Međuvreme

Svim čitaocima, prijateljima i poslovnim partnerima koji su nam čestitali 18. rođendan, redakcija „Vremena“ srdačno se zahvaljuje.

Novogovor: Održivi razvoj

„Da nismo propali, propali bi’.“

Liči na staru, ako ne kinesku a ono srpsku poslovicu. Mudrost izvedenu iz iskustva, primenljivu u zgodnim prilikama.

A kad tamo, to je, ako je verovati Plutarhu, izjavio Temistokle. To jest, kada je zbog očigledne namere Persijanaca da na spaljivanje Sarda uzvrate ravnom merom, spaljivanjem Atine, od Pitije iz Delfa stigla je preporuka Atinjanima da grad spasu „drvenim zidovima“. Temistokle je, nekako, ubedio sugrađane da ti drveni zidovi nisu taraba koju bi podigli oko Atine ili bar Akropolja, nego flota koja će ih skloniti na neko drugo mesto. I tako, gledajući zapaljeni grad s drvenog brodovlja na koje su se Atinjani ukrcali, Temistokle reče to o propuštenoj propasti.

Pa, sad, kakve to ima veze s održivim razvojem?

Nekad se govorilo o napretku, progresu ili bar samo o razvoju. Ili, obrnuto, nazadovanju, opadanju, propadanju… Ili bar o zastoju, stajanju, stagnaciji.

Izraz „održivi razvoj“ neodoljivo izaziva sliku brodolomnika koji počinje da se trese od hladnoće, to što je odbacio cipele da lakše pliva više ne deluje zbog umora, jedva se hvata daha a ništa na vidiku… Jedino još ona slamka spasa nedostaje. Slamka za održivi razvoj, plutanje na površini, do daljeg. Jer „održivost“ nema alternativu: održavamo se u nečemu, negde, nekako.

Floskula održivi razvoj prosto ne znači ništa, kao ni zamišljena kontra (npr. „održivo propadanje“) i to je, najzad, razlog njene upotrebljivosti u svetu bez ideje, kada dobar deo jezika u opštoj upotrebi služi samo trtljanju.

Aleksandar Ćirić

EULEKS: Rasprava ponovo odložena

Sednica Saveta bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija posvećena rekonfiguraciji UNMIK-a u utorak je ponovo odložena. Ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića vest je zatekla na pola puta do Njujorka. Kada god bila zakazana, Srbija će biti spremna, rekao je ministar pribrano. Jer Beograd od svojih uslova neće da odustane: samo je Savet bezbednosti nadležan da odobri rekonfiguraciju međunarodnog prisustva na Kosovu, Rusija će na mig Srbije u SB-u da odobri da EULEKS zameni UNMIK samo ukoliko misija Evropske unije bude bila statusno neutralna i ne bude bila u funkciji sprovođenja Ahtisarijevog plana. Svaka drugačija formulacija značila bi kršenje ustava Srbije tj. kako ministar Jeremić kaže, urušavanje demokratskog i pravnog poretka Srbije. Pa ako zbog toga Srbija ne dobije status kandidata EU naredne godine, neka bude tako.

Formalno sednica SB-a odložena je zato što generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun nije dostavio izveštaj o Kosovu. Praktično, do odlaganja rasprave o legalizaciji EULEKSA došlo je zbog protivljenja Prištine na čiji zahtev su SAD zatražile odlaganje. Formulacija na kojoj Beograd insistira je trn u oku kosovskoj vladi. Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznavanja od strane većine zemalja EU i SAD, za kosovske Albance EULEKS je trebalo da predstavlja tačku na „i“ od Srbije osporavane nezavisnosti. Dok je UNMIK bio u funkciji izgradnje demokratskih institucija – nezavisnih ili ne – EULEKS je po zamisli vlade u Prištini trebalo da radi na sprovođenju Ahtisarijevog plana, tj. da bude u funkciji jačanja kosovske nezavisnosti.

Nije ništa novo da Srbija što se Kosova tiče tvrdoglavo insistira na nečemu čemu se isto tako tvrdoglavo protive kosovski Albanci. Novo je što ovoga puta uopšte nije nemoguće da Srbija istera svoje, pa makar se samo radilo o pravnoj formulaciji. Zemljama Evropske unije stalo je da EULEKS ima neko pravno utemeljenje, što bez saglasnosti Srbije, pa samim tim i Rusije, neće biti moguće. Na Vladi Srbije je da proceni kako da balansira između Kosova i Evropske unije, tim, kako su svi bezbroj puta ponovili, jednako prioritetnim strateškim ciljevima ove vladajuće garniture. A šta god bilo u SB-u, nema sumnje da će Euleks do kraja godine u punom sastavu početi sa radom i tesno sarađivati sa vladom u Prištini. Pa bio on definisan kao statusno neutralan ili ne.

A. Ivanji

Preporuke MMF: Zapelo kod penzija

Poseta delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja u Beogradu boravi od 28. oktobra trebalo je da traje do 9. novembra, a potom su razgovori produženi i preko vikenda, da bi nakon toga bilo odlučeno da o predlogu novog budžeta Srbije predstavnici MMF-a i Vlade Srbije razgovaraju i u utorak i sredu (11. i 12. novembar). U trenutku pisanja ovog teksta, u utorak po podne, nema mnogo informacija o toku pregovora Vlade Srbije i MMF-a. Premijer Mirko Cvetković trebalo je još u ponedeljak da saopšti da li prihvata preporuku MMF-a o odustajanju od povećanja penzija, ali se to nije dogodilo. Poslednje u nizu susreta delegacija MMF-a imala je sa premijerom Cvetkovićem i potpresednikom Vlade Srbije Jovanom Krkobabićem. Cvetković se u razgovorima složio da svetska finansijska kriza i restriktivan budžet za narednu godinu nalažu štednju svim budžetskim korisnicima i smanjenje javne potrošnje.

U razgovorima nije precizirano kako će se utvrđivati iznos penzija u narednoj godini, a predlog MMF-a je bio da se odustane od vanredne povišice od 10 odsto u idućoj godini.

Međutim, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić se na poslednjem sastanku sa delegacijom MMF-a, kako je potvrđeno agenciji Beta, nije složio sa tim predlogom, navodeći da je uredba o vanrednom povećanju penzija od 10 odsto jednoglasno usvojena na Vladi. Ako Vlada odbije predlog o suspenziji vanredne povišice penzija, MMF će insistirati na zamrzavanju zarada u javnom sektoru na svim nivoima.

„Ukoliko naši zahtevi ne budu apsolutno prihvaćeni, ako se budu ignorisale sve činjenice i penzije budu vraćene u pređašnje stanje, morali bismo da razmislimo i o uskraćivanju podrške Vladi“, rekao je poslanik PUPS-a Đuro Perić novinarima u parlamentu. Perić, koji je i zamenik predsednika Upravnog odbora Fonda PIO, rekao je da su za PUPS predlozi MMF-a u vezi sa penzijama neprihvatljivi, a parametri kojima se oni koriste netačni. Šefica poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija izjavila je da veruje da Partiji ujedinjenih penzionera nije interes da Vlada padne niti da Srbija uleti u inflaciju i da se svako povećanje penzija obesmisli inflatornim udarom.

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica podsetio je da je premijer Mirko Cvetković u ekspozeu naveo da će penzije u ovoj godini biti povećane deset odsto, a da će sledeće dostići 70 odsto od prosečne zarade. „Sada se pokazuje da odluka Skupštine koja je izglasala ovaj program ne znači ništa, jer predsednik Vlade nije dobio dozvolu MMF-a za ovakav program“, naveo je lider DSS-a.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji dr Goran Pitić rekao je da će država poslati loš signal investitorima ako se ne izbori sa budžetom za narednu godinu i ne sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. On je izrazio nadu da će MMF i Vlada Srbije naći rešenje za sklapanje aranžmana, što bi uslovilo smanjenje javne potrošnje, na jedan od dva načina koje je predložila ta međunarodna finansijska institucija.

J. G.

Politika: Odlasci

Vladan Batić, poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS), poslednji je u nizu onih koji su napustili Liberalno demokratsku partiju (LDP). Batić je saopštio da će u parlamentu nastupati samostalno. On je u miru izašao iz poslaničkog kluba LDP-a, vođen, kako kaže, željom da se „ideje, stavovi i načela DHSS-a adekvatnije promovišu“. Naime, njegova stranka je stranka desnice, dok je partija Čedomira Jovanovića učlanjena u asocijaciju Evropskih liberalnih demokratskih partija.

Osipanje LDP-a počelo je početkom prošle godine sa odlaskom Gorana Petrovića, bivšeg šefa službe Državne bezbednosti, i njegovim optužbama na račun Čedomira Jovanovića. On i danas tvrdi da je Jovanović „plaćenik koji radi po svačijim narudžbinama“, po principu „ko da više“. Nije prošlo mnogo, iz stranke je izašao i Branislav Lečić, bivši ministar kulture. Poznati glumac požalio se na nedemokratske postupke vezane za izbor rukovodstva unutar partije čiji je bio jedan od osnivača. Izjavio je pritom da ostaje dosledan liberalnim principima, ali da će ubuduće raditi „u ime sopstvene savesti“.

Jedno vreme su se duhovi umirili, ali je pre oko mesec dana i Nikola Samardžić, treći u nizu osnivača, napustio LDP. I ranije poznat po upečatljivim i dosta samostalnim nastupima i istupima u javnosti, Samardžić, inače profesor Filozofskog fakulteta, nije želeo da u medijima govori o razlozima svoje odluke. Na zvaničnom sajtu još je član vanregionalnog predstavništva stranke. A onda je kandidatkinja za gradonačelnika Beograda na prošlim izborima Biljana Srbljanović napisala otvoreno pismo u kojem oštro kritikuje politiku LDP-a i predsednika te stranke. Objasnila je da se oseća iznevereno i da su se svi u partiji, sem „časnih izuzetaka“ Vesne Pešić i Žarka Koraća, distancirali od nje. Srbljanovićeva revoltirano dodaje da joj nije ponuđen mandat za republički parlament, koji je po njenom mišljenju zaslužila, pa čak ni mesto odbornika u Beogradu. Valja napomenuti da je i Samardžiću dva puta „izmicao mandat“.

Posle pisma Srbljanovićeve oglasio se Čedomir Jovanović, poručivši joj da je potrebna stranci. Na takve reči, ona je izjavila da nema nikakvog razmimoilaženje između njih dvoje i dodala: „Nema tu ličnog sukoba. Sve je u redu. Svi se volimo.“

J. Jorgačević

Godišnjica: Godine Otpora

Povodom desetogodišnjice osnivanja Otpora, bivši članovi tog pokreta ove nedelje su simboličnim događajima organizovali podsećanje na borbu i pobedu nad režimom Slobodana Miloševića, a u petak 14. novembra otvara se izložba fotografija, plakata, letaka i drugog propagandnog materijala Otpora s kraja devedesetih. Igrom slučaja, istog datuma, pre deset godina, reagujući na presudu „Dnevnom telegrafu“, nedeljnik „Vreme“ pod nazivom „Tuži Buba“ objavljuje fotografiju Bube Morine, tadašnje komesarke za izbeglice Srbije, pesnicu i priču o kažnjavanju „Telegrafa“, i biva i samo kažnjeno za kršenje Zakona o informisanju. Kao odgovor na kažnjavanje listova „Vreme“ i „Dnevni telegraf“, nedeljnik „Blic njuz“ štampa izdanje sa pesnicom Otpora preko cele naslovne strane, koje režim zaustavlja i pleni u štampariji.

Studentski pokret Otpor formiran je dve nedelje pre tog događaja, krajem oktobra 1998, kao odgovor na nove zakone o univerzitetu i o informisanju, a simbol – stisnutu pesnicu – kreira dizajner Nenad Petrović Duda. Već u noći između 2. i 3. novembra uhapšeno je četvoro studenata zbog iscrtavanja pesnice i parola „Smrt fašizmu“ i „Otpor do slobode“. Određen im je pritvor od deset dana zbog „građanskog otpora vlastima“. Letak „Otpor je odgovor“ izašao je na naslovnoj strani lista „Dnevni telegraf“ 6. novembra. Taj dnevnik je 9. novembra kažnjen, sa 1,2 miliona dinara, a tužbu protiv njega je, u ime Saveza žena Jugoslavije, podnela Bratislava Morina. „Dnevni telegraf“ je zabranjen i od tada pa sve do bombardovanja krijumčaren je iz Crne Gore. Vlasnik „Dnevnog telegrafa“ Slavko Ćuruvija ubijen je u Beogradu pola godine kasnije – 11. aprila 1999. Direktor televizije B92 Veran Matić se 12. novembra 1998, na dodeli MTV nagrade „Free your mind“, pojavljuje u majici Otpora i posvećuje nagradu ugroženim medijima, univerzitetu pod represijom i studentima koji su u zatvoru.

Do oktobra 2000. godine Otpor se snažno suprotstavlja režimu Slobodana Miloševića, a njegovi članovi bivaju masovno hapšeni i maltretirani. U novembru 2003. prerastao je u političku partiju, a mesec dana kasnije samostalno je izašao na parlamentarne izbore i osvojio oko 60.000 glasova. Nosilac liste bio je profesor Čedomir Čupić.

U septembru 2004. godine Otpor je zvanično pristupio Demokratskoj stranci. Pojedini osnivači Otpora ostaju u politici, dok se drugi povlače iz javnog života. Nenad Konstantinović, Ivan Andrić i Srđan Milivojević sada su poslanici u Skupštini Srbije. Slobodan Homen je državni sekretar u Ministarstvu pravde, a Srđa Popović savetnik potpredsednika Vlade. Milja Jovanović, Branko Ilić i Vlada Pavlov povukli su se iz javnog života, a Ivan Marović živi u Americi, napravio je video-igru koja se bavi strategijama rušenja diktatorskih režima i piše blog na sajtu B92.

J. Lazić

tamnoplavo – septembar 2007
sivo – septembar 2008