi u Novom Sadu, naime, cele prošle nedelje nije ponuđeno na prodaju ni zrno pšenice. Očekuje se, dakle, poskupljenje. Iz preduzeća Ju point najavljuju da će uskoro, čim Dunav „poraste“, krenuti prvi konvoj sa uvoznom pšenicom, koja je nabavljena još dok je pšenica na svetskom tržištu imala za nas prihvatljivu cenu. Koliko će ta pšenica koštati kad stigne, a samim tim i hleb, tek će se saznati.