Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Svest da se otpaci ne bacaju po ulici određuje broj i dostupnost kanti za đubre, a ne obrnuto
Šta radite s kartom iz gradskog autobusa, upotrebljenom papirnatom maramicom, reklamnim letkom koji vam je gurnut u ruku na ulici, omotom sladoleda ili žvakaće gume? Pitanje se može i ovako postaviti: primećujete li kante za đubre?
Ako je reč o centru grada, uz maksimum blakonaklonosti, možete dati potvrdan odgovor. Kanti za otpatke ili nečeg sličnog što bi trebalo da služi njihovoj svrsi, još ćete tu i tamo ugledati. Čim odmaknete nekoliko ulica dalje – nevažno u kojem pravcu – potpuno se slobodno i sladostrasno možete prepustiti svemu onome što su vas u detinjstvu učili da se ne sme raditi. Za odlaganje svog dnevnog otpada po ulici imate dva neosporiva argumenta: prvi – svi to rade i, drugi – nigde nema kante za đubre. Ukoliko ostanete privrženi svom osnovnom boljem vaspitanju, ostaje vam da se nadate da ćete kad-tad ugledati kakav kontejner ili da to što vam više ne treba turite u džep ili tašnu, pa da ga poverite sopstvenoj kanti za đubre kad stignete kući. Poznata je, uostalom, ona urbana legenda o izvesnom starom gospodinu koji je, dok je pušio na ulici, držao u ruci pikslu specijalno dizajniranu za tu svrhu.
O navikama, kulturi i svesti građana može se beskonačno dugo razgovarati, isto kao i granicama mogućnosti gradske čistoće. Lamenti nad tim kako su beogradske ulice prljave takođe ničim nisu ograničeni, a do zaključka da je njihova čistoća jedan od preduslova normalnosti, stiže se za nekoliko sekundi. Zato, umesto kampanji za čistiji grad na bilbordima i TV ekranima, bar za početak bi bilo dovoljno postavljati kante za đubre. Delovalo bi transparentnije, efikasnije i, u svakom slučaju, jeftinije.
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
