Međuvreme

Pogreb

Priča o privatnim agencijama za pogrebne usluge koje potplaćivanjem medicinskog osoblja dolaze do „mušterija“ dugo godina važi kao beogradska urbana legenda. Međutim, izgleda da u njoj ima istine. S obzirom na to da imaju konkurenciju u vidu JKP-a Pogrebne usluge, pojedini privatni pogrebnici imaju razrađenu „šemu“ s medicinskim tehničarima, policijom i službom 988. Kako prenosi „Glas javnosti“, medicinske sestre i policajci za dojavu o smrti dobijaju oko 100 evra. Uloga zaposlenih u službi 988 jeste da građanima koji traže broj telefona nekog preduzeća koje pruža pogrebne usluge daju broj određene privatne agencije, u šta je „Vreme“ imalo prilike da se uveri. Prema rečima dr Srboljuba Raspopovića, načelnika beogradske mrtvozorničke službe u Domu zdravlja Palilula, njima se javi svega 20 odsto građana kojima su potrebne ovakve usluge, dok ostali završe kod privatnika. Problem je što građani nisu upoznati s procedurom sahranjivanja, pa greše što zovu policiju ili Hitnu pomoć. Osim toga, privatne agencije krše gradsku Odluku o grobljima i sahranjivanju, po kojoj poslove sahranjivanja može da obavlja samo javno preduzeće, izuzev ako Skupština grada putem konkursa ovaj posao ne poveri nekom od privatnika.

Hit

Norveški vojnici, pripadnici KFOR-a, oformili su bend, snimili pesmu i – izazvali diplomatski skandal. Na muziku pesme Kokomo, grupe Bič bojs, članovi benda Šiptar bojs dodali su svoj tekst pod nazivom Kosovo. Pesma uglavnom govori o teškom položaju vojnika koji su daleko od domovine, ali sadrži neke problematične delove, kao npr.: „Bacaćemo bombe gde god se kriju srpski loši momci“ ili „Obiliću Miloše, ti bedni kučkin sine“. Spot je emitovan na nekoliko lokalnih televizija na Kosovu i izazvao buru negodovanja među kosovskim Srbima. Lider Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković izjavio je za „Glas javnosti“ da će ovaj problem morati da rešava srpska diplomatija iako, po njemu, ova muzička provokacija na mora da bude pokazatelj odnosa KFOR-a prema Srbima. Pogođen uvredama na račun Miloša Obilića, Ranđel Nojkić, poslanik Srpske liste za Kosovo, rekao je da su vojnici, ako im je namera bila da se bune zbog svog boravka daleko od kuće, morali da pomenu i Skenderbega i Adema Jašarija, a ne samo Miloša Obilića.

Reakcije: Lidija Paradinović

Proizvodi

Robna razmena između SCG i Ruske Federacije uskoro bi mogla da bude potpuno liberalizovana. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom postoji još od avgusta 2000. godine, a Radna grupa za unapređenje trgovinsko-ekonomske saradnje dveju zemalja nedavno je utvrdila predlog proširenja liste proizvoda za čiji izvoz neće biti potrebno plaćanje carine. Zahvaljujući ovom proširenju liste, 98 odsto robne razmene sa Rusijom biće liberalizovano. Kako prenosi „Politika“, proširenje bescarinske trgovine moglo bi da doprinese smanjenju velikog deficita SCG u razmeni sa Rusijom. Osim toga, SCG je prva zemlja van Zajednice nezavisnih država sa kojom je Ruska Federacija potpisala sporazum o slobodnoj trgovini. Na proširenom spisku proizvoda koje će SCG izvoziti bez plaćanja carine našli su se slatkiši, pivo, vata, papir, tepisi, stolnjaci, bela tehnika i nameštaj. S druge strane, iz Rusije ćemo uvoziti mineralna đubriva, kuglične ležajeve i ventilatore. Interesantno je da predstavnici SCG nisu prihvatili da plaćanja carine bude oslobođen uvoz slavina, ventila, putničkih automobila i traktora manje kubikaže iz Rusije u SCG.

Pečat

Opština Novi Pazar još od jesenjih lokalnih izbora radi bez pečata. Prema Zakonu o pečatima i Zakonu o nacionalnim manjinama, ova opština mora da dobije saglasnost za izradu pečata od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Iz nekog razloga novopazarske vlasti već mesecima ne uspevaju da dobiju potrebnu saglasnost. Predsednik opštine Novi Pazar Sulejman Ugljanin pisao je tim povodom premijeru Vojislavu Koštunici, ali još nije dobio odgovor. U pismu Koštunici, Ugljanin ističe da mu je bez pečata rad potpuno onemogućen, kao i da smatra da iza svega stoje političari iz Sandžaka na privremenom radu u Beogradu, koji na taj način pokušavaju da ga spreče u obavljanju predsedničkih poslova.

Stečaj

U Srbiji je u toku oko 1000 stečajnih postupaka koje vodi 586 stečajnih upravnika. Ono što je svim postupcima zajedničko jeste maratonsko trajanje. Kako prenosi „Blic“, više od 300 stečajnih postupaka u Srbiji traje duže od dve godine. Apsolutni rekorder je slučaj Robnih kuća „Beograd“, gde postupak traje više od četiri godine. Dodatni problem stvara i to što stečajni upravnici rade bez dozvola. U februaru ove godine stupio je na snagu novi zakon o stečajnom postupku, po kome stečajni upravnici obavezno moraju da imaju dozvolu za obavljanje tog posla. Međutim, do današnjeg dana nije izdata nijedna takva dozvola. Problem je u tome što je Agencija za izdavanje licenci stečajnim upravnicima počela sa radom gotovo mesec dana posle početka primene Zakona, tako da još nisu izrađeni plan i program, niti je utvrđen postupak licenciranja stečajnih upravnika. Direktor Agencije za izdavanje licenci Jovan Jovanović obećao je da će prvi ispiti za stečajne upravnike biti održani u junu, a da će prve dozvole biti izdate početkom jula.

Dom

Oko pedeset privatnih staračkih domova u Srbiji radi bez dozvole a, kako pišu „Večernje novosti“, nijedan ne ispunjava minimum propisanih uslova za rad. Situacija u privatnim ustanovama ovog tipa je, najblaže rečeno, katastrofalna. Nelegalni starački domovi uglavnom nastaju u privatnim kućama i stanovima male kvadrature. Prema Pravilniku o staračkim domovima, svaki od njih mora da ima dvorište površine dvadeset kvadrata po korisniku, dok privatni domovi nemaju ukupno ni dvadeset. Ne postoje ni obavezne prostorije, kuhinja, ambulanta i prostorija za fizikalnu terapiju. Najjeziviji detalj je nepostojanje prostorija za preminula lica, tako da se u privatnim staračkim domovima u istoj sobi mogu naći živi i mrtvi. Stroge propise ispunjava samo 38 državnih domova za stare, ali se i tamo dešavaju sporadična kršenja pravilnika. Koliko je loša situacija u ovoj oblasti, pokazuje poređenje sa Slovenijom koja na dva miliona stanovnika ima 65 staračkih domova sa 17.000 mesta, dok u Srbiji koja ima 9.000.000 stanovnika radi 38 domova za stare, sa svega 9500 mesta.

Mučenici

Na dnevnom redu redovnog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sinoda našla se i kanonizacija 29 novomučenika. Kanonizacija je obavljena na predlog mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, a kanonizovano je 29 sveštenomučenika koji su stradali u Drugom svetskom ratu i nakon njega. Među novim svecima našao se i Budimir Sokolović, koji je bio vojni sveštenik u četnicima Draže Mihailovića. Prema pisanju „Večernjih novosti“, Sokolović je stradao kada su ga prilikom povlačenja uhvatili Englezi i isporučili komunistima, pa je umro u najvećim mukama. Takođe na predlog mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, ikonopisac Mate Minić uradio je tri ikone koje će celivati vernici u manastiru Žitomislić kod Mostara, gde je kanonizacija obavljena.

Kafa

Najjeftinija kafa na Balkanu prodaje se u Srbiji. Prema istraživanju koje je tokom prvog kvartala 2005. godine sprovela beogradska agencija Faktor plus, cene kafe u maloprodaji na našem tržištu znatno su niže nego u zemljama regiona. Kilogram „grand kafe“, koja je najprodavanija u Srbiji, košta 4,25 evra. Najkvalitetnija kafa koja se prodaje u susednoj Hrvatskoj ima cenu od devet evra. Ovu cenu kafa ima i u zemljama Evropske unije. Slovenačka „barkafa“ košta sedam evra, a bugarska „nova brazilija“ prodaje se po ceni od 5,5 evra po kilogramu. Cena kafe u Bosni i Hercegovini najpribližnija je ceni ovog proizvoda u Srbiji i iznosi 4,85 evra. Tokom poslednjih godinu dana cene kafe su porasle na svetskom tržištu, što je doprinelo podizanju njene maloprodajne cene u svim evropskim zemljama. U agenciji Faktor plus kažu da kafa u Srbiji nije jeftinija zbog nižeg kvaliteta, pošto su ulaganja u proizvodnju ista, a svi proizvođači u Evropi koriste sličnu opremu i tehnologiju prerade. Kvalitet domaće kafe upoređivan je sa švajcarskom vrstom „semeuse“ i ustanovljeno je da se njen kvalitet nimalo ne razlikuje, iako ova kafa u Švajcarskoj košta deset evra.

Polovi

U Srbiji živi 250.000 žena više nego muškaraca. Žena starijih od 15 godina ima 3,28 a muškaraca 3,04 miliona. Ovi podaci ne bi bili čudni, pošto prate svetski statistički trend, da se svake godine u Srbiji ne rodi par hiljada muških beba više nego ženskih. Međutim, godišnje umire znatno više muškaraca, tako da njihov mortalitet proguta to što se rađa više muških beba. Ovo se objašnjava činjenicom da žene imaju duži životni vek. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na svakih 100 muškaraca u Srbiji živi 106 žena, ali ovaj odnos nije isti u svim godištima. Na sto građana starosti između 60 i 80 godina ima 27 više žena, dok na 100 muškaraca starijih od 80 godina ima čak 173 žene. Ovo očigledno pokazuje da muškarci u Srbiji mnogo ranije umiru nego žene. No, zanimljiva je polna raspodela i po nacionalnostima. Na sto Srba u Republici živi 105 Srpkinja, ali na 100 Crnogoraca dolaze samo 82 Crnogorke. Kod drugih etničkih zajednica broj žena je uglavnom veći od broja muškaraca, a najveća pojedinačna razlika je u populaciji od 3000 pripadnika ruske nacionalnosti koji žive u Srbiji – Rusa ima čak 278 više nego Ruskinja. Tako, kada se računa srednja vrednost za sve građane Srbije, žena ima više za čitav jedan grad veličine Kragujevca.

Venčanje

Proteklog vikenda u Skupštini Beograda održana je sedma po redu manifestacija „Svadba za maštanje, mladenci za novi milenijum“. Reč je o grupnom venčanju koje se već sedam godina održava u Starom dvoru, pod pokroviteljstvom Karić fondacije. Ovoga puta brak je sklopilo osamdeset parova, a sve je proteklo uz prisustvo nezaobilaznih snimatelja i foto-reportera. Kao i ranijih godina, mladence su pozdravile Milanka Karić i zamenica gradonačelnika Beograda, Radmila Hrustanović. Specifičnost ovogodišnjeg grupnog venčanja jeste to što se mlade nisu snebivale da priznaju da su trudne, pa je čak pedeset njih priznalo da su već u „blagoslovenom stanju“. Najveći broj novopečenih supružnika ima oko trideset godina. Najstariji mladenci rođeni su 1949, a najmlađi 1985. godine. Većini je ovo prvi brak, dok se samo njih četvoro venčava drugi put. Ove godine je prvi put neko od mladenaca dao logično objašnjenje zašto se odlučio da lični čin kakav je venčanje podeli sa još 79 parova. Mladoženja Milan Rančić kaže da su on i njegova devojka imali problema da se usaglase oko datuma venčanja, pa su ga nekoliko puta odlagali. Kada su shvatili da ne mogu sami da se organizuju, rešili su da to prepuste nekom drugom.