Manevar verziranog posmatrača

Kud ste navrli s očajanjem i beznađem? Vremena jesu teška, ali samo slepac ne vidi da su sve lakša. Može se sasvim lepo živeti, na primer od pisanja ili, tačnije, od prodavanja bestselera.

Lepa književnost je (ipak) umetnost, pa vam ne mogu garantovati da ćete njom obezbediti sadašnjost, ali možete se zabaviti i osetiti kao pisac. I muškarci i žene se jako lako užive u tu ulogu, i teško iz nje izlaze. Pretpostavljam da im je lepo…

Ali, evo jednog od mogućih recepata za pisanje bestselera.

Potrebno je oko pola kilograma politike, trista grama dnevne, a ostalo od Boja na Kosovu do Osme sednice. Što više kostiju.

Seksa oko dvesta grama, (bez koske) može i više, ako je po ugledu na poštovanog pok. Živojina Pavlovića, dakle na pruzi, a ako može da se rimuje, još bolje. Dobro je da akteri budu uhvaćeni na nedelu, možda da se nekome i smrska glava, ili puca u kolena, dok (obavezno oboje) na njima obavljaju snošaj.

Toliko o dva obavezna sastojka. Evo i začina kojima ga sigurno nećete pokvariti. Kroz knjigu se mogu potpuno očigledno provlačiti živi i aktuelni likovi, malo promenjenih imena. Npr. Cana Prasković, Gojko Šljivovica, a da, sve do xy izdanja, makar vas konjima vezivali za repove, tvrdite da je svaka sličnost slučajna.

Odmah razglasite (šta vas košta?) kako se po delu snima film u Holivudu, neće ga režirati Spilberg, ali je produkcija njegova. Glavne uloge igraju Sergej Trifunović i Dženifer Lopez, a dešava se u Ševeningenu.

Fora da ste predloženi za Nobelovu nagradu igra u jako maloj ciljnoj grupi. Ne preporučujem.

Obavezan je jedan originalan ulaz, dakle da se prkosi opštem mišljenju. Tvrdite da V.O. nije, a predsednik K. i potonji predsednik jesu razvratnici. Odlično prolazi i kad se ocrni neko ko je odavno umro, istrulio i nema žive naslednike, pa ne može da se brani. Neverovatno kako se odmah nađe veliki broj onih koji će, bez ikakve nadoknade, da vam odrade marketing, te braneći nesretnika dići tiraž za bar dvadeset odsto.

Potpuni je hit da se kuka iz sveg glasa za koktom, Titom, Životinjskim carstvom, pionirskim maramama, mastiljavim olovkama, čak, budimo radikalni, guščijim perom, zajedničkim stanovima, igrankama na Kalemegdanu, radnim akcijama i Golim otokom, prvomajskim urancima i tačkicama, na kosi mačkicama, kešanjem za tramvaj… bez bojazni da bi se sve to moglo vratiti. (Bilo bi lepo da se sve to vrati, bez prava žalbe, ali samo onima koji su najviše kukali.)

Ubeđeno tvrdite da je ova postojeća knjiga mačji kašalj prema onoj u kompjuteru o kojoj nećete reći ništa osim da je akademik, kojeg nećete imenovati, ćutao deset minuta, a zatim pokušao da pobegne sa rukopisom, ali se pokajao (pošto je polomio kuk i shvatio to kao božji znak) i zadovoljio uglavnom recenzenta. Da mu je žena (akademiku) rekla da je budala i ostavila ga.

I na kraju, od presudnog je značaja da vas, kako znate i umete, iseče Aleksandar Jerkov.

Ako vam više od pedeset posto upali, javite mi se, imam veze u izdavaštvu.